Intervju sa dečjim ilustratorom Bendžijem Dejvisom, autorom serijala o Medi Čedi

Bendži Dejvis je oduvek voleo da stvara prizore na stranicama i da ih opipa kad izađu iz štampe. Kao mlad, često je crtao i slikao za kuhinjskim stolom, što još uvek čini. Bendži je na fakultetu studirao animaciju, a u karijeri se do sada bavio ilustrovanjem dečjih knjiga, režijom animiranih reklama, promotivnih muzičkih snimaka i kratkih filmova. Imali smo tu čast da razgovaramo s njim.

Bavili ste se različitim poslovima, od animiranja reklama, promo snimaka, kratkih filmova, do, naravno, ilustracija. Da li u nekoj od ovih oblasti naročito uživate ili Vam je neka prirodno „preokupirala“ sve raspoloživo vreme?

Donedavno sam se više bavio animacijom, a sada se više fokusiram na ilustracije, pisanje i smišljanje novih projekata i različitih pravaca za moja dela. Volim i da ilustrujem i da animiram, ali mislim da zbog nekoliko različitih faktora više naginjem ka svetu dečjih knjiga. To je uglavnom zato što volim da crtam i stvaram likove koji su privlačni maloj deci, a trenutno su mogućnosti i prilike za rad bolje u dečjem izdavaštvu nego u animaciji. Kao stalan posao, animacija može da bude prilično nepredvidiva. Kod animacije najviše volim to što takođe ilustrujem, odnosno stvaram likove, okolinu, priče, pomoću boja... crtam i planiram stvari.

Kao kod većine ilustratora, u nekim Vašim radovima oseća se dašak minulih vremena. Da li to svesno pokušavate da uključite ili je to prosto stil i način rada koji Vama čuči?

Ne ubacujem to svesno, već to volim i to se ispoljava. Vidi se uticaj knjiga i ilustracija iz detinjstva, kao i svih sjajnih ilustratora koje sam otkrio poslednjih godina. To je sve kao veliki lonac u koji, nadam se, dodajem i nešto lično, zbog čega delo ispadne takvo kakvo je. Studirao sam animaciju na fakultetu, a kada sam diplomirao, pomalo sam bio protivnik Diznija, jer sam budalasto mislio da je previše komercijalan i šarolik. Međutim, sada ga cenim, naročito sve klasične crtaće i sve velike umetnike koji su u tome učestvovali. Gustaf Tengren je moj veliki heroj.

Kojim se ilustratorima ili piscima najviše divite?

Knjige Aleksisa Dikona su neverovatne. Predivno su nacrtane i imaju nežne, kratke tekstove. Volim knjige Nikole Dejvis, teme o kojima piše, koje se uvek vrte oko prirodnog sveta u nekom obliku. Veliki sam obožavalac dela Džona Menota, i skoro svega što objavi izdavačka kuća za koju radi.

Meda Čeda je postigao izuzetan uspeh, na čemu Vam čestitamo. Kakav proces leži iza uspeha?

Ceo serijal o Medi Čedi je osmislila genijalna Kamila Rid – ona zna šta najmlađi žele. Kada je osnivala izdavačku kuću, imao sam privilegiju da me pozove da sarađujem sa njima od početka. Čedin izgled je nastao zajedničkom saradnjom, znali su šta žele, ali sam mogao da mu dodam i svog šmeka. Mada se još uvek sporimo oko dužine njegovih ruku. Teško je sa medvedom malih razmera, ponekad kada kreči šupu ili stavlja viteški šlem, treba mu malo veći dohvat. Do sada smo objavili 6 knjiga i dve aplikacije.

Kakav savet biste mogli da date novim ilustratorima koji bi želeli da se probiju na tržištu dečjih slikovnica?

Samo radite na tome. Trudite se da vam dela budu komercijalna i privlačna, ali pokažite izdavačima šta vi volite i koliko volite da radite. Diplomci danas najbolje znaju kako da predstave svoja dela... neverovatno koliko se to promenilo za deset godina od kada sam diplomirao. Ja nisam bio spreman i svemu sam pristupio naivno. Međutim, pomoću društvenih mreža i dostupnosti svega na internetu, mnogo je lakše pronaći savete i istaći se.

Izvor: fishinkblog.com
Prevod: Đorđe Radusin
Foto: Martyna Przybysz