Posle dodele Nobelove nagrade Peteru Handkeu i Olgi Tokarčuk, ovo priznanje posle dvadeset godina vraća se književnosti umesto služenja politici. Handke je potrebniji Nobelovoj nagradi nego Nobelova nagrada Handkeu, zaključio je Miroljub Stojanović, govoreći na prvoj tribini 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga nazvanoj „Pravda za Nobela“.
U ovoj diskusiji učestvovali su i Muharem Bazdulj, Nebojša Grujičić i Žarko Radaković.
Kada je reč o stvaralaštvu poljske književnice Olge Tokarčuk, Stojanović ga je smestio u struju čiji su predstavnici Mario Vargas Ljosa i Karlos Fuentes, liniju istorijske proze mesijanske idejnosti. Ovo je bila prilika i za podsećanje na razgovor sa Olgom Tokarčuk, koja se skajpom uključila u predstavljanje svog romana „Knjige Jakovljeve“, održano prošle godine, u Domu kulture „Studentski grad“. To veče bilo je značajno kao znak kontinuiteta prisustva Olge Tokarčuk u Srbiji, zahvaljujući prevodilačkom trudu naše polonistkinje Milice Markić, koja je i tom prilikom intervjuisala književnicu.
Handke je, pak, autor blizu stotinu knjiga, ali je po rečima Nebojše Grujičića, na ovom Sajmu knjiga prisutno tek nekoliko prevoda njegovih dela: „Velikog pada“, kod Lagune, „Popodneva jednog pisca“ i „Još jedanput za Tukidida“, kod Prometeja, kao i „Juče na putu“, kod Srpske književne zadruge. Grujičić je postavio pitanje zašto, kao značajnog dramskog pisca, osim Ljubiše Ristića, niko nije Hadkeova dela postavio na scenu u našoj zemlji, naročito posle teksta „Pravda za Srbiju“.
„Nobelova nagrada Handkeu provera je pravovernosti onih koji su za, kao i onih koji su protiv njega“ dodao je Grujičić.
Žarko Radaković je podsetio na to da je Handke sedamdesetih godina pre svega bio zagrebački pisac, na šta u jednom tekstu podseća i Jergović, a da je u Srbiji postao čitan tek krajem osamdesetih, kada je njegove knjige počeo da prevodi za Dečje novine, uz Drinku Gojković, koja je svoje prevode davala Radu.
Radaković je ponovio zapažanje o negativnim komentarima u nemačkoj i američkoj javnosti povodom Handkeove Nobelove nagrade, naročito ljudi koji su malo šta od njegovih dela pročitali. Miroljub Stojanović govorio je o prisustvu Handkea na filmu, u ostvarenjima Vima Vendersa, o Handkeu kao scenaristi „Neba nad Berlinom“.
Autor: M. V.
Izvor: Politika