Intervju sa Rejčel Lipinkot, autorkom „Nepremostive blizine“

Ova mlada američka autorka rođena je u Filadelfiji, a odrasla u Pensilvaniji. Završila je pisanje na univerzitetu u Pitsburgu, gradu u kome i danas živi. U ovom razgovoru saznajemo kako je uobličen roman.

Recite nam nešto o inspiraciji za roman „Nepremostiva blizina“.

Ovaj roman je zaista proizvod vrednog rada mnogih ljudi, a sve nas je motivisala želja da podignemo svest o cističnoj fibrozi. Od scenarista Mikija Dotrija i Tobajasa Jakonisa, preko reditelja Džastina Baldonija do Kler Vajnlend i njenih divnih doprinosa, kao i mog pisanja književne adaptacije, sve je rađeno upravo sa tom namerom.

Upoznajte nas sa glavnim likovima.

„Nepremostiva blizina“ je roman ispričan iz dve perspektive: Stele Grant i Vila Njumena, dvoje tinejdžera obolelih od cistične fibroze.

Stela je devojka koja sve radi po pravilima: ažurira spisak stvari koje treba da obavi, a poseduje i savršeno urednu listu lekova koje treba da uzme. Na početku romana, ona je osoba koja se ne upušta ni u kakve rizike. Živi za svoja lečenja umesto da se leči kako bi živela.

Vil je njena potpuna suprotnost. Neprestano se svađa sa lekarima i u stalnom je sukobu sa majkom čiji je jedini cilj da ga održi u životu. Zbog ignorisanja pravila Vil je uvek u nekoj nevolji. Jedini cilj u životu mu je da napuni 18 godina kako bi mogao da živi onako kako želi.

Zbog svega toga, Vil naravno izluđuje Stelu što dovodi do veoma zanimljivih razgovora među njima kada postanu svesniji da se dopadaju jedno drugom. Ono što ih razlikuje zapravo počinje da ih privlači: Stela uspeva da vidi širu sliku od one koja podrazumeva samo raspored, a Vil konačno shvata koliko je poštovanje medicinske terapije važno.  

Zašto bi trebalo da pročitamo ovu knjigu?

Vilova i Stelina priča je veoma lepa i govori o ljubavi na nakiliko načina. Od čežnje za ozdravljenjem preko apsolutnog negiranja sebe, sve do osećaja žrtve, „Nepremostiva blizina“ će u vama izazvati bukvalno sva moguća osećanja.

Koja je Vaša kuća u Hogvortsu?

Kakvo pitanje! Opsednuta sam Harijem Poterom i maskirala sam se svojevremeno u njega za Noć veštica. Moram da priznam da sam Haflpaf! Dva puta sam u roku od godinu dana radila taj test i bila potpuno iskrena, oba puta sam ispala Haflpaf. Veoma sam dobar tragač!

Vaši likovi su upali u „Igre gladi“. Ko bi pobedio?

Vil bi sigurno uradio nešto nepromišljeno i prvi bi poginuo. Stela bi bila previše pažljiva i slučajno bi nastradala jer bi joj verovatno pažnju odvuklo pravljenje liste za „Igre gladi“. Barb bi sigurno izgubila život pokušavajući da spase ostale. Dakle Po! On bi se vozio skejtom i pravio divnu hranu od pečurki i bobica, nadživeo bi sve kroz dobru ishranu i uzdržanost.

Kojim talentom biste pobedili u šou „Amerika ima talenat“?

Repovanje slobodnim stilom. Verovatno je najveći blam priznati to kao talenat, ali eto ga!

Opišite sebe sa tri reči.

Takmičarka. Visoka. Pospana.

Lična himna?

Omijeva „Cheerleader“.

Omiljeni citat?

„Život je neverovatan jer čak i kad vas sve boli, možete uvideti lepotu“, Kler Vajnlend.

Izvor: novelknight.com
Prevod: Dragan Matković