Intervju sa Lusindom Rajli

Povodom objavljivanja romana „Biserna sestra“, četvrtog nastavka serijala „Sedam sestara“, s velikim uzbuđenjem sam iskoristila priliku da porazgovaram sa autorkom Lusindom Rajli.

Kako ste došli na ideju da napišete serijal inspirisan sazvežđem Plejada?

Neposredno nakon Nove godine 2013, počela sam rad na novoj priči, ali želela sam da pronađem neki širi ugao posmatranja, da dodam neki nov i drugačiji element mom prošlom/budućem pisanju, nešto što će za mene biti izazov, a što će biti uzbudljivo mojim čitaocima – ali i meni. Oduvek sam posmatrala zvezde – naročito sazvežđe Sedam sestara u blizini Orionovog pojasa – i tako sam se te ledene noći u Severnom Norfoku, zagledala u nebo. Dok sam istovremeno razmišljala i o mojih sedmoro dece, postepeno mi se rađala ideja o serijalu u sedam nastavaka, koji je alegorično zasnovan na legendi o sazvežđu Sedam sestara.



Da li možete da izaberete omiljenu sestru i njenu priču?

Izabrati omiljenu sestru za mene bi bilo jednako biranju omiljenog deteta, prema tome, bojim se da je to nemoguće. Mada, moram da priznam, budući da trenutno radim na Tiginoj priči, na priči Mesečeve sestre, verovatno mi je trenutno ona najbliža. Obožavam njenu saosećajnost i duhovnost.

Volim da osluškujem svoje čitaoce, i mnogi od njih su mi rekli da se sa nekom od sestara gotovo identifikuju; na primer, za neke je to Zvezda sa svojom odlučnošću da istupi iz senke, za druge je to hrabra i pozitivna Ali. Ono što je najbolje u pisanju serijala u sedam nastavaka je činjenica da ni sa jednom od sestara još uvek ne moramo da se pozdravimo.

Imate li nekakav plan ili dijagram vremenskog sleda priče, koji vam pomaže da priča održi konzistentnost?

Ne, zaista vrlo retko ponešto zapišem; sve držim u glavi. Međutim, imam jedan mali notes, veličine dlana, koji mi je uvek pri ruci da zapišem neku ideju čim mi padne na pamet. U serijalu ovih razmera, naravno da će se s vremena na vreme pojaviti poneka nedoslednost – uvek moram da budem sigurna da je svaka od sestara na svom mestu i da nema protivrečnosti sa događajima iz prethodnih knjiga. Ali sve te stvari doteram kad se upustim u proces uređivanja teksta. Kada završim prvu ruku, uređujem rukopis i po dvadeset puta, da bih bila sigurna da je onoliko savršen koliko je to u mojoj moći.

O kojoj sestri trenutno pišete i u koje zemlje vas je to odvelo?

Tigi je najduhovnija od svih sestara, kao što smo mogli da vidimo i iz prethodnih knjiga. U romanu „The Moon Sister“ („Mesečeva sestra“), čitaoci će otkriti dosta toga o njenom radu sa životinjama na zabačenom imanju u škotskim planinama, ali sudbina će je odvesti i u vrelu Španiju. Likovi iz prethodnih delova će se pojaviti u krajnje neočekivanim situacijama. Pri kraju romana „Biserna sestra“, pripremila sam za čitaoce jednu malu poslasticu – osvrt na dešavanja iz Tigine perspektive, koji će neke možda šokirati. Moraćete da sačekate da roman „The Moon Sister“ bude objavljen da biste saznali više...



Mimo knjiga iz serijala „Sedam sestara“, ako sam dobro razumela, ove godine treba da bude objavljena još jedna vaša knjiga. Možete li mi reći nešto o tome?

Da, roman „The Love Letter“ („Ljubavno pismo“) treba da izađe u Velikoj Britaniji u julu 2018, i ova knjiga se u velikoj meri razlikuje od mojih ostalih knjiga. Reč je o trileru, a radnja se odvija početkom prošlog veka u Londonu i Irskoj. Rukopis sam prvi put napisala veoma davno, dok sam živela u Vest Korku, inspirisana tamošnjim predelima.

Glavni lik je mlada novinarka, Džoana Haslam, koju su poslali da izveštava o parastosu u čast renomiranog glumca Ser Džejmsa Harisona, koji je nedavno preminuo. Tamo upoznaje stariju damu koja joj daje gomilu starih dokumenata – uključujući fragment misterioznog ljubavnog pisma koji nagoveštava dramatičnu priču koja stoji iza toga. Ovo će probuditi Džoaninu radoznalost i ona počinje da istražuje. Nije ni svesna da se upustila u potragu koja ne samo što je opasna, već će uneti nemir i u njeno srce – jer Markus Harison, unuk Ser Džejmsa Harisona, je privlačan onoliko koliko je tajanstven...

Postoji li neko omiljeno mesto na kojem pišete i da li se strogo držite nekog rasporeda kad radite?

Kada završim sa istraživanjima, počinjem da radim na prvoj verziji rukopisa – mada reč „pisanje“ nije najprikladnija, jer ja zapravo diktiram priču u svoj verni diktafon. Najbolje radim kad sam napolju na svežem vazduhu, ali čak i kad sam u zatvorenom prostoru, neprestano sam u pokretu, šetam. Nedeljama pričam sama sa sobom – moja deca misle da sam luda, mada su se s godinama i navikli. Zatim sve predam asistentkinji čiji je zadatak da tu moju verbalnu bujicu prenese na papir.

Radim do kasno u noć i ponekad je to izuzetno naporno, kad, na primer, naiđem na neki naročito težak deo. Ali jednom kada počnem da pišem knjigu, nije mi teško da se disciplinujem, jer postanem toliko zaokupljena likovima i pričom da jedva čekam da im se vratim. Za mene je velika privilegija što živim od pisanja.

Kada pišem imam vrlo strog raspored pića koja konzumiram – čaj uz engleski doručak ujutru, kafa u 11 sati pre podne i provansalski roze uz ručak!

Koja je vaša omiljena knjiga iz detinjstva, i zbog čega?

„Mala princeza“ Francesa Hodžsona Barneta i „Baletske cipelice“ Noela Stretfilda. Obe knjige imaju fantastične junakinje kojima mašta i dobrota pomažu da pronađu svoje mesto u svetu. Činjenica da se  u obe knjige govori o siročićima je možda podsvesno uticala na mene da napišem serijal „Sedam sestara“ o usvojenim mladim ženama.

Imate li vremena da čitate i šta trenutno čitate?

Čitam svake večeri pre odlaska na spavanje – verujem da ukoliko želite da postanete dobar pisac, morate biti dobar čitalac, a ja sam osvedočeni knjiški moljac. Trenutno čitam serijal „Inspector Lynley“ autorke Elizabet Džordž.

Koji pisci su vas inspirisali da počnete da pišete?

Omiljen period su mi dvadesete i tridesete godine 20. veka i veličanstveni pisci poput F. Skota Ficdžeralda i Ivlin Vo, koja je neverovatno efektno pisala o određenim periodima svetske istorije. Oni su zaslužni za moju ljubav prema istoriji. Zahvaljujući tome, većina mojih knjiga ima dvostruku narativnu formu – moćna pozadinska priča i u podtekstu naravoučenije o opraštanju, prihvatanju i razumevanju prošlosti – da bi u sadašnjosti bio moguć srećan kraj i radovanje budućnosti.



Vratimo se na serijal „Sedam sestara“. Nedavno ste pokrenuli liniju narukvica sa sedam privezaka od kojih svaki predstavlja nasleđe jedne sestre. Kupila sam jedan, i zaista je reč o divnom komadu nakita. Dobit od prodaje narukvica i privezaka namenjen je dobrotvornoj organizaciji „Mery's Meals“. Možete li mi reći nešto više o toj organizaciji i zbog čega ste izabrali baš nju?

„Mery's Meals“ je predivna organizacija koja se stara o više od milion dece u 14 zemalja, obezbeđujući im obroke u školama ili drugim obrazovnim institucijama. Na ovaj način obezbeđena hrana privlači decu u škole pružajući im nadu u bolju budućnost. To znači da ona deca koja su ranije bila suviše gladna da bi mogla da se usredsrede, danas imaju energije da uče. Roditelji koji su patili jer nisu bili u stanju da nahrane svoju decu sad su mnogo mirniji i ohrabruju decu da idu u školu.

Dok sam pisala serijal „Sedam sestara“ obišla sam čitav svet, i što više putujem i što više toga doživljavam, sve sam svesnija koliko smo mi na Zapadu privilegovani, što suviše često uzimamo zdravo za gotovo. Kada sam prvi put čula za organizaciju „Mery's Meals“, bila sam oduševljena jednostavnošću čitave zamisli. Oni deci daju nadu, hraneći njihova tela, kao i njihove umove.

Svaki peni zarade od prodaje narukvica odvaja se za obezbeđivanje 13.90 funti, koliko je potrebno da se odvoji za obroke za jedno dete tokom godinu dana. Do sad je odaziv mojih čitalaca bio neverovatan i želim da zahvalim svima koji su podržali ovu akciju. Prikupili smo dovoljno sredstava za jednogodišnju podršku jednoj od škola u Liberiji.

Izvor: bookliterati.com
Prevod: Maja Horvat