Harlan Koben: „Često plačem dok pišem, voleo bih da češće plačem i kada čitam“

Knjiga koju trenutno čitam

Trenutno čitam dve knjige. Prva je The Wych Elm sjajne irske autorke krimi romana Tane Frenč – lirski, napet i nepredvidiv roman. Osim toga, trudim se da svake godine ponovo pročitam Bird By Bird En Lamot, sjajnu zbirku duhovitih i korisnih eseja. Ona čitaocu objašnjava zašto smo mi pisci pomalo nesigurni i „ludi ko struja“. Koristim je kao trenerov govor u poluvremenu – da me motiviše za pisanje.

Knjiga koja mi je promenila život

„Maratonac“ pisca Vilijama Goldmana, koji je nedavno preminuo. Otac mi je poklonio knjigu kada sam imao 15 ili 16 godina. Bio je to prvi put da sam, čitajući triler za odrasle, pomislio: „Ne mogu da ispustim knjigu iz ruku. Da mi neko prisloni pištolj uz glavu, ne bih je ispustio. Ovaj Goldman je pravi srećković, jer ovako zarađuje za život.“ Mislim da me je ta knjiga podsvesno usmerila u izboru karijere. Bil Goldman mi je kasnije postao blizak prijatelj i mentor. Veoma mi nedostaje.

Knjiga koju bih voleo da sam napisao

To je loša karma. Nadam se da, kako vreme odmiče, svi pisci prestanu da razmišljaju o tome. Postoje knjige koje volim i koje smatram genijalnim, ali nije bilo suđeno da ih napišem. I to je dobro. Da sam ih napisao, ne bih imao priliku da iskusim radost koju sam doživeo čitajući ih.

Knjiga zbog koje sam promenio stavove

Knjiga Between the World and Me Ta-Nhasi Koutsa mi je otvorila oči kada je u pitanju rasizam u SAD. Preporučujem je svima. Još uvek nisam „osvešćen“ – mislim de je to stvar evolucije ličnosti i nešto što se ne može u potpunosti dostići – ali Koutsova knjiga me je dobro prodrmala.

Poslednja knjiga koja me je rasplakala

Memoari Sali Fild pod naslovom In Pieces. Slušao sam audio verziju, koju ona sama čita. Potresna knjiga. Ja često plačem dok pišem, voleo bih da češće plačem i kada čitam.

Poslednja knjiga koja me je zasmejala

„Sada sam sasvim OK“ Gejl Haniman. Izuzetno šarmantan roman.

Sramota me je što nisam pročitao

„Uliksa“, „Vrli novi svet“, „Orkanske visove“. Mogao bih da nabrajam ceo dan. Nije me sramota. Vreme na ovom svetu je ograničeno, narode. Više ne čitam klasike. Oni su za mene postali kao Bitlsi – u jednom periodu sam ih slušao non-stop, ali sada mi retko padaju na pamet.

Prva knjiga koje se sećam iz detinjstva

„Da li si ti moja majka?“ F. D. Istmana. Ptičica kreće u potragu za majkom i postavlja pitanje iz naslova mačetu, kravi, pa čak i kamionu dizelašu. Mračna slikovnica. Puna neizvesnosti!

Knjiga koju obično poklanjam

Bird by Bird. Poklonite tu knjigu svakome ko želi da razume umetnike ili da počne da se bavi umetnošću. Poučna je, duhovita i dirljiva.
 
Autor: Harlan Koben
Izvor: theguardian.com
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: Cswetonic/Wikimedia.org