Iznenađujuće činjenice Edvarda Raderfurda – drugi deo

Edvard Raderfurd je tokom istraživanja za svaku knjigu pronalazio iznenađujuće činjenice koje je poželeo da podeli sa svojim čitaocima. „Ponekad su to obične zanimljivosti, a ponekad mogu promeniti naš pogled na istoriju“, piše on na svom sajtu na kome se nalazi arhiva ovih činjenica.



Raderfurd objavljuje svakog meseca po jednu, a mi smo napravili izbor od tog materijala i u narednih pet nedelja ćemo objavljivati nove zanimljivosti iz njegove arhive.
 
Februar 2009 – Tetka Džejn Ostin, veoma poštovana gospođa, uhapšena je u gradu Bat, u grofoviji Somerset, zbog sumnje da je ukrala komad bele čipke, i držali su je nedeljama u zatvoru. Njen muž joj se pridružio da bi joj pravio društvo, i time pokazao pravu odanost.

Jun 2009 – Svetski poznati toranj i krov katedrale u Solzberiju stari su više od 700 godina. Njihova težina je tolika da su se kameni stubovi koji ih drže iskrivili pod pritiskom, što svaki posetilac može videti golim okom. Pomolite se kada prolazite ispod stubova!

Jul 2010 – Na izgradnji Empajer stejt bildinga radilo je mnogo radnika različitih nacionalnosti. Svi su na pauzi jeli u kantini koja je bila na gradilištu, osim Italijana. Oni su jedini nosili svoj ručak jer su smatrali da je samo italijanska hrana dovoljno ukusna.

Avgust 2010 – Empajer stejt bilding je izgrađen na mestu gde se nekada nalazila kuća poznate sudije gospođe Astor koja je bila deo njujorške elite. Posle porodične svađe, njen nećak Valdorf se zaputio u Englesku gde je kupio zamak i postao lord Astor. Da bi se osvetio tetki srušio je kuću svog oca koja se nalazila pored njene, i tu sagradio hotel po imenu „Valdorf“. Ubrzo nakon toga, pošto joj je privatnost bila ugrožena, gospođa Astor se odselila, i na tom mestu je sagrađen hotel „Astorija“. Oba hotela su srušena da bi na tom mestu bio sagrađen Empajer stejt bilding. Danas se hotel „Valdorf Astorija“ nalazi na Park aveniji.

Decembar 2010 – 1915. godine Stounhendž je prodat na aukciji. Čovek koji ga je kupio, gospodin Sesil Čab, poklonio ga je narodu 1918. godine.