Kako se menjao čuveni logo sa pingvinom izdavačke kuće Penguin Books

Ovaj logo pingvina slavi svoj osamdeseti peti rođendan i predstavlja jedan od najpoznatijih brendova na svetu, ali koje se priča tačno krije iza ovog dobro poznatog loga?

Jednog običnog dana, 1935. godine, dečak po imenu Edvard Jang posetio je londonski zoološki vrt. Bio je jedan od brojnih posetilaca tog dana, i jedan od nekoliko miliona posetilaca od kad postoji taj zoološki vrt.

Ono što Jangovu posetu čini posebnom jeste to što je on, prilikom obilaska dela sa pticama, dobio inspiraciju za jedan od najpoznatijih logoa na svetu: Jangov crtež pingvina postao je logo izdavačke kuće koja se zove isto kao ova ptica.

Iako se logo pingvina promenio od Jangovog originalnog crteža, čiji je pingvin bio malo popunjeniji i u pokretu, ova ptica je već decenijama predstavnik ove izdavačke kuće. Retko kad upamtimo logo izdavačkih kuća, jer smo zauzeti čitanjem knjiga, a ne gledanjem korica. Međutim, logo pingvina je lako prepoznatljiv i čim ga čitaoci ugledaju, znaju da je to sjajna knjiga izdavačke kuće koja vodi računa o tome šta njeni čitaoci čitaju.

Poreklo logoa

Priča o tome kako je nastala ova izdavačka kuća svima je dobro poznata. Alen Lejn, koji je tada bio direktor The Bodley Head izdavaštva, je 1934. godine zastao ispred štanda sa knjigama na železničkoj stanici Sent Dejvis, u gradu Ekseteru. Nije bio impresioniran kvalitetom i cenom knjiga, zbog čega je došao na ideju da „izdaje jeftina izdanja već objavljenih knjiga, koja će imati lepe korice, mekanog poveza“, kako piše Fil Bejns u svojoj knjizi „Penguin by Design“.

Lejn i njegova braća Dik i Džon ovu ideju su predložili izdavačkoj kući The Bodley Head, ali predlog je odbijen, sve dok nisu došli na ideju da „izdanja mekih korica budu objavljivana pod imenom ove izdavačke kuće, ali da sve to finansiraju braća Lejn“, napisao je Bejns. Kako je ovaj predlog predstavljao manji rizik za kompaniju, odbor se složio.

Lejn je za nova izdanja mekih korica morao da smisli naziv, logo i izgled korica. Kako piše Gardijan, od izdavačke kuće The Albatross Library dobio je ideju da logo njegovih knjiga bude životinja. Predlog za ime dala je sekretarica po imenu Džoan Kols, a braća Lejn su se složila da se kompanija zove Penguin Books.

Logo i prepoznatljive tri horizontalne pruge, čija se boja razlikovala u zavisnosti od žanra knjige, dizajnirao je Edvard Jang, kog je Lejn upoznao u kompaniji The Bodley Head, u kojoj je mladi dizajner dizajnirao omote za knjige, posao „za koji je zaista bio nadaren“, kako je pisalo u njegovoj osmrtnici u Gardijanu.

„Ovo je primetio Alen Lejn, kada je 1935. dao otkaz i počeo da radi na kreiranju savremenih knjiga mekanih korica.“

Pingvin koji leti

Jangov logo pingvina nekoliko puta je menjan u prvih deset godina. Verzija logoa na kom pingvin gleda udesno dizajnirana je 1937. U ovoj verziji pingvin je takođe igrao, što je odavalo veseliju sliku. Ozbiljnija verzija, najsličnija onoj danas, dizajnirana je 1939.

Godine 1946, grafički dizajner i tipograf Jan Čihold ponovo je nacrtao verziju Jangovog loga koji se koristio do 2003.

Kako se bližio pedeseti rođendan Penguin House kompanije, logo je redizajniran, a pingvin je malo smršao.

Dugogodišnje nasleđe

Prve godine, kada je tek počela sa radom, ova izdavačka kuća izbacila je deset naslova, dok danas objavljuje na hiljade knjiga godišnje, od kojih mnoge na koricama imaju izmenjenu verziju Jangovog loga.

Za milione čitalaca širom sveta, logo pingvina predstavlja avanturu koja čeka čitaoce kada uzmu knjigu, predstavlja sve te svetove u kojima se izgubimo i priče čije reči pažljivo čitamo.


Autor: Sara Šafi
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Lidija Janjić