„Ja, Mona Liza“: Kada slika „progovori“

Prilikom putovanja u Pariz mnogi od nas su se našli u Luvru i stajali ispred čuvene „Mona Lize“ Leonarda da Vinčija. Možda i znamo neke detalje o istoriji ove slike – njen nastanak u renesansnoj Italiji, o krađi iz Luvra 1911. godine... Međutim, roman Nataše Solomons daje novu dimenziju priči o „Mona Lizi“, uvodeći nas u njen um i pokazujući nam svet kroz oči koje posmatraju sa portreta. Da li ćete uživati u ovoj knjizi ili ne, verovatno zavisi od toga da li možete da prihvatite da slika priča priču. Ako vam se ideja dopada, onda iskreno verujem da će vam roman „Ja, Mona Liza“ biti zanimljivo i zabavno štivo.

Najveći deo priče smešten je u Firencu 16. veka, kada Leonardo radi na svom najpoznatijem remek-delu. Imamo priliku da upoznamo neke od stvarnih istorijskih ličnosti kojima je ova slika svedočila, kao što su Liza del Đokondo – žena koja pozira za portret, Mikelanđelo i Rafaelo – Da Vinčijevi suparnici, Nikolo Makijaveli koji se Da Vinčiju obraća sa planom da preusmeri reku Arno, Salai – Leonardov učenik koji je ljubomoran na majstorov odnos sa Mona Lizom. Iako je „Mona Liza“ zapravo neživi objekat, u ovoj knjizi je opisana tako da ima misli i osećanja prave žene koja je emotivno povezana sa svojim stvaraocem Leonardom.

Nakon Leonardove smrti ranjiva i nezaštićena Mona završava u Francuskoj. Kako vekovi prolaze, ona provodi vreme na dvoru Kralja Sunca u Fontenblou, a zatim u Versaju tokom Francuske revolucije, dok je put ne navede u Luvr, gde će početkom 20. veka razviti prijateljstvo sa još jednim velikim umetnikom.

„Ja, Mona Lisa“ je neobična knjiga koja na jedinstven način istražuje neke od ključnih momenata u istoriji. Ipak, s obzirom na to koliko prostora je posvećeno renesansnoj Italiji, volela bih da su jednako razrađene priče i likovi koji su smešteni u Francusku. Međutim, možda je upravo to namera autorke, jer Mona ima poteškoće da se poveže sa ljudima koje sreće nakon Leonardove smrti i jasno iznosi da će njeno srce uvek biti u Firenci, što se magijom prenosi i na čitaoce.

Ako ijedna knjiga o slici sa ljudskim emocijama treba da bude napisana, onda je to o „Mona Lizi“. Ona je savršen izbor jer je tako realističan i poznat portret. Mona iz priče je očigledno ograničena u onome što može da vidi i iskusi (i sa kim može da komunicira – samo sa Leonardom i nekolicinom drugih slikara i slika), ali Nataša Solomon uspeva da je oživi na izvrstan način. Ovo je njena treća knjiga koju sam pročitala, i iako su sve tri veoma različite, preporučila bih svaku.

Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Jelena Veljković