Alis Voker je dobila Pulicerovu nagradu i American Book Award za svoj treći roman „Boja purpura“ od koga je nastao međunarodno popularni film u režiji Stivena Spilberga. Napisala je još nekoliko bestselera koji su prevedeni na mnoge jezike među kojima su „By the Light of My Father's Smile“, „Possessing the Secret of Joy“ i „The Temple of My Familiar“.
FOTO: Virginia DeBolt / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons
Kao aktivista i društveni vizionar, Alis Voker je učestvovala u gotovo svim pokretima za promene, a među njima su borba za ljudska i građanska prava na jugu Amerike, pokret za prestanak izolacije Kube, pokreti žena, pokreti za prava domorodaca, životinja i očuvanje okoline, pokret oslobođenja Južnoafričke Republike i pokreti mira. Prema rečima njene biografkinje Evelin S. Vajt, borba Alis Voker za prava ugroženih je „obuhvatila svet“.
Razgovarali smo sa autorkom o „Boji purpura“ – knjizi, filmu i pozorišnoj predstavi koja se od 2015. godine ponovo prikazivala na Brodveju.
Rekli smo čitaocima da ćemo raditi intervju sa Vama pa su nam poslali neka od ovih pitanja. Jedno od njih je: Kako ste se prvobitno osećali kada je „Boja purpura“ pretočena u film? Postoje li još neka Vaša dela koja biste voleli da vidite na filmskom platnu?
Bila sam skeptična. Do tada nisam videla holivudski film, posebno o ljudima crne kože, koji bih u potpunosti poštovala. Da, ali volela bih da film sebe oboji još nekom bojom osim boje novca. Tome je teško odoleti! „Possessing The Secret of Joy“ bi bio odličan film i mislim da bi pomogao mnogim ljudima na svetu, posebno onim ženama koje su pretrpele obrezivanje. To je takođe i snažna priča o tome kako ljudska bića mogu pronaći koren svojih nesreća i patnji, i početi sopstveno izlečenje, bez obzira na to da li se o njima snimaju filmovi ili ne.
Našeg čitaoca zanima da li planirate da nastavite Silinu priču u drugom delu „Boje purpura“?
Više volim da pišem porodice romana nego „nastavke“: u ovom slučaju, „Boja purpura“, „The Temple of My Familiar“ i „Possessing the Secret of Joy“ čine tu „porodicu“. Sili i Šag se pojavljuju u romanu „The Temple of My Familiar“ kao srećan par u braku, u vreme kada to nije bilo „legalno“.
Jedna čitateljka pita: „Koja je bila osnovna motivacija za pisanje ’Boje purpura’?“
Bila je to ljubav moje bake i mog dede kojima sam odala poštovanje ovim romanom. Živela sam sa njima kada sam imala osam godina. Bilo mi je fascinatno da je moj deda bio oženjen jednom ženom, a voleo je drugu. Shvatila sam da se mnoge stvari menjaju, ali srce retko.
Kao dugogodišnja aktivistkinja protiv nepravde, kažite nam kako da zaista promenimo društvo u kome živimo?
Američko društvo je neverovatno uvrnuto i u lošem stanju. U ovom trenutku bih preporučila potpuno povlačenje iz njega. Moramo pronaći fizički način da odgajamo decu u boljem okruženju od onog koji nam nudi američka popularna kultura.
Da je Hauard Zin još uvek živ, gde biste danas vas dvoje održali veliki govor o ljudskim pravima?
Bez razmišljanja – Palestina/Izrael. Tamo se odvija bezdušna represija, pokolji nevinih, to mesto plače za svetskom reakcijom.
Izvor: lasentinel.net
Prevod: DraganMatković