Jelica Greganović gošća emisije „Zujalica“: „Deca su najstroža publika“

Povodom izlaska knjige „Uspavanka za miša“ koju je napisala Jelica Greganović, a ilustrovao Dobrosav Bob Živković, Jelica je bila gost dečje emisije „Zujalica“ na kanalu RTS.

Prenosimo transkript ovog šarmantnog intervjua, koji su realizovale dve mlade reporterke emisije.
 
Postoji dilema da li su bolje knjige sa slikama ili bez. Kada su tu slike lakše nam je da zamišljamo likove i čudesne događaje kroz koje oni prolaze. Kada su u pitanju neke princeze ili vile devojčice uvek zamišljaju da izgledaju baš, kao i one na ilustracijama. Ali kada knjiga nema slike onda je to još veća sloboda za nas, da maštamo i zamišljamo. Ja sam tako zamišljam Crvenkapu kao .....a moj brat uvek kao.....u mojoj mašti svaki princ ima košulju sa nacrtanim leptirom jer obožavam leptire pa čak i kada pisac to ne kaže.

A svi vi meni recite kakvu je to boja kose imala Snežana u vašoj mašti? Da li je istina da postoji knjiga o mišu, kako je on tamo dospeo?

Postoje knjiga o svemu, i o svačemu, i o svim živim bićima, čudo jednom šta sve živi u knjigama. A u ovoj knjizi živi miš zato da bi uspavljivao malu decu. Ali čak i da bi oni veći, odnosno kada mali malo porastu mogli da uče da čitaju. I zbog toga u ovoj knjizi se prvo predstave svi oni koji u knjizi žive, a u ovoj knjizi živi miš i raste trava i pada kiša i sijaju zvezde, i pliva zlatna riba i peva ptica plava i u ovoj knjizi dan već spava, i u ovoj knjizi pesma pita. I tada počinje uspavanka prava pravcata, onakva kakvom su vas uspavljivali mame i tate, bake i dede kada ste bile male.

Šta se sve dešava tom malom mišu?

Malom mišu se dešava to da sve što se vidi u ovom prozoru, vidiš prozor, vidiš, taj prozor je, kao pozorišna scena i sve što se dešava u stihovima uspavanke se dešava u tom prozoru. U tom prozoru nebo zvezde sprema i pliva ona zlatna riba koju smo maločas pomenuli, dakle, ovaj prozor ovde u njemu se dešava sve što se dešava u pesmi, ali se dešava još nešto, svi ovi likovi koji naseljavaju mišovu sobu počinju polako da spavaju, samo miš ne spava, miš se smeje i skače po krevetu, za to vreme ima jedan zeka koji tu mrda, koji po celoj knjizi samo se pojavljuje na sve strane, i kada se dođe negde, pred sam kraj knjige, tada se vidi da su u sobi svi zaspali, samo miš još ne spava, miša zaspi na sasvim poslednjoj strani. Ali tu je Bob Živković koji je crtao ovu knjigu, napravio nešto sasvim posebno, ko ne spava, ko ne spava, meda. Zašto ne spava meda? Zašto? Zato što je meda igračka. I zato je mene da uvek budan.

Da li stihovi o mišu uspavljuju?

Da, stihovi o mišu su napisani tako da su reči kratke, da se ponavljaju rime, da ima puno šuškavih samoglasnika, kao što je miš, kao što je kiša i, kao što je žmur, žmur, žmur. I zapravo kada se ponavlja ritam u stihovima, kao kada je to bukvalno pesmica i kada se to šuška bebi na uvo, beba zaspi. Tako da ja sam verovatno redak pisac koji je srećan kada njegovi čitaoci dok slušaju knjigu počnu da spavaju.

Ko je nacrtao sve ove lepe crteže?

Bob Živković odnosno Dobrosav Bob Živković. Bob se stvarno potrudio, evo pogledajte vas dve gledajte šta sve ima u ovoj sobi, ima jež koji živi u fioci, ima jorganče na cvetiće pa ima zakrpu na tufne, i papuče su tu i lopta i lego kocke, i, šta ima žaba, molim te pogledaj, ima krunu. Ima krunu, i šta ima još? Ima kišobran na tufnice. I mačka koja živi u fioci, i zeka koji se pomera na svakoj strani, zeka negde drugde, evo ga tu. I ono što se desi je zapravo kada počne pesma o mišu, tu na toj strani kada počne uspavanka, sad to neće moći da se vidi na televiziji, ali ako ubrzate strane dobijate crtani film, na kom, zapravo animaciju na kojoj u tom crtanom filmu ćete videti kako sove počinju da spavaju, i kako svi počinju da spavaju sem miša.

Da li deca upamte ove stihove?

O da, i te kako dobro upamte. Pre neki dan sam od jedne mame dobila snimak na kome dvogodišnja devojčica, beba, koja sedi i onda je ona, mama joj čita stihove i na kraju očekuje da svaki put beba završi, i ona ne zna sve stihove već napamet, sve ih je lepo završila, svaku reč je znala, ja sam bila jako srećna.

Da li deca koja se plaše miševa prestanu posle ove knjige?

Pa pretpostavljam da će prestati da se plaše, pošto ja stvarno ne znam što bi se neko plašio nečega što je malo, sivo, plišano, ima lepe roze uši, roze repić, mislim, da li to zvuči kao nešto strašno?

Ne.

Dakle, zašto biste se bojali miševa?

Da li vi volite svoj posao?

Naravno. Mada moj posao je ranije bio sasvim drugačiji, ja sam bila novinar koji se bavio politikom. Jesam i tada volela svoj posao a onda sam počela da pišem knjige i sada strašno volim svoj posao. Onda su me nagovorili da počnem da pišem knjige za decu, jer sam do tada pisala priče za odrasle, i pravo da vam kažem, jedva sam se usudila, zato što mislim da su deca najstroža publika i da je najteže pisati za decu. I ovo je moja druga knjiga za decu, i jako sam srećna zapravo sa te dve knjige koje sam napravila za decu, tim dvema knjigama se zaista najviše ponosim.
 
Izvor: emisija „Zujalica“, RTS
Foto: Bojan Brecelj