Kako odgajati knjigoljupca: Počnite rano sa knjigama – 1. deo

Od trenutka kada očekujete svoje prvo dete, sa svih strana ste bombardovani informacijama o važnosti čitanja. Postoji dobar razlog za to: dete ima korist od čitanja u svakoj fazi razvoja, i to je dobro dokumentovano. Na sreću, odgajanje čitaoca je zabavno, korisno i relativno lako.

Pre svega, vratite se čitanju

Ako ste dozvolili da čitanje bude marginalno u vašem životu, sada je vreme da to ispravite. Obezbedite prostor i vreme za knjige koje vi želite da čitate, kao i za knjige koje ćete čitati sa vašim detetom. Ako želite da odgajate čitaoca, morate i sami to biti.

Knjige za bebe su neophodne

Možda ste pomislili da nećete morati da čitate detetu sve dok ono ne prohoda, ali nije baš tako. Čak i novorođenčad imaju korist od slušanja priča (a pri tome ne mogu da se požale na vaš čitalački ukus). Iskoristite tu prednost. Evo kako:

Čitajte naglas, svakoga dana. Bilo kakvu knjigu. Novorođenčetu možete da čitate bilo šta: kuvar, distopijski roman, priručnik za roditelje. Sadržaj nije bitan. Važni su zvuk vašeg glasa, ritam teksta i same reči. Istraživanja su pokazala da broj reči kojima je dete izloženo direktno utiče na razvoj jezika i pismenosti. Ali postoji jedna začkoljica: to mora da se radi „uživo“ i da bude usmereno ka detetu – uključivanje televizora ili puštanje audio-knjige se ne računa. Naravno, ne bi bilo loše da počnete da čitate naglas dečje knjige koje će biti deo biblioteke vašeg deteta, ali ne morate čitati isključivo njih. I pokušajte da u tome uživate.

Koristite svoja čula. Bebe kojima roditelji čitaju uče da je čitanje zabavno i da može da angažuje sva čula: osećaj stranica pod prstima, miris lepka (pazite da ne poludite od toga), vizuelni prikaz putem ilustracija, glas roditelja. Isprobajte i ovo: taktilne knjige su posebno dobre jer dete putem dodira upoznaje knjigu i njen sadržaj.

Vodite računa o svojoj publici. Uspostavite kontakt očima, ali ne očekujte neku posebnu reakciju zauzvrat. Možda vam deluje da bebe ne slušaju, ali one upijaju iskustvo. A obrasci ponašanja, rutine i navike koje sada steknu će im trajati celog života.

Podstaknite bebu da govori. Bebe mogu da počnu da reaguju nekim sopstvenim zvukom na vaše čitanje. Zbog toga mnoge knjige koje su namenjene ovom uzrastu sadrže neke besmislene reči ili onomatopeju životinjskih zvukova – jer bebe mogu lakše da ih oponašaju. Isprobajte ovo: ako vaše dete napravi neki zvuk, odgovorite na njega. Možda vam to deluje besmisleno, ali je i to vid komunikacije. Iako to možda sada ne vidite, postoji direktna veza između ovog trenutka i vašeg prvog razgovora o knjigama sa vašim detetom.

Deca od 2 do 3 godine

Teško je proceniti koliko je čitanje važno za intelektualni, društveni i emocionalni razvoj deteta u ovom uzrastu. Kada čitate sa mališanima, oni upijaju sve: reči i jezičku strukturu, brojeve i matematičke koncepte, boje, oblike, životinje, suprotnosti, manire i sve ostale korisne informacije o tome kako svet funkcioniše. Osim toga, kada čitate naglas, vaše dete povezuje knjige sa vašim glasom koji mu je poznat i koji voli, i fizičkom bliskošću koju donosi zajedničko čitanje. Na ovaj način pomažete da se izgradi pozitivna veza sa knjigama koja će trajati celog života.

Imajte na umu

Treba čitati u toku dana. Čitanje pre spavanja je poznata rutina za roditelje mališana — nema boljeg načina da se vaše energično čedo opusti pre spavanja. Uverite se da je atmosfera umirujuća, da niste u žurbi, i odaberite neku od mnogih knjiga koje se završavaju strateški spokojnom scenom odlaska u krevet (mada su zabavne i one „živahnije“ knjige o deci koja izbegavaju da odu na spavanje). Ali obavezno čitajte sa svojim mališanom i tokom dana. Čitanje knjiga sa malom decom je jedan od najboljih načina – a ponekad možda i jedini način – da ih naterate da uspore i koncentrišu se. Sedite blizu jedno drugog i uživajte u ovim trenucima povezanosti dok je napolju još dan.

Upoznajte dete sa svojim književnim ukusom. Imate mnogo čitalačkog iskustva i znate kakve knjige volite. Kao roditelj, imate priliku da ponovo otkrijete kakve knjige za decu vam se sviđaju. Pronađite svoje stare omiljene knjige i proučite šta vam privlači pažnju od novih knjiga u knjižarama, bibliotekama ili domovima vaših prijatelja. Dobro je što najbolji pisci i ilustratori knjiga za decu žele da udovolje i odrasloj publici. Isprobajte ovo: Prilagođavajte tekst kada ga čitate naglas. Mnogi klasici dečje književnosti se sada smatraju seksističkim, rasističkim, zastarelim i, na određeni način, potpuno neprikladnim. Slobodno ih učinite boljim.

Poštujte izbore svog deteta. Vaše dete će vas vrlo brzo iznenaditi sopstvenim ukusom i mišljenjem. Baš kao što vaše dete može da ne voli salatu od kelja, možda neće ni ceniti knjige koje ste vi toliko voleli kada ste bili mali. S druge strane, možda vi nećete biti mnogo oduševljeni vilama ili kamionima koji govore, ali biće vaše dete. Ohrabrite decu da pokažu šta im se dopada u njihovim knjigama i pokušajte da pronađete još takvih knjiga.

Čitanje udvoje. Ukoliko čitanje pruža obostrano zadovoljstvo, ono će biti povezano sa uživanjem i nagradom. Ako se vašem detetu ne sviđa glas vašeg šašavog džina ljudoždera, nemojte nastavljati da čitate tim tonom. Zapamtite, ovo nije isključivo vaša priča za laku noć. Isprobajte i ovo: pustite dete da okreće stranice, da kontroliše tempo čitanja. (Ovo je odlična vežba za razvoj fine motorike.)

Pravljenje pauza je sasvim OK. Nemojte biti toliko zaokupljeni sopstvenim čitanjem i ignorisati komentare i pitanja svog deteta. Ukoliko vas dete prekida, time pokazuje da vas prati dok čitate. Isprobajte i sledeće: Ukoliko uhvatite sebe kako govorite: „Sačekaj da završim ovu stranicu“, napravite pauzu i zamolite svoje dete da ponovi pitanje. Ako vam se učini da vaše dete nije zainteresovano za tekst, pitajte ga šta vidi na slikama. Tražite od deteta da opiše neku sliku ili da ispriča radnju na osnovu slika.

Proširite vidike svojim mališanima. Ponekad se čini da su se mališani „zalepili“ za neku knjigu koja se vama ne dopada. Ne uskraćujte im knjige koje vole, ali pokušajte da ih usmerite i ka drugim knjigama. Najvažnije je da se ne plašite da mališane izložite temama koje su im nepoznate. Sve teme – čak i geologija, istorija umetnosti i život u različitim kulturama – u nekoj sjajnoj knjizi za decu mogu biti razložene na sitne delove i zanimljive. Isprobajte i ovo: u određenom uzrastu deca mogu početi da se isključivo okreću pričama u kojima se pojavljuje glavni lik njihovog pola, ali to ne važi za decu u uzrastu od 2 do 3 godine. Iskoristite ovo vreme da ih izložite što različitijim likovima.

Izaberite različite knjige. Svako dete želi da prepozna sebe u slikovnicama kojima je izloženo. Ukoliko je vaše dete pripadnik rasne ili etničke manjine, potražite knjige u kojima se nalaze deca koja liče na njega – jer danas se lako mogu pronaći. A svako dete će imati korist od knjiga koje prikazuju decu sa drugačijim nijansama kože i nacionalnostima – onda prosto moraju da se susreću sa knjigama u kojima su predstavljene različite kulturne tradicije i porodične strukture koje koegzistiraju u našim zajednicama. Izlaganje dece knjigama koje govore o različitostima pripremiće ih i za život u svetu punom različitosti.

Autori: Pamela Pol i Marija Ruso
Izvor: nytimes.com
Prevod: Kristijan Vekonj