Kako odgajati knjigoljupca: Čitaoci početnici – 2. deo

Od trenutka kada očekujete svoje prvo dete, sa svih strana ste bombardovani informacijama o važnosti čitanja. Postoji dobar razlog za to: dete ima korist od čitanja u svakoj fazi razvoja, i to je dobro dokumentovano. Na sreću, odgajanje čitaoca je zabavno, korisno i relativno lako. Nastavljamo sa savetima za (novopečene) roditelje.


Taj magični prelomni trenutak – kada vaše dete pokaže interesovanje za slova i počne da razaznaje reči na stranici ili u prostoru oko sebe – ne dešava se u istom uzrastu kod sve dece, čak ni kod dece unutar iste porodice. Većina roditelja opisuje dug period u kome dete brka slova ili ne može da identifikuje reči, da bi zatim usledio nagli nalet razumevanja, praćen redovnijim, ali ipak ubrzanim napredovanjem. Ovo zaista može da izgleda kao magija – zato ne žurite. Sledi nekoliko saveta kako da podržite svog čitaoca početnika.

Čitajte naizmenično. Kada deca počnu da prepoznaju reči, dozvolite im da neko vreme oni čitaju vama, ali imajte na umu da vreme za čitanje ne bi trebalo da im bude naporno, iscrpljujuće ili da deluje kao test. U početku pokušajte da pokažete reči za koje znate da će ih vaše dete prepoznati i neka ih ono pročita. Kada vaše dete bude znalo više reči, pokušajte da naizmenično čitate stranice.

Nemojte naglo prestati da čitate detetu. Dok čitate svom detetu, pružate mu osećaj udobnosti i osećaj povezanosti sa vama, i zasigurno ne želite da vaše dete zaključi kako samostalno čitanje ugrožava to vreme koje ste provodili zajedno. Nastavite da svom detetu čitate naglas njegove omiljene slikovnice — ali i neke kompleksnije knjige koje još ne mogu sami da čitaju, poput „Gusarskog gulaša“ Nila Gejmena ili edukativne knjige „Dan u životu balegara, papkara, tebe i tvojih drugara!“.

Svako dete uči da čita sopstvenim tempom. Ne postoji „tačan“ uzrast kada dete počinje samostalno da čita, niti posebna formula na osnovu koje će svako dete moći da nauči da čita do, recimo, pete godine. U stvari, vrlo mali broj petogodišnjaka je spremno da potpuno samostalno čita – čak i ako su mnogi programi u vrtićima usmereni ka tom cilju. Ukoliko ste sve vreme bili usmereni na to da naučite svoje dete da čita, možete biti sigurni da vaše dete napreduje ka samostalnom čitanju tempom koji njemu najviše odgovara.

Nemojte od čitanja napraviti obavezu. Vaše dete je možda već pod pritiskom da nauči da čita u školi, nemojte da se tako oseća i kod kuće. Trebalo bi da čitanje kod kuće bude prijatna, zabavna, inspirativna aktivnost koja podstiče radoznalost. Sjajno je ako možete da pomognete svom detetu dok uči da čita, ali vaš najvažniji posao je znatno dublji od toga – da podstičete ljubav prema čitanju. Nemojte svome detetu postavljati ciljeve koje ono mora da postigne.

Sarađujte sa učiteljem. Razgovarajte sa onima koji u školi predaju vašem detetu, ali se nemojte nervirati ukoliko ono ne čita istom brzinom kao njegovi vršnjaci. Oni koji kasnije nauče da čitaju često odrastaju u bolje, strastvenije čitaoce. Ako vi ili učitelj vašeg deteta posumnjate da kod deteta postoji problem u čitanju, poput disleksije, predlažemo da odete na formalnu procenu kod specijaliste. Vaše dete može biti pod većim stresom zbog čitanja nego što to mislite.

Šta dalje?

Kada vaše dete počne samostalno da čita, vaše obaveze srazmerno se povećavaju. Nastavite da čitate sa svojim detetom, ali mu stalno obezbeđujte knjige koje su privlačne, pružajte mu podršku i vodite zanimljive razgovore o čitanju i knjigama.

Pitajte svoje dete: „Šta čitaš?“ Neka ovo pitanje postane bitan deo vašeg života. Kada je vaše dete sa drugarima, pitajte i njih šta trenutno čitaju i porazgovarajte o tome. Vaše dete će možda želeti da pročita ono čime su njegovi vršnjaci oduševljeni.

Savet: Pitajte druge roditelje šta njihova deca čitaju i ponudite im da razmenite knjige.

Stavite detetu do znanja da je čitanje povezano sa zrelošću, da je to kod odraslih aktivnost za opuštanje koja se može obavljati samostalno.

Isprobajte ovo: Ako vaše dete ide na spavanje u 19 sati, dozvolite mu da ostane duže budno (do npr. 19.30), samo ako to vreme provede čitajući u krevetu.

Nekoliko reči o Hariju Poteru

Nemojte početi prerano sa Harijem Poterom. Svi mi volimo Harija, ali takođe smatramo da nema potrebe da ga svom detetu prerano čitate naglas. Ako decu privlači fantastika, toliko će zavoleti Harija da će poželeti da knjige o njemu čitaju sami. Drugim rečima, Hari Poter je „poslasica“, a ne „zdravo povrće koje mora da se pojede iz tanjira“. Postoji mnogo sjajnih knjiga za decu koja idu u vrtić, ali čak ni prva knjiga o Hariju Poteru nije jedna od njih. Zapravo, najbolji uzrast za čitanje prve četiri knjige iz ovog serijala je između drugog i petog razreda; a za ostale nastavke od petog do sedmog. U kasnijim nastavcima postoje neke mračne teme, jer je i sama autorka Dž. K. Rouling, dok je pisala ovaj serijal, imala na umu to da će njeni čitaoci odrastati zajedno sa glavnim junacima njenih knjiga.

Vaše dete je „slabiji“ ili vizuelni čitalac?

Za neke čitaoce početnike velika količina teksta deluje poput džinovske, zastrašujuće prepreke, pa i pretnje. Ovakva deca često dobijaju etiketu „slabijeg“ čitaoca, dok njima zapravo više odgovaraju ilustrovane knjige. Oduprite se etiketiranju i umesto toga pronađite knjige koje voli vaš čitalac početnik.

Saveti kako da inspirišete manje strastvenog čitaoca:

Format nije bitan. Mnoge knjige sa naglašenim vizuelnim elementima, poput onih u stripu, napisane su upravo zato da bi pomogle „slabijim“ čitaocima i deci koja imaju probleme sa čitanjem (kao što je disleksija). Priče i likovi mogu biti odlično razvijeni, a deca svakako poboljšavaju svoju veštinu čitanja pomoću ovakvih vizuelno orijentisanih knjiga. Književni kvalitet grafičkih romana za mlade stalno se poboljšava tako da oni često osvajaju prestižne nagrade i pojavljuju se na listama najboljih knjiga.

Napravite mesta za stripove i mange. Ne omalovažavajte interesovanje svog deteta za ovaj žanr. Mnoge od najslavnijih književnih ličnosti našeg vremena ne samo da su odrasle gutajući stripove već i koriste teme inspirisane stripom u svojim nagrađenim romanima. Mnoga deca postaju strastveni čitaoci zahvaljujući ljubavi prema stripu. Možda ste i vi voleli da čitate „Alana Forda“, „Štrumpfove“ ili „Betmena“ pre nego što ste počeli da čitate Gabrijela Garsiju Markesa.

Knjiga o kompjuterskoj igrici je i dalje knjiga. Mnogi „slabiji“ čitaoci su ljubitelji popularnih kompjuterskih i video-igrica. Postoje knjige koje prate mnoge od ovih igrica, i to može biti odličan način da usmerite svoje dete ka otkrivanju čari čitanja. Njih je zaista ogroman broj, kao što su knjige o Majnkraftu, Pokemonima, Biljkama protiv zombija itd. Ove knjige mogu biti dobra startna pozicija za otvaranje knjiških vidika vašeg deteta ka grafičkim romanima i stripovima, a zatim ih možete uputiti na klasične romane.

Ne zaboravite na publicistiku. Deca koja nisu preterano orna da čitaju često su sakupljači činjenica, pa bi publicistika mogla da ih inspiriše da čitaju. Dete može da upije još više informacija ako knjiga sadrži i ilustracije. Potražite knjige o istoriji, državama, Sunčevom sistemu, životinjama, prirodnim katastrofama i drugim temama koje ih zanimaju.

Nikada ne tretirajte knjige kao obavezu. Nemojte nikada reći svom detetu: „Ako budeš čitao 30 minuta, moći ćeš da se igraš na ajpedu/da pojedeš sladoled/da dobiješ džeparac“. Umesto toga, neka čitanje samo po sebi bude nagrada – možda čak i privilegija. Jer ipak niko ne dobija slatkiše zato što je pojeo sve kolače.

---

Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
 
Autori: Pamela Pol i Marija Ruso
Izvor: nytimes.com
Prevod: Kristijan Vekonj