„
Harfa za Eli“ je slatka, šarmantna priča o ljubavi i prijateljstvu. Eli je žena u nesrećnom braku sa suprugom koji je kontroliše i zlostavlja. Den pravi harfe, voli svoju privatnost i rutinu, sve dok Eli ne uđe u njegovu radnju. Nudi joj harfu, a ona svakodnevno, krijući to od supruga, dolazi u prodavnicu na časove harfe, što je usrećuje jer tada oslobađa onaj deo sebe koji je do tada bila primorana da sakrije.
Roman kao da je napisan u stilu magičnog realizma. Ova prodavnica privukla je Eli zbog magije koju Denov zanat poseduje, a Hejzel unosi dozu magije u prijateljstvo koje se razvija između njih, što će očarati čitaoce. Roman se bavi ozbiljnim problemima – nasiljem u porodici, tajnom koja uništava život junaka – a sve je obavijeno ružičastim sjajem. Baš kao što se Eli izgubila u melodijama koje stvara svirajući harfu, tako i mi možemo da se izgubimo u svetu koji je stvorila Prajorova, u izolovanom, idiličnom mestu, gde usamljena pesnikinja i proizvođač harfi mogu da se spoje.
Radnja knjige se odvija sporo. Da budem iskrena, ponekad je bilo teško ustanoviti da li se Eli i Den zaista vole ili su samo jedno drugom razlog da pobegnu od određene vrste života. Den je takođe neverovatno naivan kada se radi o vezama – u jednom trenutku potpuno pogrešno razume pojam dugoročne veze, na način koji više podseća na Foresta Gampa nego na Dona Tilmana. To otkriće me je rastužilo više od svega, jer ga je prevario neko njemu bitan.
Dopalo mi se kako se razvija prijateljstvo između Eli i Dena. Svideo mi se taj ambijent, harfi i potencijal koji ovajinstrumetn ima da usreći ljude.
Izvor:
literarytreats.com
Prevod: Lidija Janjić