Ispravljena nepravda prema Orvelu zbog eseja o hrani

Gotovo sve pisce na svetu, ma koliko talentovani, izdavači su ponekad odbijali, ali je retko ko od njih dobio izvinjenje zbog toga, i to 70 godina kasnije. Britanski savet se 2019. godine izvinio Džordžu Orvelu zbog toga što mu, pre više od sedam decenija, tačnije 1946. nisu objavili esej „Britanska kuhinja“.

Savet, koji inače promoviše međunarodnu saradnju i širenje britanske kulture, sugerisao je autoru romana „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“ i „Životinjska farma“ da „ne bi bilo mudro objaviti takvo delo čitaocima na kontinentu“.

Topli napici

Urednik je tada primetio da je „esej odličan, uz jednu ili dve minimalne zamerke“. Među njima se našao recept za džem od pomorandži, u kome je, kako se navodi, „suviše vode i šećera“. U tom eseju Orvel ishranu Britanaca opisuje kao „jednostavnu, ali prilično tešku i pomalo varvarsku“, u kojoj se „topli napici preporučuju u svako doba dana“.

Alasder Donaldson, analitičar Britanskog saveta, ocenjuje da je „ova organizacija u to vreme bila uzdržana i retko sklona rizicima, pa je želela da izbegne razradu teme o ishrani (čak i one u kojoj se pominju katastrofalne posledice rata i gladovanja) odmah nakon zime 1945“.

Donaldson dodaje da je „Britanski savet zadovoljan što 70 godina kasnije može da se iskupi najvećem političkom piscu Velike Britanije u 20. veku tako što će ponovo izdati njegov originalni esej u celosti, zajedno sa nesrećnim pismom o odbijanju“.

Ovo doba godine idealno je za pravljenje džemova. Ako potrefite kratku sezonu seviljskih pomorandži, imaćete sreće jer su one neophodni sastojak za Orvelov džem. Njihovi gorko-kiseli plodovi se umnogome razlikuju od slatkog ukusa na koji smo navikli od ovih voćki. Sami se uverite da li je Orvelov urednik bio u pravu, kada je rekao da je ovo „loš recept“.
 

Sastojci:

Dve seviljske pomorandže
Dve slatke pomorandže
Dva limuna
3,6 kilograma konzerviranog šećera
4,5 litra vode

Priprema:

Operite i obrišite voće. Presecite voćke na pola i iscedite sok. Uklonite središnji deo, a zatim ih fino iseckajte. Odvojite i semenke i vežite ih u platnenu vrećicu. Isceđeni sok, koru i srž stavite u vodu i ostavite da stoji 48 sati.

Po isteku tog perioda smesu stavite u veliku posudu i kuvajte sat i po, dok kora ne omekša. Ostavite da stoji preko noći, zatim dodajte šećer i pustite da se rastopi na vatri, pre nego što proključa. Kratko prokuvajte dok smeša ne dobije želatinastu strukturu. Tada posudu skinite sa vatre. Sipajte u tegle, koje su prethodno zagrejane i pokrijte papirnim poklopcima. 

Prema Orvelovom eseju, doručak za većinu ljudi u Britaniji nije „užina, već ozbiljan obrok“ koji se sastoji od tri vrste jela. Na kraju obroka dolazi hleb, ili tost, sa marmeladom od pomorandže. „Druge vrste džema retko se jedu za doručak, a marmelada se gotovo nikad ne jede u drugim delovima dana“, piše on.
 
Čaj je poželjno piće da se zalije doručak, jer je, prema njegovim rečima, „kafa u Britaniji skoro uvek gadna“. Kada je reč o čaju, Britanci „su vrlo kritični, i svako ima svoju omiljenu marku i teoriju o tome kako ga treba praviti“. (A ima je i sam Orvel.)

„Britanci su veliki ljubitelji turšije, ali tu, mora se priznati, povrće ne dobija tretman koji zaslužuje“, navodi Orvel.

„Kupus je samo skuvan – zbog čega postane gotovo neukrotiv – dok se karfiol, praziluk i tikvice obično uguše u bezukusnom belom sosu.“

Pisac kaže da se popodnevni čaj 1940-ih godina u Britaniji sastojao od raznih slatkih i slanih jela, ali da se „nijedan čaj ne bi smatrao dobrim, ako uz sebe ne podrazumeva bar jednu vrstu kolačića“.

„Posebno ukusni čajni kolačić je krampet, koji se tostira i maže puterom. Pošto je neslan, jede se sa solju“.

„Krampeti su“, dodaje pisac, „veoma čudnog izgleda – beli su i puni rupa poput švajcarskog sira, a zna da ih napravi veoma uzak krug ljudi“.

Izvor: bbc.com/serbian