Kad knjige dobiju zvuk

Knjiga, ta drevna sluškinja zapadnjačke misli, obavila je mnogo posla u poslednjih nekoliko godina, a najnoviji tehnološki startap, po imenu Booktrack, pokušava da joj u potpunosti promeni izgled. Booktrack stvara zvuk za elektronske knjige, koristeći ekskluzivnu tehnologiju koja detektuje brzinu čitanja pojedinca i sinhornizuje zvuk uz tekst, reč po reč. Ova tehnologija je trenutno dostupna za elektronske knjige na Ajfonu i Ajpedu.



Kako biste razumeli šta Booktrack radi, zamislite da scene sa ašramom u „Jedi moli voli“ prati pesma jogina, ili da možete da čujete zvuk harpuna kako probija meso kita dok čitate „Mobi Dika.“

Neki bi to nazvali revolucionarnim; drugi, kičastim i zbunjujućim. Za sada su osnivači Pol i Mark Kameron uspeli da ubede neke moćne ljude u ovo prvo. Piter Til, jedan od osnivača Pejpala, pružio je finansijsku podršku, a jedan od članova tima je i Mark Darsi, direktor kreativnih rešenja za Fejsbuk.

„Potpuno novi žanr“

Kameronovi sigurno nisu prvi koji su koristili muziku. Mnogo pre Gutenberga, muzika je bila sastavni deo književnih tradicija ‒ setimo se grčke tragedije i lirske poezije. U poslednje vreme, svi, od scenarista do kompozitora opere i izdavača koji prodaju pakete knjiga+CD su integrisali dve umetničke forme.

Međutim, Kameronovi insistiraju da oni rade nešto potpuno novo. „Zvuk se savršeno poklapa sa tekstom i iz korena menja doživljaj čitanja“, kaže Mark Kameron. „To je potpuno novi žanr.“ Ideja za Booktrack mu je došla dok je radio kao terapeut u Hong Kongu, gde je slušao muziku na svom Ajpedu i čitao dok se vozio na posao.

„Radimo ovo zato što volimo da čitamo. To je naša strast“, kaže zadovoljni Pol Kameron.

Kameronovi nisu izdavački insajderi. Poreklom sa Novog Zelanda, braća su se preselila u Njujork kako bi svetskim izdavačima doneli ono za šta veruju da će biti revolucija u čitanju.

Prvo reči, pa onda zvuk

Nije bilo lako ubediti tradicionalne izdavače da je knjigama potrebna nova revolucija. Mnogi su i dalje skeptični kada je u pitanju plasiranje proizvoda, kao i njegov cilj – transformacija čitalačkog iskustva.



Tim Booktrack, koji je tri godine usavršavao algoritam koji će detektovati vašu brzinu čitanja, insistira da njihov proizvod odlično radi i da su čitaoci već posle prvog poglavlja poželeli da nastave tako da čitaju. Booktrack čitaoci takođe mogu da prilagode zvuk svom ukusu, podešavajući jačinu i frekvencije muzičkih partitura, pozadinsku buku i ambijentalne zvukove.

„Prilično ste svesni (zvuka) na početku. Onda vam samo pomaže da se bolje udubite u priču“, kaže Pol Kameron. „Na prvom mestu je čitalačko iskustvo, dok je slušanje na drugom.“

Holivudsko šminkanje

Opet, ako neko nauči da uživa u zvučnim efektima, Booktrack ostavlja mnogo manje prostora mašti čitalaca od standarnog papirnog ili elektronskog izdanja i budi kinematografske efekte. Muzička podloga tako može i da diktira čitaocima šta da misle o poglavljima, umesto da ih učini dostupnim za otvorenu interpretaciju. Teško je zamisliti da će tragična fraza imati ciničan preokret ako je prati zvuk violina.

U Booktracku kažu da su posvećeni kompleksnosti značenja u knjigama jer se prava vrsta zvukova pažljivo bira. Različiti muzički žanrovi i kompozitori se biraju za svako delo. Autori onda blisko sarađuju sa timom kako bi pomogli u sagledavanju njihove originalne vizije. Ruždi je, na primer, sarađivao sa kompozitorom Džonom Satasom na muzici za njegovu kratku priču „Na jugu,“ tako što mu je slao komentare i klipove tradicionalne indijske muzike kao inspiraciju. Muziku je na kraju snimio novozelandski simfonijiski orkestar.

Kada su u pitanju klasična dela, tim istražuje autorovu biografiju i istorijski period kako bi kreirali realsitične zvukove. Za „Avanture Šerloka Holmsa“ pronašli su zvuk kućnog zvona iz devetnaestovekovnog Londona nakon što su shvatili da je zujalica zvučala prilično čudno.



Da li se neko seća Aromarame?

Kao kod svih novih tehnologija, teško je reći koliko će se njihovi ciljevi ostvariti. Za sto godina, sinestetički startapovi poput Booktracka mogli bi biti suvišni i zaboravljeni poput „Aromarama-e“ i „Smell-o-vision-a“ – tehnologija koje su unosile mirise u bioskope iz šezdesetih, kako bi gledaoci mogli da pomirišu ono na platnu.

Ili će knjige bez zvučne pratnje jednoga dana delovati čudno poput nemih filmova. Pol Kameron je optimista: „Mislim da će uskoro biti normalno da ljudi čitaju Booktrack izdanja u podzemnim železnicama, na odmoru, pored bazena. Čak smo čuli i autore kako kažu da će od sada, dok pišu, misliti o Booktracku. Uticaće na ono što želite da pišete.“

Za one koji bi da se informišu o ovim izdanjima, to mogu učiniti na sajtu: www.booktrack.com

Izvor: huffingtonpost.com   
Prevod: Miloš Vulikić