Kako je Piter S. Bigl, autor „Poslednjeg jednoroga“, vratio konce u svoje ruke

Napomena: izvorni tekst je objavljen prošle godine.

Nakon što je izgubio kontrolu nad svojim intelektualnim vlasništvom – uključujući knjigu koja spada među klasike i decenijama se dobro prodaje – Piter S. Bigl povratio je prava i ponovo je objavljuje.

Piter S. Bigl je počeo da piše „Poslednjeg jednoroga“ u kolibi u Češiru kada je imao 22 godine. Knjiga je objavljena 1968. godine, i dalje beleži dobru prodaju, i postala je klasik u žanru fantastike.

Piščev put nije bio tako gladak.

Iako je čitavog života pisao šaljive priče i jedva sklapao kraj s krajem, Biglu je kontrolu nad njegovim intelektualnim vlasništvom preoteo menadžer Konor Fref Kokran, koji je uz to kontrolisao i njegove finansije, a potom uveravao Biglove prijatelje i porodicu da Bigl ima demenciju.

Sada nakon podužeg suđenja povodom optužbe Kokrana za finansijsku zloupotrebu starijih lica, Biglu su vraćena prava na njegovo delo i on to koristi na najbolji mogući način: novo izdanje „Poslednjeg jednoroga“ je objavljeno u julu 2022. godine, nastavak pod nazivom The Way Home je najavljen za narednu, a još jedan roman je predao svom izdavaču.

„Rečenica koju sam, u ranim dvadesetim, napisao u ’Poslednjem jednorogu’“, naveo je Bigl, ispostavila se proročkom, u dobrom ili lošem smislu, kao sve što je napisao i posle toga. „Smrtnici, kao što ste možda primetili, uzimaju sve što mogu.“

Osamdesetčetvorogodišnji Bigl ima nestašan smisao za humor, a kada govori, zvuči kao radio spiker iz četrdesetih godina, jer njegov pun, gromki glas razlaže priče i baš tako dolazi do poente.

„Znam da sam dobar pripovedač“, rekao je on, „zbog čega moj život deluje interesantniji nego što zapravo jeste.“

Njegov agent Hauard Morhajm kaže da je, kada ga je prvi put upoznao pre mnogo godina, Bigl nepozvan upao na formalnu večeru koju je Morhajm organizovao za svoje klijente – među kojima Bigl još uvek nije bio – u crnoj kožnoj jakni.

„Smestio se na udaljenom kraju stola i dva i po sata opčinjavao goste koji su tu sedeli“, rekao je Morhajm. „Bio sam strašno ljubomoran.“

Kada Bigl piše, pristup mu je sličan. On prosto pripoveda.

Upravo tako je i zarađivao za život, pišući knjige, članke za časopise, scenarije – među kojima su oni za animirane verzije „Gospodara prstenova“, „Poslednjeg jednoroga“ i za epizodu serije „Zvezdane staze: Sledeća generacija“ – uz desetine kratkih priča. Kratko je bio profesor na fakultetu u Sijetlu i proveo je više od decenije pevajući vikendom u francuskom restoranu u Santa Kruzu.

„Jedino drugo zanimanje mi je bila pozajmica“, rekao je on. „Bitan je bio opstanak.“

Bigl se ženio tri puta, ali ima istog najboljeg druga od svoje pete godine, slikara Fila Sigunika. Radnja jedne od njegovih prvih knjiga govori o proputovanju po zemlji, na koje su šezdesetih godina njih dvojica išli skuterom. Bigl se priseća kako je godinama njegov najbolji prijatelj voleo da kaže: „Uvek me oduševi šta ćeš sve da uradiš za dolar i po“ (ali uz sočnu psovku).

Kada je 2001. godine Bigl upoznao Kokrana, bio je usred brakorazvodne parnice i u dugovima do guše. Dvojac je počeo da sarađuje i naposletku je Kokran počeo da vodi Biglove finansije, plaća mu račune i daje mu novac „kao da je roditelj koji detetu daje džeparac“, navedeno je u sudskim dokumentima.

Kokran, takođe pisac, osnovao je firmu za svoje i Biglovo intelektualno vlasništvo. Njih dvojica su mogli da dele vlasništvo popola, ali prema sudskim spisima, sve je urađeno tako da Kokran kontroliše posao. Bigl je na sudu rekao da nikada nije znao za pojedine sume novca koje su zaradile njegove umotvorine, među kojima je iznos od 100.000 dolara za spor o pravima za „Poslednjeg jednoroga“.

„Verovao sam Konoru“, rekao je Bigl. „Tu sam pogrešio.“

Bigl je 2015. godine tužio Kokrana na višem sudu Kalifornije – što je bio težak spor na kome je dvoje Biglove dece svedočilo protiv njega. Prema njegovim rečima, kada je završeno svedočenje njegove ćerke, spustio je pogled i shvatio da ga njegov advokat Ketlin Hant drži za ruku.

Kokran je osuđen za finansijsku zloupotrebu starijih lica, prevaru i povredu povereničke dužnosti. Okrivljen je i za klevetu, jer je Biglovim prijateljima, porodici i poslovnim saradnicima govorio da pisac pati od demencije.

„Dokazi ukazuju na to da je Kokran svoju ulogu poverenika zloupotrebio kako bi ga iskoristio“, pisalo je u presudi. „Prešao je granicu između poslovnog rukovodioca do vrlo očinski nastrojenog prijatelja, sprovodeći iznenađujući nivo kontrole nad Biglovim finansijama i, posledično, Biglovim životom.

Kokranovo svedočenje, navodi se u presudi, otkriva da je on bio ubeđen da je „samo on mogao da spase Bigla i pretvori Biglova dela u unosnu intelektualnu svojinu. A Kokran je sebe ubedio da bi on trebalo da shodno tome profitira“.

Kokran je u jednom intervjuu rekao da je verovao da radi u Biglovom najboljem interesu. Naveo je da je poznati pisac imao užasne finansijske instinkte i da je on, kao rukovodilac piščevih dela, obezbedio dotok veće količine novca.

„Želeo sam da mu pomognem“, rekao je Kokran. „Voleo sam ga, voleo sam njegovo pisanje.“

Porekao je sve što je o njemu navedeno u parnici i planira da nastavi da opovrgava tvrdnje koje su protiv njega iznete na sudu.

„Nadam se da će ljudi koji zaista pogledaju dokumenta, i istorijat dokumentacije, uvideti da to zaista nije istina“, rekao je on.

Pre samog početka suđenja Kokran je za sebe i zajedničku firmu proglasio bankrot, što ju je zaštitilo od spora. Prošle godine je Bigl otkupio svoje intelektualno vlasništvo iz bankrota za 600.000 dolara, a tu sumu su sakupili dugogodišnji poslovni partneri i prijatelji.



Time je, posle mnogo godina, Bigl ponovo uspostavio kontrolu nad sopstvenim nasleđem, među kojim je i njegov najpoznatiji roman „Poslednji jednorog“.

Knjiga prati ženku jednoroga koja veruje da je poslednja od svoje vrste i kreće na putovanje da sazna šta se desilo sa ostalima. Prema ovom romanu je 1982. godine snimljen animirani film, u kom je Mia Ferou pozajmila glas jednorogu. Kao i knjiga, i crtać je postao kultni klasik.

Ben Li, pridruženi izdavač, kaže da se svake godine proda 15 do 20 hiljada primeraka ovog naslova. Roman „Poslednji jednorog“ nikada nije bio van štampe za 50 godina.

„Mladi ljudi su ga otkrili i shvatili, iz ovog ili onog razloga, da nisu sami, da im jednorog u potrazi za svojom vrstom uliva hrabrost“, izjavio je on. „Oduvek sam bio sam, imam samo nekoliko prijatelja, čudaka. Ako imate nekoliko čudaka za prijatelje, možete da se snađete.“

Bigl je rekao da sada konačno može da se opusti, bez brige da li će moći da plati neki račun. I još uvek piše.

„Dokle god radim, dobro sam“, rekao je. Dodao je da očekuje kako će mu poslednje reči biti: „Nisam završio!“, (uz još jednu sočnu psovku). „S tim mogu da živim.“

Autor: Elizabet A. Heris
Izvor: nytimes.com
Prevod: Đorđe Radusin