Fabrika snova

Sve uvek počinje odmah, ponekad čak na prvoj strani. Tu nema mesta suvišnom ćaskanju, vitez je već tu: sprečava da se nepoznata žena udavi u uzburkanom okeanu, izvlači je iz neprijatne situacije na zabavi, u poslednjem trenutku isisava zmijski otvrov iz njene blede butine. A ubrzo zatim slede uzdasi, ustreptalost i uzbuđenje. U blizini obično pucketa vatra, bez obzira na to da li su ljubavnici u hotelskom apartmanu ili na jahti.



Ona: porcelanski ten, svilenkasta kosa, vitka. On: mišićav, četvrtasta brada, izražene jagodice, neobrijan (bradu dodati ili oduzeti u zavisnosti od zanimanja). On je pilot, šeik, lekar u nekoj bestragiji, šef neke države ili kompanije, samotnjak prosedih slepoočnica. Govorimo o „muškarcu Milsa i Buna“, u nastavku: MMB.

Britanska izdavačka kuća Mils i Bun osnovana je 1908. godine i u početku je objavljivala sve – od trilera do putopisnih romana. A onda su tridesetih godina prošlog veka osnivači shvatili da im najviše novca donose neispunjene fantazije njihovih čitateljki i odlučili da se od tog trenutka usredsrede na njih.

MMB uvek zna u kom pravcu treba krenuti: za njega ne postoje prepreke. On ne postavlja pitanja, on uzima – u poslovnim pregovorima i u ljubavi. Dovoljno je da baci pogled u pravcu Sunca i već zna koliko je sati, ili bar gde je istok. Visok je, skoro uvek tamnokos. Na računu ima milione ili, još bolje, milijarde.

MMB je muškarac superiornih fizičkih osobina. Ženama pri prvom susretu sa njim klecaju kolena. One ostaju bez daha. Mozak im se pretvara u pihtije. Kako drugačije reagovati na to čudo prirode? MMB je svestan utiska koji ostavlja i samouvereno se osmehuje. Često je grub i arogantan. To je jedan od onih muškaraca koji vas u stvarnom životu dovode do očajanja i na koje vas prijteljice upozoravaju.

MMB obično duboko u sebi krije neku tajnu. Rano je ostao bez majke ili je odrastao u velikom siromaštvu, ali to niko ne zna. A onda iznenada, i to naravno samo u romanu, sreće onu pravu, izabranicu svog srca. Ona je ta kojoj uspeva da sruši zidove koje je podigao oko sebe, da nađe lek za njegovu usamljenost, da ga ukroti. MMB samo njoj pokazuje svoje pravo lice, otvara se, priznaje da se plašio da nekome pokloni poverenje. Između prve i poslednje stranice ljubavnih romana u izdanju Milsa i Buna ređaju se brojne prepreke i nesporazumi, ali čitalac uvek može računati na srećan završetak (ljubav za sva vremena, zakletve na mesečini, bogoliko potomstvo).

Sedište ove fabrike snova nalazi se u neuglednoj poslovnoj zgradi u Ričmondu, predgrađu Londona. Zgrada spoljašnjim izgledom pre podseća na biro za zapošljavanje nego na vrelo ljudskih strasti. Kompanija Mils i Bun je tipično engleski fenomen koliko i kiša i popodnevni čaj. Njeno ime je u Oksfordskom rečniku engleskog jezika sinonim za ljubavni roman. Poznato je svakom Britancu, i to ne samo kao naziv veoma uspešnog poslovnog poduhvata, nego i kao razlog miliona uzdaha u foteljama, kadama i vozovima. Dok se muž ne vrati iz paba mogu se pročitati i dve knjige!

Kada je 1982. godine Bi-Bi-Si slavio šezdesetogodišnjicu postojanja, svečano je zakopana „vremenska kapsula“ koja će, ako civilizacija preživi, biti otvorena za dve hiljade godina. U nju je, pored drugih predmeta koji reprezentuju kulturu našeg doba, ubačen i ljubavni roman u izdanju Milsa i Buna.

Mnogima će se to učiniti apsurdnim, ali finansijski izveštaji nam govore da je Mils i Bun prava mašina za pravljenje novca. Naročito od 1971, kada ih je kupio kanadski izdavač Harlekin, koji je u to doba počeo svoju vladavinu severnoameričkim tržištem ljubavne literature. Udruženim snagama krenuli su u osvajanje sveta: sredinom osamdesetih, prodavali su 250 miliona knjiga godišnje. Danas se njihova izdanja prevode na 26 svetskih jezika i prodaju u više od stotinu zemalja. Niko iz Milsa i Buna nije spreman da odgovori na pitanje zašto je prodaja u međuvremenu pala na oko 130 miliona primeraka, ali to možda i nije toliko važno, budući da se još uvek radi o impresivnim rezultatima.

Samo u Velikoj Britaniji, na svakih nekoliko sekundi proda se po jedan roman Milsa i Buna. Otkako su se pojavile elektronske knjige, ljubitelji više ne moraju da ih kriju iza drugih predmeta u plakaru. Knjige imaju kratak životni vek – ako se ne prodaju za tri meseca, izdavač ih uništava. Svakog meseca objavljuje se 70 novih naslova.

Za ovog izdavača piše oko 1200 autora iz celog sveta, najčešće pod pseudonimom. Neki od njih su napisali na desetine romana, a jedna nedavno preminula Britanka objavila je čak 130. Ti produktivni pisci imaju, naravno, i svoje obožavaoce, ali imena su praktično nevažna: čitaoci kupuju brend „Mils i Bun“, što znači da uvek mogu računati na proizvod proverenog kvaliteta.

Sadržaj romana je pedesetih počeo da biva eksplicitniji, a danas se neki od njih skoro i ne razlikuju od pornografske literature. Glavni junak se tokom vremena nije mnogo menjao, samo se danas može naći na još egzotičnijim lokacijama. Kako bi dodatno začinili svoju romantičnu ponudu, izdavači su uveli bogati katalog podžanrova namenjenih specifičnim ciljnim grupama. Među popularnijim kategorijama romana su: medicinski (dobre stare ljubavne avanture lekara; bolnica ima i u džungli!), istorijski (plemeniti vitezovi i gospe), nokturno (vampiri i vukodlaci), blejz (engleska reč za plamen; glavna tema je seks, a korice obično krase oznojeni trbušnjaci zgodnog dase), spajs (slično blejzu, ali sa primesama sadomazohizma), moderna romansa (oligarsi na superjahtama) i sl.

Kada provedete izvesno vreme u ovom svetu, po glavi počnu da vam se vrzmaju pitanja. Uglavnom o ženama. Ali i o muškarcima.

Zapitate se šta je to sa ženama koje u stvarnom životu ističu kako traže intelektualce pune razumevanja, ali uprkos upornom insistiranju na emancipaciji očigledno sanjaju o tome da se potčine i donošenje odluka prepuste drugom. Ko su žene koje čeznu za tim da budu bačene na krevet protiv svoje volje, poslušne i ponizne?

Zapitate se i o muškarcima koji čupaju obrve i prelistavaju kuvare, ne primećujući pritom da se sve više udaljavaju od onoga što njihove partnerke traže na stranicama knjiga – od pećinskog čoveka do Tarzana.

U romanima u izdanju Milsa i Buna usne se ne ljube, one se „osvajaju“. Jedna od njihovih autorki, koja je tokom šezdesetih i sedamdesetih objavljivala hit za hitom, opisivala je svoje protagoniste kao muškarce koji izazivaju „strah i fascinaciju“. „To su muškarci koji vas mogu silovati. Muškarci sa kojima ne biste smeli ostati sami u sobi.“

Iako žene Milsa i Buna danas više nisu bezazlene device – mada i toga još uvek ima – nego žene koje imaju karijeru i ciljeve, ni na tom polju se nije mnogo toga promenilo. Njihov najvažniji životni izazov sada je postalo kroćenje muškaraca. Na primer, aktivistkinja koja se bori za očuvanje prirode vezala se lancima za radni sto bezobzirnog trgovca nekretninama. Ona je, podrazumeva se, izuzetno privlačna, što kod njega izaziva želju da je „poseduje“. Dok se saginje da je odveže, pogled mu privlači crna čipka u njenom dekolteu i on steže pesnice kako bi se obuzdao. Pre toga obavezno guta dupli viski. Priča, naravno, ima srećan kraj. On će sagraditi veličanstveni rezervat za ugrožene vrste, a njoj će u oku zasijati suza radosnica.

Kompanija Mils i Bun na svom sajtu budućim autorima nudi savete kako da kreiraju lik „alfa mužjaka“. Tamo se može pročitati sledeće: „Ne zaboravite, on je 'hranitelj porodice'. Gradite njegov lik oko toga. On na umu uvek ima dobrobit drugih i u stanju je da prepozna dobrotu heroine.“ Urednici ističu da je glavni nedostatak rukopisa koje dobijaju to što junak nije „dovoljno alfa“.

U romanima Milsa i Buna nailazimo na interesantnu spiralu – što su njihove junakinje samostalnije, to su MMB dominantniji. U naslovima je veoma popularna reč „zarobljenica“. Izbor je neograničen: zarobljenica vikinga, pustinjskog kralja, milijardera – ili jednostavno „zarobljenica u njegovom krevetu“. Ali čak i kada je naslov romana „Mediteranski tajkuni“, element potčinjavanja se ne može izbeći: on uopšte njen tip; previše krupan, previše tamnoput, previše privlačan, previše kul, previše zagonetan; ona je za pola glave niža, oči su joj u nivou „njegove isklesane brade“; radilo se o časti njene porodice, ucenio je i primorao da se uda za njega; bračni krevet je deo aranžmana; neće proći mnogo vremena, a ona će biti „bezdušno zavedena“ i poželeti da mu rodi naslednika, što će je učitniti još privlačnijom.

Dame i gospodo, ovde nešto nije u redu. Ili u životu ili na papiru.
 
Autor: Štefi Kamerer
Izvor: sueddeutsche.de
Prevod: Jelena Tanasković