Istorijske kulise na setu: da li je kraljica Vikorija zaista bila „iznenađujuće seksepilna“?

Prostorijom odjekuje grleni kikot autorke Dejzi Gudvin dok nam pokazuje veličanstven portret izuzetno obdarenog Princa Edvarda, vojvode od Kenta i Straterna i oca Kraljice Viktorije. „Izvinite“, rekla je, „ne radi se samo o budži na pantalonama. On pozira pored topa. On je baš rešen da istakne svoju, hm, potentnost.“ Nalazimo se na setu za snimanje „Viktorije“, televizijske serije od osam epizoda o britanskoj vladarki, a književnica i izvršni producent Dejzi Gudvin deluje raspoloženo za ćaskanje. „Ovo koristimo za ceremonije“, rekla je pokazujući galeriju obasjanu svetlošću sveća, blistavu od pozlate koja prekriva svaki pedalj.
 
Produkcija je izuzetno raskošna; napravljena je replika Viktorijinog poseda u prirodnoj veličini i privatnih odaja iz Bakingemske palate u jednom hangaru u Jorkširu, i kako stvari izgledaju, ova kraljica je volela skupocene stvari. „Zapravo“, kaže Gudvin, „ono što ovde vidite ima više veze sa ukusom Džordža IV. Bakingemska palata je u vlasništvu kraljevske porodice još od 18. veka, ali  Džordž IV je vladar koji je najviše polagao na sjaj i glamur, on je najzaslužniji za sve ovo.“
 
Malo je toga što autorka ne zna o ovoj temi. Ona je pokretač i producent programa poput „Home Front“, „Grand Designs“ i „How Clean Is Your House?“, i voditeljka emisija posvećenih poeziji, ali njena prva ljubav je istorija. Pisala je disertaciju na Kembridž univerzitetu o Viktorijinom odnosu prema medijima, i autor je bestselera čija se radnja odvija u 19. veku. Prvi scenario koji je napisala govori o ranim godinama Viktorijine vladavine.
 
„Razmišlala sam o ovom projektu još od studentskih dana. Istorija se u suštini svodi na pripovedanje, a monarhija je integralni deo priče koju sami sebi pričamo kao nacija – mi se poistovećujemo sa kraljevskom porodicom. A Viktorija je tako fantastična tema. Mislim da većina ljudi nju zamišlja kao Džudi Denč – kao staru, ozbiljnu udovicu – ali njen mladalački život je zapanjujuć. Zaista je divno provesti neko vreme sa ovom mladom, živahnom devojkom punom entuzijazma, kakva je bila pre nego što se preobrazila u Majku imperije.“
 
„Kada je Viktorija došla na presto, imala je tek 18 godina i ljudi su osetili ogromno olakšanje, jer je ova mlada devojka zamenila sve one grozne, podbule muškarce iz dinastije Hanovera, sa njihovim ljubavnicama i skandalima. Ne smemo zaboraviti da se sećanje na kraljicu Viktoriju stalno oživljava. Usklik 'Bože, čuvaj Kraljicu' je nekada ljudima zvučao neobično, kao što će i nama zvučati čudno 'Bože, čuvaj Kralja' kada naša kraljica umre. I kao što je poznato, svaki put kada žena uradi nešto kontroverzno, proglašavaju je iracionalnom i histeričnom. Džordž III je poludeo, pa je uvek dolazilo do velikih rasprava kada je Viktorija radila nešto što se ljudima ne bi dopadalo, postavljalo se pitanje da nije možda i nju pogodilo „nasledno prokletstvo“. U svakom slučaju, sve je odavalo utisak novog sveta, novog režima, svega novog.“
 
Lutke razbacane po kraljičinoj spavaćoj sobi potvrđuju ono što je autorka isticala („Viktorija je bila usamljeno dete; ove lutke su njeni izmišljeni prijatelji“). Tu je i maleni presto u prijemnoj odaji. „Jedna od stvari koja mi je pomogla da uđem u njen karakter jeste činjenica da je bila tako niska – visoka jedva 150 centimetara, sićušna, čak i za ono vreme. Za nju je napravljen poseban presto. Zamislite samo kako je biti mala tinejdžerka okružena šumom starijih muškaraca koji joj govore šta da radi. Ja sam majka tinejdžerke, malo mlađe od Viktorije tada, ali isto tako sitne. Imala sam viziju o tome kako bi bilo kada bi nacijom vladala moja ćerka – svi ti hormoni stešnjeni u tom malom telu! – i od tog trenutka Viktorija je porasla u mojim očima.“
 
I kao da im je neko dao znak, pojavljuju se mlada kraljica koju tumači izuzetno nežna Džena Kolman, ruku pod ruku sa Tomom Hjuzom (neverovatno zgodnim Albertom). Tridesetogodišnja Džena, koja je briljirala u ulozi Klare u filmu „Doctor Who“, uspeva da pruži istančanu predstavu koja pršti od humora i plamti od kraljevskog gneva, ako nešto nije po njenoj volji. „Jedna od stvari koja mi se dopada kod Viktorije jeste njena otvorenost, koliko je impulsivna i živa“, kaže Kolman. „Ona je izuzetna, i veoma duhovita. Ali da nije imala čeličnu volju, verovatno ne bi bila kraljica.“
 
Čitanje Viktorijinih izuzetno detaljnih dnevnika bilo je vrlo korisno, kaže glumica. Dok se pripremala za scenu krunisanja, glumica je mogla da konsultuje zapise samog događaja iz sata u sat. „Iako je ona centar ovog značajnog događaja, uvek vodi računa o svemu što se događa oko nje. Na dan krunisanja, bila je budna u 4 ujutru, i osluškivala je glasove koji su dopirali spolja. Mnogo govori o ljudima i o tome koliko je ponosna što je vladar takvog naroda. Ta unutrašnja snaga i ponos su nešto što sam pokušala da dočaram.“
 
Ako „Viktorija“ postigne uspeh (autorka je spremna da radi na nastavcima), to bi mogao biti dugoročan angažman za Dženu Kolman. „Čitala sam dnevnike samo do onog dela priče koji sada radimo“, izjavila je diplomatski. „Tako stvari ostaju sveže.“ Bez obzira na to, već je i emocionalno i fizički transformisana: „Od velike pomoći je to što imamo ovaj fantastičan set – ne samo zbog njegovih razmera, već zbog činjenice da u jednom kadru možete da prelazite iz veličanstvenih prostorija za javnost u Viktorijine i Albertove privatne odaje, gde su svi njihovi lični predmeti – njeni akvareli, njegove knjige. Osećamo se kao da smo kod kuće.“
 
Nije sva dekoracija na setu autentična kao što se čini na prvi pogled. Neoklasične zidne dekoracije, prikazi podignutih mačeva i štitova urađeni su od igračaka obojenih zlatnom bojom, kupljenih  u „Sve za funtu“ prodavnici, dok je friz u rokoko stilu napravljen od školjki sakupljenih na plaži.
 
„Naš dizajner, Majkl Hauels, je genije“, kaže Gudvin. „Doveo je učenike iz lokalne umetničke škole i naučio ih je kako da rade pozlatu, tako da smo ovde imali grupu jorkširskih tinejdžera koji su pozlaćivali školjke da bi napravili Bakingemsku palatu!“
 
Jedan detalj koji je verno prikazan je mehanizam koji je Albert konstruisao da bi vrata spavaće sobe zaključavao na dugme pored kreveta. „Tako su bili sigurni da ih neće uznemiravati dvorjani ili deca, bez potrebe da ustaju iz kreveta i prekidaju initimni ternutak“, kaže Gudvin. „Njih dvoje su bili seksi par. Jedan od najurnebesnijih delova Viktorijinog dnevnika, koji je, za divno čudo, promakao njenoj najmlađoj ćerki, cenzoru dnevnika, jeste deo u kojem Viktorija piše: „Videti Alberta u njegovim uskim pantalonama – to je veličanstveno! A ne nosi ništa ispod njih!“ A onda nakon rođenja njenog devetog deteta - mislim da je imala prolaps materice – doktor joj je rekao: „Gospođo, zaista mislim da ne bi trebalo da imate još dece.“ Na šta je ona odgovorila: „Oh doktore, nema više zabave u krevetu?“
 
„Na neki način, Viktorija je bila prva žena koja je 'imala sve' – muža, devetoro dece i bila je najvažnija žena na svetu, tako da ovde ima mnogo više materijala za savremenu publiku nego što se možda čini. Kako je uspevala da učini Alberta srećnim iako je uvek bio korak iza nje? Bio je jedan od najpametnijih ljudi svog vremena, ali u početku je bio prilično omražen, jer je Nemac i ljudi su smatrali da nije dovoljno ugledan – to je kao da se kraljica udala za nekog iz porodice Kardašijan.
 
Pomagalo je to što je Viktorija stalno bila trudna; to je značilo da su postojali periodi kada je on mogao da preuzme vlast, međutim to je bio i  uzrok mnogih svađa. Imali su velike, žučne rasprave i dešavalo se da Viktorija baca na njega čaše sa vinom. Zaista je želela da on bude glava kuće, ali ni u kom slučaju nije bila 'pokorna supruga'.“
 
Uprkos Viktorijinoj privrženosti Albertu, on nije bio njena prva ljubav. Viktorija eksplicitno govori o često izbegavanoj temi, njenom odnosu prema premijeru, lordu Melburnu (koga, ubistveno šarmantno, tumači Rufus Suel).
 
„Melburn je svetski čovek, duhovit, elegantan aristokrata u pedesetim godinama, sa tragičnom, romantičnom prošlošću. Viktorija je bila opčinjena“, kaže Gudvin. „Hroničari tog vremena su pisali: 'Kraljica je očigledno zaljubljena u premijera, i njena osećanja prema njemu su seksualne prirode, iako ona toga nije svesna, još uvek.' I tada je bilo mnogo skandala i ogovaranja, kao što bi bilo i sada, i ja sam se potrudila da sve to unesem u priču. Pokušala sam da posmatram događaje očima ljudi tog vremena, kroz prizmu onoga što su osećali, kao da čitaju 'Dejli mejl'.“
 
S obzirom na sposobnost da „vidi osobu ispod krune“, pitanje je da li bi se autorka okušala u predstavljanju današnje kraljevske porodice. „Oooh. Najzanimljivije bi bilo pisati o Kejt Midlton – ćerki rudara koja postaje majka buduće kraljice. To je odlična priča zbog koje pomislimo da u našoj zemlji ipak postoje nekakva društvena kretanja.“
 
Sada je vreme da autorka odigra svoju scenu. Ako trepnete, propustićete pojavu veličanstvene Lejdi Cecilije Bagins. Vreme je, uzdahnula je, da se uvuče u svoj korset. „Mi smo toliko srećne što smo žene današnjice. Lako je gledati neku kostimiranu dramu i misliti: 'O, baš bih volela ovakav korset'. Ali ako provedete u njemu samo deset minuta, reći ćete: 'Hvala bogu što postoje 'Spanx' steznici!“
 
Izvor: radiotimes.com
Prevod: Maja Horvat