„Jugo uvek okreće na buru“ u prodaji od 22. septembra

Izdavačka kuća Laguna objavljuje novi roman književnice Laure Barne „Jugo uvek okreće na buru“, koji će se od subote 22. septembra naći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
 
U svom novom romanu Laura Barna preispituje mogućnost emotivne bliskosti dvoje ljudi za koje je ljubav pre inspiracija nego relacija. Može li se biti posvećen drugom, a ostati svoj? Može li se beskompromisno voleti? Konačno, koliko se daleko može otploviti u odnosu u kojem jugo uvek okreće na buru?
 
Njihov odnos je od početka bio nesiguran, kao i sve u njihovim životima. Ušao je u njen život ubrzo posle muževljeve smrti, a ona u njegov posle razvoda. Ne želeći da jedno drugom zadiru u prošlost, niti da tumače traumatična mesta pokrivena uspomenama, prećutno su se dogovorili da svako ostane na svom koloseku i dosledan sopstvenom izboru. A oboma je životni izbor bila umetnost: njoj slikarstvo, a njemu muzika. Dok ona ostaje na njegovom Ostrvu kako bi završila slike za izložbu u Cvijeti Zuzorić, on odlazi u meksičke prerije kako bi pronašao savršeno drvo za gitaru. I na toj gitari joj odsvira tonove njenog tela.
 
„Nisam od onih pisaca koji lako i bezbolno promene izdavača, ali ovoga puta mi se ispunila želja da to bude Laguna, i to sa romanom koji je istovremeno i lična i univerzalna ispovest umetnika. ’Jugo uvek okreće na buru’ je savremena priča, i utoliko mi je bilo teže da je ispišem. Priča koja možda samo prvim utiskom vuče u divlje predele Latinske Amerike, Meksika i Meksiko Sitija, a zapravo miruje u mestu današnjice, ovog našeg podneblja. I bilo mi je potrebno hrabrosti da zađem u novo doba kako bih sažela smisao prethodnih tema vezivih za život i sudbinu značajnih umetnika i genija kroz istoriju i istoriju umetnosti koje sam predstavljala u svojim romanima“, rekla je Barna.
 
Laura Barna je dobitnica nagrade „Branko Ćopić“ i bila je u užem izboru za Ninovu nagradu. Kao istoričarka umetnosti, često nas u svojim romanima podseća na srpske velikane kulture (na Anicu Savić Rebac, Veselina Čajkanovića, Lazu Kostića, Isidoru Sekulić, Kostu Milinčevića). Objavljuje priče, eseje, studije, likovne kritike i stručne radove iz istorije umetnosti u domaćoj i stranoj književnoj periodici (preko 270 publikovanih radova). Do sada je objavila devet romana i dve zbirke priča. Njene priče i eseji prevedeni su na mađarski, slovački, poljski i engleski. Član je Udruženja književnika Srbije.