Laguna - Bukmarker - Katerinin osmeh - Knjige o kojima se priča
Radno vreme knjižara tokom praznika »
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Katerinin osmeh

Možda ovu priču treba ispričati. Za Katerinu. Za sve njene bezimene sestre koje još uvek umiru na moru koje je ona prešla, koje i dalje pate.

Karlo Veće, profesor Univerziteta u Napulju, istorijskim romanom Caterina’s smile, koji imamo zadovoljstvo da najavimo u Laguninom izdanju, postavlja pitanje porekla majke jednog od najtalentovanijih umetnika – Leonarda da Vinčija. Da li je Katerina bila zapravo rob iz Azije? Autor svoje delo, potkrepljeno podrobnim istraživanjem i dokumentom koji je, navodno, napisao upravo Da Vinčijev otac, oblikuje u romansiranu biografiju Katerine, o kojoj iz različitih uglova pričaju različiti akteri iz njenog života. Pretpostavlja se da je sam Leonardov otac Pjero da Vinči oslobodio Katerinu iz ropstva.

Katerininu sudbinu pričaju nam ljudi koji su je u nekom momentu njenog života poznavali: njen otac, njeni vlasnici, drugi robovi, ljudi koje susreće na svojim putovanjima, a na samom kraju i njen sin. Kao ćerka princa Jakova iz Kavkaske oblasti, trebalo je da ide očevim stopama, ali je kidnapovana i, nakon mnogih putovanja, završava u Italiji. Karlo Veće ovom tezom i proučavanjem ruši dosadašnje pretpostavke o Leonardovoj majci kao siročetu ili običnoj devojci iz Toskane. Ova knjiga, zapravo, prikazuje Leonarda kao polu-Italijana. O njegovom ocu ima dosta podataka, na primer o njegovom poreklu i zanimanju, ali za njegovu majku zasigurno se zna samo da se zvala Katerina i da nije bila venčana za njegovog oca. Leonardu je svakako išlo u korist to što je vanbračno dete, jer je na taj način mogao da se usavršava u kom god je smeru želeo, a ne da ide porodičnim stopama, i tako obogatio svet za jednog genija.

Biografija Leonarda da Vinčija umnogome je misteriozna, stoga nije neobično veliko interesovanje za njegovo poreklo. U svetlu novootkrivenog dokumenta autor nam predstavlja sudbinu Leonardove majke, prožetu tugom, bolom, ali i ljubavlju. Upravo su ljubav i njen osmeh bili ono jedino što je svom sinu mogla da podari.

Autor: Maša Medić


Podelite na društvenim mrežama:

5 književnih preporuka šta smo čitali u decembru 2024 godine  laguna knjige 5 književnih preporuka: Šta smo čitali u decembru 2024. godine?
03.01.2025.
Decembar su obeležili brojni naslovi koje smo s nestrpljenjem čekali da zaokružimo proteklu godinu – od publicistike (neispričane priče o šampionu NBA Nikoli Jokiću i neispričane istorije autora ...
više
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
03.01.2025.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
šest laguninih naslova u širem izboru za ninovu nagradu laguna knjige Šest Laguninih naslova u širem izboru za Ninovu nagradu
03.01.2025.
Žiri Ninove nagrade za roman godine – Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden ‒ načinio je prvi odabir i, od ukupno pristiglih 185 romana...
više
o romanu prisutnost ježija kosinjskog u okviru 119 laguninog kluba govoriće zoran janković laguna knjige O romanu „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog u okviru 119. Laguninog kluba govoriće Zoran Janković
03.01.2025.
Vizionarski roman „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog, po kojem je 1979. godine Hal Ešbi snimio film „Dobro došli, gospodine Čens“, s nezaboravnim Piterom Selersom u glavnoj ulozi, biće tema 119. tribine L...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.