VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Kainov ožiljak“ uspešno promovisan na festivalu „Grad teatar“ u Budvi

Budva je sinonim kulture, slobodne misli i kreativnosti, a kulturna dešavanja tokom letnje sezone ovaj grad čine jednim od glavnih kulturnih centara u regionu. „Grad teatar“ jedna je od manifestacija po kojoj je Budva prepoznatljiva na prostorima bivše Jugoslavije i u Evropi. Ljubitelji književnih večeri u ponedeljak 20. jula uživali su u razgovoru o romanu „Kainov ožiljak“ koji su potpisali Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković, u izdanju Lagune.



Neobičan postupak pisanja romana „u četiri ruke“, tema vezana za boravak poslanika „sa smanjenim autoritetom“ Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pred Drugi svjetski rat, koji će kasnije postati i jedini nobelovac sa ovih prostora, pripovedačka interpretacija jednog vremena nepovoljnog za pisca, ali i značajnog za kasniji književni rad Iva Andrića, i zapaženost romana na književnoj sceni regiona bili su dovoljno jak povod za razgovor koji je vodila Vanja Gavrovski.
 
Odavno afirmisani Vladimir Kecmanović („Top je bio vreo“, „Sibir“…) i Dejan Stojiljković („Konstantinovo raskršće“, „Duge noći i crne zastave“, „Znamenje anđela“…) pretapajući faktografiju i fikciju napisali su roman koji govori o dve godine koje je Ivo Andrić proveo kao diplomata u Hitlerovoj Nemačkoj. Iz takve sinteze rodila se knjiga koja ne samo da sadrži poznate andrićevske motive, već i stilski, formalno izgleda kao da je pisano sam Ivo Andrić. Na Trgu pjesnika u Budvi autori su govorili o nastanku knjige, metodologiji rada na njoj, Nemačkoj 30-ih…
 
„Ovaj roman je direktno ’izašao’ iz moje priče ’Mrtve stvari’ koja se bavi susretom Nemanje Lukića, glavnog junaka mog prvog romana ’Konstantinovo raskršće’ i Ive Andrića, upravo u Berlinu. Dok sam istraživao građu za tu priču, rodila mi se ideja o romanu koji se bavi Andrićevim berlinskim danima“, rekao je Stojiljković, koji je prvi put boravio u Budvi.
 
Dva (fiktivna) trenutka u „Kainovom ožiljku“ predstavljaju oslonac radnje romana. Roman počinje prijemom Andrića kod Hitlera, da bi se nastavio mračnim scenama nacističkih uličnih paljenja knjiga. Na jednom takvom zgarištu Kecmanovićev i Stojiljkovićev Andrić pronalazi i knjigu izvesnog zabranjenog pesnika Štefana Krajskog, austrijskog naciste rođenog u Bosni. Ni slutio nije da će upoznati tog navodno, u Noći dugih noževa, ubijenog umetnika, i da će mu upravo on biti model za lik Karađoza, jer špijuni nikada ne umiru...
 
„Pronalazak tajnovite zbirke je ustupak žanru kojim smo se igrali, a nacistički istražitelj predstavlja kombinaciju metapoetičke igre i istorijske nužnosti“, rekao je Kecmanović, a Stojiljković se nadovezao: „Bilo je nužno da roman ima neku vrstu ’kičme’ i, samim tim, logično je bilo da se napravi određeni zamajac, kakav je ta trilerska priča o nestalom pesniku i njegovoj ukletoj knjizi.“
 
Ovogodišnji književni program festivala, čija je selektorka Svetlana Ivanović, a koji se po 29. put održava na Trgu pjesnika, okuplja interesantna imena književnosti. Roman „Kainov ožiljak“ koji je obeležio književnu produkciju prethodne godine u regionu s pravom se našao u programu festivala.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz biografije biti džon lenon život bez spokoja  laguna knjige Prikaz biografije „Biti Džon Lenon – Život bez spokoja“
22.01.2020.
Ko je bio Džon Lenon? Jedan od najvećih muzičara 20. veka? Višestrani umetnik? Heroj radničke klase? Četrdeset godina posle ubistva jednog od najpoznatijih muzičara svih vremena, interesovanje za n...
više
etgar keret o krađi knjiga, stanju u izraelu, političarima  laguna knjige Etgar Keret o krađi knjiga, stanju u Izraelu, političarima...
22.01.2020.
Današnji lideri su odvojeni od realnosti   Izraelski pisac Etgar Keret bio je krajem prošle godine gost Beograda u Noći knjige. On je jedan od najpoznatijih savremenih izraelskih književnika i ...
više
bezbedan strah zašto bi deca trebalo da čitaju strašne knjige laguna knjige Bezbedan strah: Zašto bi deca trebalo da čitaju strašne knjige
21.01.2020.
Pisac Kavan Skot plaši decu već godinama – i evo razloga zbog čega to radi. „Nije u redu!“ Reči su me naterale da podignem pogled dok sam potpisivao knjige prilikom posete jednoj biblioteci....
više
u redu je da pogledamo adaptaciju pre čitanja knjige laguna knjige U redu je da pogledamo adaptaciju pre čitanja knjige
21.01.2020.
Znam, znam, ovo nije popularan stav. Posebno jer sam nedavno napisala tekst o tome zašto je bolje da prvo pročitate „Sagu o vešcu“ pa onda gledate Netfliksovu adaptaciju. Međutim, verujem da za određe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.