Kada knjige inspirišu mlade: Pesma četrnaestogodišnje čitateljke o Serafini Krin

Dete koje čita postaje čovek koji misli, to je svima jasno. Mladi koji čitaju postižu bolji uspeh u školi, a kasnije i u životu, imaju bogatiji rečnik i sveobuhvatnije znanje, razvijaju empatiju, talente, kreativnost i kritičko mišljenje.



Pored društvenih mreža, interneta, igrica i zabave koja im je dostupna „na klik“, mladima je sve teže da zadrže pažnju na čitanju, budući da je za ovu aktivnost potrebno, ne samo vreme i strpljenje, već i koncentracija i promišljanje. Čini se da živimo u vremenu u kome je navesti decu i tinejdžere da zavole knjigu i čitanje sve izazovniji zadatak. Međutim, postoje knjige koje uspevaju da zaintrigiraju mlade čitaoce i da ih navedu, ne samo da zavole čitanje već i da ih inspirišu tako da oni sami počnu da stvaraju sopstvene svetove, da razvijaju talente, maštu i kreativnost. Jedne od takvih knjiga su romani o Serafini Krin Aleksandre Filipović.

Nedavno je trinaestogodišnja čitateljka Inga napravila animaciju nadahnuta romanom „Serafina Krin i poslednji grifon“.

Ovoga puta, četrnaestogodišnja Jovana Glidžić, višestruka dobinica „Vidovdanske nagrade“ koja se dodeljuje za izuzetan uspeh u školi, i dobitnica mnogobrojnih drugih nagrada, napisala je pesmu o Serafini Krin. Delimo je sa vama i pozivamo vas da sa decom čitate romane Aleksandre Filipović i tako im obogatite detinjstvo.
 

Pesma o Serafini, junakinji velikog srca
 
Možda su roditelji očekivali sina
Ali, te noći, u Sumrakovcu, rodila se Serafina.
Predodređena je bila sudbina njena,
teška i neizvesna od prvoga trena.
Proživljavala je avanture opasne i razne,
dokazujući da mali mogu učiniti velika dela
i da knjige nisu samo priče prazne.
 
Naravno, na svom putu nije bila sama,
pratili su je prijatelji odani i hrabri,
nisu dozvolili da Sumrakovcem zavlada tama.
Serafina, Persival, Vid i Loki činili su družinu pravu,
nesebično rizikovali svoje živote,
a pritom nisu mislili na slavu.
Devojčica neobičnog izgleda i lepote
predočila je svima životne vrednosti i krasote.
 
Moramo uvek biti svesni toga
da smo najmoćniji onda kada smo ono što jesmo,
i da su za ostvarenje cilja potrebni ljubav i sloga.
Budite sigurni u sebe i ne dozvolite drugima da pišu priču vašeg života,
Koračajte podignute glave, jer biti drugačiji nije sramota!

Autor: Jovana Glidžić, 14