Gorki savremeni svet društvenih mreža ogrnut sjajnim humorom: Održana promocija knjige „Lajk“ Srđana Dragojevića

Promocija knjige „Lajk“ Srđana Dragojevića održana je u četvrtak 20. novembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, u prisustvu velikog broja posetilaca.



Pored autora, o knjizi su govorili novinar i pisac Branko Rosić i urednica Dubravka Dragović Šehović, a glumci Jelena Gavrilović i Goran Jevtić čitali su odlomke, napravivši pozorišnu atmosferu u knjižari.

„Lajk” je uzbudljiva, duhovita i vrlo savremena priča o uticaju društvenih mreža na ljude, pre svega na mlade. Smeštena u luksuznom hotelu, prati naglo sazrevanje brata i sestre na letovanju koje se pretvorilo u horor jer ih proganja duh pokojne influenserke Mili koja je, zarad što većeg broja lajkova, išla dotle da se ubije pred kamerom telefona.

Dubravka Dragović Šehović je navela da je bila oduševljena na prvo čitanje ovog romana.

„Dragojević piše vrlo duhovito, a knjiga je izuzetno filmična. Dok čitate, pred očima vam se odvija uzbudljiv film. Dijalozi su dinamični i zaista uživate sve vreme. Roman je podeljen na dva dela. U prvom upoznajte Mili i Sašu. Mili je fascinantna i autentična, može da vam se sviđa ili ne, ali je zaista baš zanimljiva. Dopada mi se kod Srđana to što on ne osuđuje nikoga, on skicira društvo, ono što nam se dešava, društvene mreže i šta one donose. Drugi deo se više bavi porodicom Berger i njihom decom. To je divna porodica za koju navijate do kraja. Oni zaista doživljavaju horor situacije, ali i taj horor je u savršenom saglasju sa društvenom satirom“, kazala je urednica, naglašavajući da je roman savršeno upakovan i da će u njemu svako uživati.

Branko Rosić je ocenio da je Dragojević u svemu što je radio uvek pogađao u centar svet oko nas i društvo u kojem živimo.

„Nepogrešivo pogađa aktuelni trenutak. Ovaj svet u romanu jeste naš. Mi to živimo. Možda ne baš na taj način vi ili ja, ali to se događa – život se meri lajkom. Svi smo u tome. Sećam se osamdesetih godina, Mica Trofrtaljka je pričala kako je išla da proveri koliko Betoven ’prodaje’ ploča, videla da je to baš mali broj i zaključila da mora da je baš bez veze. Smejali smo se tome, ali mi taj svet danas živimo. Kvalitet se meri po broju lajkova i gledanosti“, ispričao je Rosić.

Srđan Dragojević je zahvalio svojoj porodici na inicijalnoj ideji i pomoći u radu na romanu koji prati svet mladih.

„Jednog leta samo putovali kolima po čitavom regionu i usput u kolima smišljali priču. Deca su aktivno učestvovala. Priča je u startu bila malo drugačija, ali želeo sam da to na kraju ipak bude feel-good roman. Porodica se, nakon užasnog horora koji doživljava, ipak vraća živa i zdrava, naučivši nešto o životu i svetu oko njih. Imam petoro dece i uvek sam uz njih pratio šta je moderno, šta se njima dešava, bio sam uključen i pratio sam šta se sluša, gleda, kakva je moda. Uvek mi je to bilo značajno, jer znam neke ljudi koji su zastali u vremenu kad su oni bili mladi i sve moderno im je neprihvatljivo ili nejasno. Uvek sam se trudio da ne budem kao svoji roditelji koji su govorili da slušam muziku nekih čupavaca, moja baba je ceo fenomen roka zvala ’bitluzi’. Zato sam se uvek trudio sve da ispratim i nikada ništa ne nazovem ’bitluzi’. Čak i ako mi se nešto ne dopada, trudim se da razumem i smatram fascinantnim zato što je novo, moderno, pokušavam da izvučem zaključak i vidim kakva je korist od toga“, ispričao je Dragojević.

Reditelj, scenarista i pisac je istakao da ne misli da su društvene mreže apriori negativne, da ima mnogo pozitivnih stvari koje su omogućile, a da je romanom želeo da istakne i njih, ali i vrlo opasne aspekte.

„Povezivanje ljudi je dobra stvar, takođe, vavilonska enciklopedija se nalazi na društvenoj mreži, nekad smo morali da tražimo beskrajno po rečnicima i knjigama jednu stvar, a sada je sve to dostupno na dva klika. Naravno, roman se bavi i tom negativnom stranom, tim digitalnim kamenovanjem, cipelarenjem, trolovima, kako se javno mnjenje lako okrene protiv nekog i svi mi smo to nekad iskusili u svom životu. Ono što je zastrašujuće je da su sve vreme glupi i zli mislili da su u manjini, kada su se pojavile društvene mreže oni se doživljavaju većinom jer su dobili prostor za svoje delovanje. Nekada si tog nasilnika ili nepristojnog lika mogao da izbaciš iz kafane, oteraš ga od stola, sad toga nema, on je tu da ostane i da kaže svoje mišljenje kad god on hoće i kakvo god da je“, objasnio je Dragojević.

Rosić je povukao paralelu između „Lajka“ i popularnog žanra društvene satire o bogatašima u serijama i filmovima kao što su „Beli lotos”, „Trougao tuge“ ili „Očajne domaćice“, koji predstavljaju taj naizgled idiličan život u luksuzu, a iza zida se obično krije pravi pakao.

„I Dragojević koristi luksuzno letovalište kao idealnu lokaciju da prikaže potrošačko kapitalističko društvo i užase koji se kriju iza. Istakao bih sjajan Dragojevićev humor kojim on oboji sve što želi da prikaže, pa i teške stvari. Mnogo je u ovoj knjizi dobrih fora koje će se citirati kao i iz njegovih filmova“, ocenio je Rosić.

I Dubravka Dragović Šehović se složila da je humor kod Dragojevića ono što je najjače oružje i da često njime ogrne sve što je gorko:

„Srđan je želeo da istakne da, čak i oni koju su otišli sa puta zbog zavodljivih pogrešnih stvari, mogu da se vrate pravim vrednostima, i to uz pomoć onog najvažnijeg – porodice i prijatelja. I uz čitanje pravih knjiga.“

Dragojević je kazao da misli da se nijedan influenser neće uvrediti kada upozna njegovu junakinju Mili:

„Ona jeste prikazana kako je prikazana, ali je vrlo interesantna i autentična, i vrlo simpatična, poput čika Kureta iz ’Rana’ kojeg ne osuđujem. Nikada ne osuđejem svoje likove, ne želim da namećem vrednosti i mišljenja, već im tražim mesto u ovom svetu i predstavljam ga kakav jeste i moja uloga je uglavnom blagonakloni posmatrač.“

Srđan Dragojević je priznao da postoji i scenario baziran na „Lajku“, ali da će čekati bolja vremena i uslove za snimanje. Do tada – čitajte roman!


„Pošto je prvi tiraž vrlo brzo rasprodat, čini mi se da će ’Lajk’ biti dosta čitan. I veoma sam srećan zbog toga. Naravno, teško je porediti film i književnost, ali s druge strane, danas je film u povlačenju pred novijim medijima, a književnost ostaje važna zato što ljudi koji čitaju čine vrlo bitno jezgro intelektualnog kapaciteta jednog društva. Vrlo su dragoceni mladi ljudi koji čitaju knjige jer su oni garant budućnosti tog društva“, zaključio je Dragojević.