Kad si švorc, a seliš knjige…

U svakom trenutku, imam nekoliko knjiga u kolima. Nekoliko knjiga za decu je uvek na zadnjem sedištu za mog sina, da izabere neku dok se vozimo, gomila knjiga iz biblioteke koje treba vratiti  motaju se tu negde, a knjiga koju želim da nosim sa sobom ali ne staje u torbu, može isto tu da se nađe. Jednog vikenda se u mojim kolima zadesilo nekoliko stotina knjiga. Selila sam se.


 
Selila sam se pet puta u poslednjih pet godina, i svaki put sam se mučila sa prenosom knjiga. Postoji nekoliko članaka na internetu, uključujući i onaj sa sajta Book Riot, o različitim metodama selidbe knjiga, ali nijedan nije delovao prikladan za mene jer sam bila bez prebijene pare. Ideja da se kupuju kutije ili torbe, stave nalepnice na njih i natovare na kamion, jednostavno nije dolazila u obzir.
 
Glavna strategija za premeštaj knjiga koju sam tokom godina koristila uključuje plastične kese iz prodavnice. To je funkcionisalo jer su lake za držanje i u njih može stati četiri ili pet knjiga a da kesa ne pukne. Jednostavno bi ih zgrabila kao da nosim namirnice i to je bilo to. Sve dok kese nisu imale nikakve rupe, bile su sigurne a kasnije su još mogle poslužiti i za đubre. Ne koštaju ništa, jednostavne su za upotrebu i mogu se ponovo iskoristiti.
 
Ovog leta sam morala hitno da se iselim. Nisam imala nikoga da mi pomogne, bila sam sa malim detetom. Ideja sa plastičnim kesama nije mogla da se primeni. Niz stepenice sam nosila u rukama visoke gomile knjiga. Svaki put bih ponela najviše knjiga što sam mogla i bacala ih u gepek. Išla sam gore-dole puno puta, i na kraju prepunila i gepek i unutrašnjost kola.
 
Upravnik u mojoj novoj zgradi je video da se mučim unoseći knjige, pa mi je dopustio da koristim njegova ručna kolica. Kada me je moj sin video kako ih guram, poželeo je da me odmeni. Bila je to slatka i besplatna pomoć…
 
Posle mnogo puta, naučila sam jednu stvar: morate da se snađete sa onim što imate. A vi, kako ste vi selili knjige?
 
Izvor: bookriot.com