To vidimo i u knjizi. Ljubav je teška, a cilj je lako postaviti. Za ljubav je potrebno mnogo da se trudimo. Oduvek me je zanimala dinamika društva i zajednice. Ova knjiga ne promoviše bilo kakav politički stav. Isključivo sam zainteresovan za zbivanja unutar zajednice.
U društvu koje srećemo u romanu vidimo šta se dešava kada se svet brzo menja, dok mnoge zajednice – koje nisu za to spremne – niko nije pitao da li su sposobne za takvu promenu. Sva ta dešavanja zahtevaju mnoge promene u ljudima. Ako pogledamo poslednjih 15–20 godina, svet se izuzetno promenio i mnogo se očekuje od ovih malih zajednica koje žive u šumama. Šta ćemo sa njima? Da li ćemo od 55-godišnjaka u fabrici očekivati da postane IT konsultant? Stvari ne mogu baš tako da se odvijaju.
Promene se brzo dešavaju, a meni je zanimljivo da istražujem ljudske vrednosti i sâm način života. Ne možemo da očekujemo da ljudi menjaju svoje vrednosti u sekundi. Potrebno je vreme da se to dogodi. Želeo sam da pišem o takvoj zajednici i užasnom zločinu koji će sve uzdrmati.
Sport je izuzetno dramatičan. Zbog toga ga i volimo toliko. Takvo uzbuđenje ne srećemo na svojim radnim mestima ili u svakodnevnom životu. Nema takvog uzbuđenja dok peremo sudove. U svakodnevici nema takvog snažnog ispoljavanja emocija koje iskazujemo među potpunim neznancima dok pratimo sport.
To se nadovezuje na priču o zajednici koju sam stvorio u ovom romanu. Njihov hokejaški tim je veliki ponos za kolektiv. Čak i oni koje sport ne zanima su uzbuđeni jer: „To smo mi! Mi smo to postigli!“ Jer kada ste iz mesta koje ima uspešan sportski tim, svi će zbog tima znati za to mesto. Posebno kada je reč o malim naseljima – možda jedini razlog zbog kojeg će neko znati ime vašeg mesta je zbog sportskog tima.
Prevod: Dragan Matković
Izvor:
youtube.com