VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Kada je nestala svetski poznata autorka detektivskih romana

Dogodilo se kao u nekom njenom romanu: uveče 4. decembra, samo sa aktentašnom, Agata Kristi je poljubila kćerku pred spavanje i odvezla se iz engleskog doma u kom je živela sa suprugom, pukovnikom Arčibaldom Kristijem. Niko nije znao gde je Agata tokom naredne dve nedelje.

6. decembar 1926.

Kristijeva je tada imala 36 godina i već je objavila nekoliko detektivskih romana poput „Tajnog neprijatelja“ i „Ubistva na terenu za golf“. Njen nestanak je dospeo u novinske naslove širom sveta, a „Tajms“ ga je objavio na naslovnici.

„Automobil čuvene spisateljice pronađen je napušten u blizini Gildforda, na samoj ivici kamenoloma, sa prednjim točkovima koji vise preko ivice“, izveštavale su novine. „Automobil je očigledno naleteo na ivicu i samo ga je ispupčenje na steni sprečilo da sleti u jamu.“

8. decembar 1926.

Nakon tri dana, policija je obustavila potragu. Saopštili su da je dever Agate Kristi dobio pismo od nje u kome kaže da je otišla u banju u Jorkširu „kako bi se odmorila i opustila“. Rešen slučaj, zar ne? Pa i ne baš!

10. decembar 1926.

Zbog neubedljivosti pisma policija proširuje potragu i čak dovodi jednog od Agatinih ljubimaca u nadi da će on pronaći miris svoje vlasnice. Pas je samo „bolno zavijao“.

„Tajms“ je izveštavao da su detektivi „okrenuti opciji da je reč o samoubistvu“. Potraga se usredsredila na jezero nazvano „Srebrni bazen“ koje prema lokalnoj legendi nema dno.

Posebno mučan deo nalazio se na kraju članka: Kristijevu je, kako tvrdi „Tajms“, plašila sopstvena kuća. „Nalazi se usamljena kraj puta, neosvetljena noću, i bije je glas da je ukleta. Taj deo je poznat po ubistvima žena i samoubistvima muškaraca... ’Ako uskoro ne napustim Saningdejl, Saningdejl će biti moj kraj’, rekla je jednom prijatelju.“

11. decembar 1926.

Nedelju dana nakon nestanka, policija je bila sve nespokojnija. „Nijedan pouzdan svedok je nije video od trenutka kada je napustila kuću u Saningdejlu pre nedelju dana“, izveštavao je „Tajms“.

Ali desilo se ipak nešto važno. Kristijeva je za sobom ostavila tri pisma: jedno za sekretaricu, jedno za devera i jedno za supruga koji je odbio da kaže šta u njemu piše.

12. decembar 1926.

Policija je zatražila pomoć od motorista i detektiva amatera: „Bez objašnjenja, policija i dalje veruje da je autorka negde u blizini... nedaleko od mesta gde je pronađen njen automobil.“

U istom članku, njena lična sekretarica je besno poricala da je reč o triku zarad publiciteta: „To je smešno. Gospođa Kristi je dama i ne bi nikad tako nešto uradila.“ Takođe je pokazala poruku koju joj je Kristijeva ostavila i napomenula da sadrži samo detalje o rasporedu.

U potrazi za tragovima, policija je proučavala autorkine rukopise, pre svega delo na kome je tada radila, a od koga će nastati „Misterija Plavog voza“.

13. decembar 1926.

Između 10 i 15 hiljada ljudi je učestvovalo u potrazi za gospođom Kristi, kao i „šest treniranih bladhaunda, mnogo erdel terijera, retrivera i nemačkih ovčara, uz službe lokalnih mešanaca“.

Istog dana, policija je sumnjala da bi Kristijeva mogla biti u Londonu, „prerušena, verovatno u muškarca“. Pojavila se i glasina da je ostavila zapečaćen koverat koji treba da otvore samo ako pronađu njeno telo.

Spiritualisti su čak održali seansu u kamenolomu.

14. decembar 1926.

Policija je saopštila da je pronašla važne tragove u blizini, uključujući i „flašicu na kojoj je napisano da je reč o otrovu, opijum, deliće pocepane razglednice, ženski krzneni kaput, kutijicu pudera, okrajak vekne hleba, kartonsku kutiju i dve dečje knjige“.

Nova teorija koju su detektivi razvili bila je manje zloslutna: „Policija poseduje informacije koje ne želi da deli i koja ih navodi da veruju da gospođa Kristi nije nameravala da se vrati kada je napustila svoj dom.“

15. decembar 1926.

Autorka je pronađenja u jorkširskoj banji devet dana nakon nestanka.

Njen suprug je reporterima rekao: „Ne zna ko je... pretrpela je ozbiljan gubitak pamćenja.“

16. decembar 1926.

„Tajms“ je izveštavao da je Kristijeva u Harogejt banju došla pod imenom „gospođa Tresa Nil“. Pukovnik Kristi nije znao da li to ime ima neko posebno značenje, a dodao je da ne zna ni njegova supruga. Mnogo godina kasnije otkriveno je da je Agata Kristi zapravo upotrebila ime suprugove ljubavnice.

Kada je došao u Harogejt po svoju suprugu, pukovnik Kristi je „dočekan hladnim pogledom“. Kasnije, stotine ljudi se okupilo na londonskoj železničkoj stanici kada se bračni par uputio kući.

17. mart 1928.

Sledeće poglavlje počelo je 15 meseci kasnije kada je Agata Kristi podnela zahtev za razvod braka.

16. septembar 1930.

Dve godine nakon razvoda, Kristijeva se ponovo udala. (Oženio se ponovo i Arčibald Kristi i to, ni manje ni više nego za gospođicu Nil.)

Preko 90 godina kasnije biografi i istoričari i dalje raspravljaju o tome šta se dešavalo tih dana 1926. godine. Je li to bila osveta, depresija ili amnezija? U nekim od poslednjih biografija je naznačeno da su Agatini prijatelji govorili kako o toj temi nikada nisu pričali sa njom, odbijala je.

Samo jednom je Agata Kristi javno govorila o incidentu i to u intervjuu za „Dejli mejl“ 1928. godine. Rekla je da je vozila pored kamenoloma 3. decembra 1926. kada:

„... mi se javilo da samo vozim pravo u kamenolom. Međutim, kako je ćerka bila sa mnom u kolima, odbacila sam tu ideju odmah. Te noći sam se osećala bedno. Osećala sam da ne mogu dalje. Napustila sam dom te noći veoma nervozna sa namerom da uradim nešto iz očaja. (...) Kada sam stigla do puta blizu kamenoloma, zaustavila sam auto. Pustila sam volan, a auto je nastavio da radi i on se iznenada i naglo pokrenuo, trznula sam se ka volanu i udarila glavom u nešto. Do tog trenutka sam bila gospođa Kristi.“

Čak ni u svojoj biografiji „Agatha Christie: An Autobiography“ nije govorila o kraju svog braka. Na to je potrošila svega nekoliko reči: „Nema potrebe da se na tome zadržavam.“

Ova epizoda iz njenog života nastavlja da fascinira ljude i danas. Ketlin Tinan je 1977. godine napisala o tome roman „Agata“ koji je pretočen u film sa Vanesom Redgrejv u glavnoj ulozi. Jedna epizoda serije „Doktor Hu“ iz 2008. godine bavila se ovom temom, a nedavno je u televizijskom filmu u Britaniji „Agata i istina o ubistvu“ ponuđena nova teorija: Kristijeva je nestala kako bi učestvovala u istrazi ubistva.

Autor: Tina Džordan
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
intervju sa sofi kinselom laguna knjige Intervju sa Sofi Kinselom
14.10.2019.
Sofi Kinsela je autorka međunardnih bestselera, najpoznatija po serijalu knjiga o kupoholičarki. Ove godine je objavila prve knjige za mlađu decu iz serijala „Mama Vila i ja“. Živi na relaciji London ...
više
laguna i knjižare delfi na sajmu knjiga ekskluzivni naslovi i gosti laguna knjige Laguna i knjižare Delfi na Sajmu knjiga – ekskluzivni naslovi i gosti
14.10.2019.
Nastup Lagune i knjižara Delfi na predstojećem Sajmu knjiga biće u znaku sjajnih knjiga i gostiju.   Samo za Sajam, Laguna predstavlja čak 80 novih naslova. Budući da se kalendar izdavača r...
više
e l džejms o gospodinu nema bičeva i lanaca, ali lisica možda ima  laguna knjige E L Džejms o „Gospodinu“: „Nema bičeva i lanaca, ali lisica možda ima“
14.10.2019.
Britanska književnica E L Džejms je objavila svoju novu knjigu, prvi roman posle završetka trilogije „Pedeset nijansi“, koju je završila još 2012. godine. Džejms, rođena kao Erika Mičel, nije rado ...
više
najpoznatiji roman srđana valjarevića komo od 17 oktobra u izdanju lagune laguna knjige Najpoznatiji roman Srđana Valjarevića „Komo“ od 17. oktobra u izdanju Lagune
14.10.2019.
Roman „Komo“ Srđana Valjarevića nalazi se u samom vrhu moderne srpske književnosti. Za roman „Komo“ autor je dobio nagradu „Stevan Sremac“ 2007. godine, „Austria Literaris“ 2008. i „Prix des lecteurs ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.