Kako to misliš „Ne mogu ti ja taj Eden“?

U moru informacija i tehnoloških rešenja 21. veka lako je ispasti iz toka preko noći. S druge strane, vrlo je teško verovati svim tim novotarijama koje svakodnevno blešte pred našim očima, stvarajući neodređenu i zbunjujuću masu svih mogućih boja. Kako bi se odmorili od svih tih boja modernog doba, mnogi pribegavaju sigurnoj belini knjiškog papira, i uopšte ih ne krivim za to; knjiga je deo moje svakodnevnice od kada znam za sebe.

Moj današnji zadatak svakako neće biti da vas odvratim od papira, ne – već da vam približim malo drugačiji, a u određenim situacijama bih se usudio reći i udobniji način čitanja. Da, pogodili ste – u pitanju je aplikacija Eden Books, svakako deo gorepomenutih šljaštećih boja, o kojoj se priča već neko vreme, a i pričaće se. Ipak, ne bih vas zamarao činjenicama i veličanjem Edena na način na koji ste možda do sad navikli, već bih se osvrnuo na ono što vi, krajnji korisnici, imate da kažete o korišćenju aplikacija ovog tipa.

„Ne mogu da ćoravim uz sitna slova telefona.“

Mrzim sitna slova. Toliko ih zapravo mrzim da izbegavam duži tekstualni sadržaj na telefonu po svaku cenu, sve dok ne sednem za računar. Tada krivim kičmu doduše, ali draže mi je i to nego da ćoravim. Eden ekipa je na ovo i te kako mislila, tako da će vam na raspolaganju biti pet različitih veličina fontova tokom čitanja – od iritantno sitnog (ne osuđujem one koji ovo vole), pa sve do veličine krupnije nego u bilo kojoj knjizi. Takođe, moći ćete da birate četiri različite vrste fonta: Georgia, Lato, Lora, Raleway.

Prva knjiga koju sam pročitao preko Edena – „Kvalitilend“ – doživela je nebrojeno metamorfoza dok sam menjao veličinu i tip fontova u zavisnosti od raspoloženja.

„Ne mogu da se zračim.“

Nisam tu da pobijem činjenicu da svaki ekran zrači, svi znamo da je to istina i svakodnevno osećamo to na sopstvenoj koži. Mogu da kažem u Edenovu „odbranu“ da postoje tri različite vrste pozadine dok čitate – čista bela, rustična bela i crna. Ja biram crnu, zapravo mi je čitav telefon podešen u takozvanom dark modu, i iz iskustva mogu da kažem da je ovaj režim daleko lakši po vaše oči i glavu.

„Samo u fizičkoj kopiji knjige mogu da obeležavam i podvlačim delove koji me interesuju.“

Ukoliko volite da čuvate citate, podvlačite, koristite raznobojne obeleživače za bitne strane, da li biste mi verovali kada bih vam rekao da je na Edenu to mnogo lakše nego na fizičkom primerku knjige? Opcijom bukmarker sa svega dva dodira možete obojiti željeni citat ili ga prosto podvući – time će obeleženi tekst biti sačuvan i u svakom trenutku moći ćete da mu se vratite. Dalje, sve što obeležite moguće je istog trenutka podeliti na svim društvenim mrežama i aplikacijama za dopisivanje, tako da slikanje ili, ne daj Bože, prekucavanje citata uopšte nije potrebno. Bakmanovi romani su najbolji primer za ovo, gde ćete jednom rukom brisati suze tokom čitanja, a drugom obeležavati razloge koji su vas dirnuli i podeliti ih sa prijateljima.

Dodao bih da takođe postoji opcija Google i Wikipedia pretrage, za reči i pojmove koji vam možda nisu jasni. Kao ljubitelju naučne fantastike, meni ovo mnogo znači.

„Za mene će papir zauvek ostati papir.“

Delimo ovaj sentiment, koleginice i kolege knjigoljupci. Svima nam je dobro poznat osećaj knjige u ruci, miris papira i udubljivanje u fiktivne svetove koji samo na nas čekaju da ih istražimo; ali, pretpostavili ste, sledi jedno veliko „ali“. Ukoliko niste u mogućnosti da vučete knjigu sa sobom (a naročito čudovišta poput „Zenice sveta“, prvog toma serijala Točak vremena, ili tvrdokoričenog romana „Mobi Dik“ koji je u stvari pravo čudovište), Eden će vam zaista biti od velike pomoći. Duže putovanje, pauza na poslu, spremanje obroka, kućni poslovi – za ove i mnoge slične situacije je Eden pravi raj. Pored toga, Eden sadrži stotine naslova (i redovno se ažurira novim), tako da će vam uz jednu pretplatu svi oni u svakom trenutku biti nadohvat ruke, bez dodatnih troškova.

„Ne mogu ti ja taj Eden.“

Posle svega rečenog – probaj, nećeš se pokajati.

Autor: Dušan Prvački