Kako bi trebalo da mirišu klasici?

Nedavno je najavljen izlazak knjige „Žvaka“ koja će mirisati na – žvake. Da li je ovo početak trenda knjiga sa mirisnim notama?



Ljubitelji knjiga često razglabaju o njihovom mirisu – mirisu starog mastila i papira, koji je toliko voljen da se može kupiti čak i u vidu parfema. Međutim, knjiga Adama Levina, pod nazivom Bubblegum (Žvaka), najavljena je kao knjiga koja će se u prodaji naći sa jednom novinom – zaštitnim koricama koje će mirisati na žvake. To naravno poteže pitanje: šta bi bilo kada bi sve knjige imale miris koji odgovara njihovom sadržaju? To lako može postati novi trend u izdavaštvu, zato seldi naša vizija toga kakav bi miris neki od književnih klasika trebalo da imaju.

„Mobi Dik“

Mirisao bi na more, ali na onaj specifičan, grozan i težak miris mora nakon plime. Mešavina mirisa uginule životinje koja se prži na suncu, uz dodatak mirisa soli i gasova. Vonj ljudskog hibrisa i homoerotizma (uz dodatak gasova). Ovo delo je bez sumnje odlično štivo, ukoliko uspete da zanemarite njegov miris, što mnogi ne bi uspeli.

„Male žene“

Skup samo najdražih i najnostalgičnijih mirisa: medenjaka, borovine, svežeg snega. Miris toplog kamina, suvog cveća i povetarca koji ulazi kroz otvoren prozor. Svi oni mirisi koji mogu da vas raspekmeze kada pomislite na detinjstvo provedeno početkom 19. veka u Masačusetsu, uz svoje tri talentovane sestre i – o, to nije bilo vaše detinjstvo? Jadničci...

„Gospođa Dalovej“

Na prvi mah ćete osetiti miris cveća koji se iznenada meša sa... mirisom benzina? Ili baruta? Ili neprijatnog mirisa iz detinjstva koji jedva razaznajete ali koji izaziva snažne emocije? Miris koji je teško objasniti jer se stalno menja, i svaki put kad pomislite da konačno znate njegove sastojke, on se pretvara u nešto novo.

„1984“

Miriše na pacove! (prevaru)

„Slika Dorijana Greja“

Ova knjiga je natopljena celom bočicom parfema, toliko jakog da vam suze oči (ali miris je i dalje prefinjen i lep). Ipak, ispod note parfema, možete namirisati miris raspadanja, nečeg slatakastog i odvratnog. Jedan dan proveden uz ovu knjigu i mirisaćete kao skupocen parfem (koji će vas večno podsećati na sopstvenu smrtnost) čitavih nedelju dana.

„Orkanski visovi“

Oh, taj sveži miris na visinama. Miris zemlje i vresišta, kao vazduh pred sneg. Vrtsa mirisa koji stvara uzbuđenje – miris koji u vama budi nezaustavljivu i nepredvidljivu energiju, energiju koje se većina ljudi s pravom plaši. Neki će obožavati ovaj miris, dok će drugima biti zbunjujuć i preteran. I obe strane bi bile u pravu.

„Jadnici“

Miris hleba koji nikada nećete okusiti, hleba koji miriše kao najukusniji hleb na svetu. Hleb zbog kog biste bili u iskušenju da uništite svoj život zauvek. Miris takođe sadrži blagu notu francuskog kanalizacionog sistema iz sredine 19. veka. Mogli biste da se usprotivite za količinu note francuskog kanalizacionog sistema, ali se Viktor Igo nikako ne bi složio. On bi, čak, verovatno voleo da upravo ta nota dođe više do izražaja.

„Oduvek smo živele u zamku“

Miris domaće hrane. Pečena jagnjetina, žele od nane, krompirići, grašak i sveža salata iz bašte. A za desert? Kupine posute šećerom. Ima li nečeg lepšeg od toga? Zapravo, počinjem da se osećam čudno. Sve nestaje u mraku. Gubim svest i...

Autor: Mekejla Kojl
Izvor: electricliterature.com
Prevod: Aleksandra Branković