Kejleb Kar živi u veoma mračnom mestu

Godine 1960, pisac i vojni istoričar Kejleb Kar je imao pet godina i živeo je sa svojom porodicom u maloj kući u ulici Horacio u Grinviču. Njegov otac, Lusen Kar, bio je novinar i organizovao je bučne, divlje zabave sa piscima Džekom Keruakom i Vilijemom Barouzom, i pesnikom Alenom Ginzbergom, književnim trojcem koji je predstavljao srce bit generacije tokom pedesetih godina. Lusen Kar je spojio ove ljude na univerzitetu Kolumbija tokom četrdesetih.



Pijanke su se često završavale urlanjem i tučama uz lomljenje nameštaja. „Sedeo bih na vrhu stepeništa i slušao“, rekao je Kejleb Kar. „Pokušavao sam da shvatim. Šta se to dođavola dešava? Nikada nije imalo nikakvog smisla.“

Dom Karovih nije bio bezbedno mesto za tri sina. Prema Karu, njegov otac je bio alkoholičar, psihički je zlostavljao njegovu majku i braću, a često bi izdvajao Kejleba, srednjeg sina, i fizički ga povređivao, što se nastavilo čak i nakon što su mu se roditelji razveli kada je imao osam godina.

Tri decenije kasnije, nakon uspešne karijere vojnog istoričara, Kejleb Kar je objavio svoj najveći bestseler „Alijenistu“ 1994. godine. Imajući uvid u mračnu stranu sveta nakon tako teškog detinjstva, Kar je pisao o kriminalističkom profajleru, doktoru Laslu Krajzeru, koji pokušava da uhvati ubicu dečaka prostitutki u dekadentnom Menhentu tokom 1890-ih godina. Nastavak romana „The Angel of Darkness“ imao je za temu majku koja ubija sopstvenu decu.

Sada je Kar objavio svoj prvi triler nakon petnaest godina, „Surrender, New York“, savremenu priču smeštenu u izmišljeni okrug Buržojn u državi Njujork, prepun zloslutnih planinskih prolaza i radničkih gradova koji su bankrotirali. Vratio se temi ubijanja dece pa tako nekoliko napuštenih tinejdžera biva pronađeno mrtvo i verovatno je reč o serijskom ubici. Doktor Trajan Džouns, ljutito cinični profajler i Krajzlerov sledbenik u 21. veku, pozvan je da bude konsultant na slučaju.

„Planirao sam da napišem jednostavnu knjigu o ovoj mrtvoj deci,“ rekao je šezdesetjednogodišnji Kar u telefonskom intervjuu iz svoje kamene kuće na vrhu planine Mizeri, u okrugu Rensaler u Njujorku. „Dok sam prolazio kroz dokumente države Njujork, nailazio sam neprestano na reference na ’odbačenu decu’,“ što se odnosi na vreme nakon velike recesije u Americi (2008. godine) kada su očajni roditelji napuštali svoju decu i čak se selili van države. „Ispostavilo se da je reč o rasprostranjenom problemu. Bila je to klopka u istraživanju. Odvede vas na mesta na koja niste planirali da idete. Tako je i knjiga prestala da bude jednostavna.“

„Alijenista“ je bio prepun pedantnog istraživanja koje je donelo mirise, siromaštvo, neumerenost i korupciju Njujorka tokom 1890-ih. Karovo savremeno istraživanje za potrebe stvaranja okruga Buržojn sastoji se od pedeset godina unutrašnjeg poznavanja ove oblasti.

„Proveo sam svaki letnji raspust tamo,“ rekao je Kar o ovoj oblasti. „Znam gde šta mogu naći. Znam gde da pronađem detalje o Renselaru i ostalim okruzima.“

„Takođe sam tokom života sakupljao suluda znanja,“ rekao je. „Oduvek sam se divio Džankeru, jednom od najpoznatijih aviona ikada napravljenim. Šta ako u nekom hangaru postoji mrtav Džanker i neko mu udahne novi život?“

U „Alijenisti“ korupcija je duboko ušla u policiju i gradsku vlast. Kar iste oblike korupcije vidi i u malim gradovima u gornjem delu države Njujork, koji se protežu sve do gradonačelnika u Albaniju. Tu su i brutalni policajci koji batinama izmamljuju priznanja iz osumnjičenih i korumpirani državni advokati. „Integrisao sam se u okrug“, rekao je Kar. „Što dublje idete, korupcija je sve gora. Postoji ta gola ambicija i želja da odete na drugo mesto.“

Tokom 2005. godine, Kar se kandidovao za lokalnu vlast što je bila usluga njegovom prijatelju. Niti je imao želju da pobedi niti je pobedio. „Naučio sam koliko gadne stvari mogu postati. Video sam ljude za koje znam da su kriminalci kako bivaju izabrani. Reč je o ukorenjenoj korupciji. Zato je Albani najkorumpiraniji glavni grad u zemlji.“

„Lokalna politika je jedini put da izvučete sebe iz bede u koju je ta zemlja zapala,“ rekao je.

Inspiracija za Džounsa kao savremenog dr Krajzlera došla je kada je Kar predavao kriminalističko profilisanje na koledžu Džon Džej na Menhetnu.

„Pokušavali smo da rešimo neke od najtežih kriminalističkih slučajeva koristeći samo one tehnike koje bi bile dostupne Krajzleru i njegovim ljudima, da vidimo koliko daleko su psihologija i nauka o kriminalu dogurale“, rekao je Kar. „Mnogo smo postigli, isto koliko i oni koji koriste prednosti savremene kriminalne nauke.“

„Javila mi se ideja o tome šta bi bilo da imamo čoveka koji koristi neke moderne alate, ali primenjuje Krajzlerove principe na savremene slučajeve. To je bila inspiracija za Džounsa.“

„Ja sam izabran od strane svog oca da budem onaj koji će biti zlostavljan,“ rekao je. „Postarao sam se da se zlostavljanje završi sa mnom. Ono uvek postoji. Za ljude koji su pretrpeli zlostavljanje uvek postoji opasnost da i sami upadnu u istu zamku.“

Nasilje u porodici Kar trajalo je dve generacije. Lusen Kar je bio dečak bez oca u Sent Luisu tokom tridesetih. Gotovo celu jednu deceniju seksualno ga je zlostavljao njegov vođa izviđača Dejvid Kamerer. Kada je Lusen otišao na Kolumbiju, Kamerer ga je pratio preko srednjeg zapada sve do Njujorka. Lusen je ubio svog zlostavljača 1944. godine i bacio njegovo telo u reku Hadson. Izjasnio se krivim za ubistvo i odslužio zatvorsku kaznu od dve godine. Ubistvo Kamerera postalo je „prvi greh“ za bit generaciju.

Holivudski film sa iskrivljenom verzijom priče o ubistvu pojavio se 2013. godine. Reč je o „Ubij svoje najdraže“ sa Denijelom Redklifom u ulozi Alena Ginzberga. Film je prikazao Lusena Kara i Kamerera kao ljubavnike. Nakon izlaska filma, Kejleb Kar je dao obiman, direktan intervju konzervativnom sajtu „Dejli Koler“ u kom je rekao: „Moj otac je bio žrtva neprekidnog zlostavljanja.“ Takođe je oštro kritikovao rediteljev homofilični prikaz odnosa između Kara, Kamerera i Ginzberga.

Nakon zatvora, Lusen Kar je postao urednik u „United Press International“, oženio se i dobio sinove. „S obzirom na to da je moj otac bio zlostavljano dete, zlostavljanje se nastavilo“, rekao je Kar.

Na Jutjubu se može pronaći šestominutni snimak Lusena Kara, Ginzberga i Keruaka kako se teturaju ulicom Ist Vilidž negde oko 1959. godine. Film, koji je verovatno snimio Robert Frenk, prikazuje Kejleba i njegovog brata Sajmona dok ih odvode u bar na Trećoj aveniji. Dečaci imaju pet i šest godina. „Možete videti koliko su bili pijani“, kaže Kar.

„Polovinu detinjstva proveli smo u barovima. Ubacili bi nas unutra, dali nam koka kolu i rekli da gledamo televiziju. Uvek smo želeli da idemo kući. Nije bilo zabavno“, sećao se Kar.

„Bio sam adolescent tokom šezdesetih i u ranim sedamdesetim kada je ponovo oživela popularnost bit generacije. Ljudi su mi uvek govorili kako sam sigurno imao neverovatno detinjstvo sa njima. Koliko sjajno je bilo? Okrenuo bih se i rekao: ’Nije bilo toliko jebeno sjajno. Zaista nije.’“

Kako bi bio što dalje od svog nasilnog doma i zloglasnih ulica Donje zapadne strane šezdesetih u kojima je živeo, Kejleb Kar je opsedao biblioteke i otkrivao svoja preuranjena interesovanja za vojnu istoriju.

Vojna istorija ponudila mu je drugačiji pogled na nasilje. „Otkrio sam da je postojao definisan kodeks ponašanja koga ste se u vojsci morali pridržavati“, rekao je Kar. „Bio je to kodeks časnog ponašanja.“

Vojna istorija se nije uvek slagala sa njegovim nastavnicima. Kar je pohađao kvekersku školu „Frends Semineri“ na Menhetnu. „Dvoje nastavnika me je podržavalo“, rekao je. „Pokušao sam da objasnim vojni kodeks drugima u školi. Nije prošlo baš najbolje. Izvukli su me pred celokupnu administraciju i rekli da su moja interesovanja 'odvratna'. Nije bilo toliko strašno imati još jednu grupu odraslih koji osporavaju ono što radim.“

Prema Karu, upravnici škole su mu u knjižicu upisali da je „društveno nepoželjan“ i to ga je sprečilo da ode na Harvard. Završio je na koledžima Kenjon i Njujork, diplomirao vojnu i diplomatsku istoriju. Nakon fakulteta, radio je za časopis „Foreign Affairs“ i pisao vojne biografije.

Nakon napada 11. septembra 2001. godine, Kar je 2002. objavio „The Lessons of Terror“ („Lekcije o teroru“), studiju o ratu protiv civila od Rima do danas. Bio je to kontroverzni bestseler, istovremeno slavljen i kamenovan. Kar je prouzrokvao dodatne konflikte napadajući svoje kritičare na Amazonu.

U romanu „Surrender, New York“, Džouns diže glas protiv nekompetentnosti i otvorene korupcije državnih laboratorija i slepe vere američke javnosti u tehnike istrage mesta zločina (CSI - crime-scene investigation). „Džounsovo protivljenje potiče iz mog interesovanja za istraživanje zločina. Šta se desilo sa naukom o kriminalu i kako smo se toliko odmakli od velikih pionira u istraživanju zločina? Kako smo došli do toga da to postane jedan od najkorumpiranijih oblika sprovođenja zakona?“

Kar krivi medijske prikaze CSI tehnika za njihovu nezasluženu reputaciju nepogrešivosti. „U poslednjih dvadeset godina, filmovi i televizija snose veliki deo odgovornosti za to, a takođe i romani o zločinima. U njima je mnogo hermetičnih slučajeva u kojima postoje očevici i drugi dokazi, ali ako nema CSI visoke tehnologije, porota u to neće poverovati.“

Džouns i njegov partner Majk Li koriste Krajzlerov metod iz „Alijeniste“. „Reč je o jednostavnom dijalektičkom razmišljanju. Postavite teoriju, postavite protiv teoriju. Vidite šta će iz toga proizići. To je deo gde odnos Džounsa i Lija  postaje koristan“, kaže Kar.

Kako bi stvorio novi roman, Kar je pratio velikane. „Ovo je citat Agate Kristi koji potiče od Dikensa, a pre njega od Edgara Alana Poa – sa misterijama počinjete od kraja pa onda radite na priči unazad.“

Dok je radio na novom romanu, Kar se vratio i svojoj staroj ulozi vojnog i političkog komentatora. Napisao je serijal članaka tokom 2015. i 2016. godine na temu islamske države, izjavljujući da će istrebljivanje ISIS-a biti potreban dugoročan trud.

„Sve je teže i teže objavljivati takve članke. Ljudi sada žele histeriju. Takvo je tržište,“ rekao je Kar. „Možete reći ljudima: ’Sve loše što se dešava ne potiče samo od ISIS-a’, ali vesti na kablovskim televizijama su te koje dovode ljude do panike. Sve je teže naći tržišta koja žele racionalne glasove.“

U međuvremenu, „Alijenista“ će se vratiti ponovo. Izdavač „Mulholland Books“ objavio je da će Kar napisati dva nova romana o doktoru Laslu Krajzleru. „Prva knjiga je smeštena u 1915. godinu“, kaže Kar. „Govori o vremenu nakon Prvog svetskog rata. Tu je panika zbog terorizma. Tu je antigermanizam i bombardovanja. Likovi završavaju na Luzitaniji, prekookeanskom brodu koji je potopila nemačka mornarica što je doprinelo uključivanju Sjedinjenih država u rat. Druga knjiga će se dešavati pre 'Alijeniste'. Mnogi čitaoci su želeli da čuju priču o Sari Hauard. Nekoliko članova grupe – Krajzler, Mur i Tedi Ruzvelt – poznavali su se u mladosti i tokom kriza u Sarinom životu.“

„Pun sam nade da s obzirom da je reč o svetu koji sam već stvorio, neću morati da počnem sa pisanjem od nule“, zaključio je Kar.

Izvor: lithub.com 
Prevod: Dragan Matković