Jamajkanski pisac Marlon Džejms (1970) je 2015. godine dobio Bukerovu nagradu u oblasti fantastike za roman „Kratka povest sedam ubistava“, koji rekonstruiše atentat na Boba Marlija obraćajući priličnu pažnju na istragu tog slučaja. U prvom delu svoje zacrtane trilogije „Crna zvezda“, autor piše o nasilju i istrazi u ključu epske fantastike, ambijentirajući štivo u Afriku. Već to je značajan doprinos žanru, čija štiva se velikim delom odvijaju oko srednjovekovnih dvorova, uz prisustvo natprirodnih bića poput elfa ili zmajeva. Džejms pak stvara epskofantastičko delo afričkog kostumbrizma koji se opaža ne samo po toponimima i imenima likova, savanama i pustinjama, vrsti hrane, ritualima, običajima, verovanjima i religijama, čak i monetarnom sistemu… nego i po metaforama i složenim slikama kao iz tamošnjih epopeja i, uopšte, snažnom prisustvu usmene kulture. Ono se ne svodi na adaptiranje mitova, bajki i uspavanki ili na spontano ulančavanje digresija, već je i strukturno: glavni junak i pripovedač Tragač kroz monolog – ali i kroz obilje dijaloga – praktično svedoči svoju priču a čitalac će postati njen svedok. U takvu romanesknu postavku se dosledno uklapa nenormativizovani govor naratora, nalik na predstave Zapadnog čoveka o tome kako bi njihov jezik govorili došljaci iz najtoplijeg kontinenta.
Struktura „Crnog Leoparda, crvenog Vuka“ ipak nije svedena na „afrikanizovanje“ epske fantastike. Potraga na čijem je čelu Tragač – za detetom za koju je on unajmljen i zato što ima natprirodan njuh koji ga vodi do traženog – omogućuje Džejmsu da uposli mehanizme detektivskog romana koji u najuzbudljivijim trenucima prerasta u triler, gde se ne zna šta bi sledeće moglo da se dogodi. Napetost raste i zahvaljujući ekstremnom kontekstu, koji zahvata seksualnost, nasilje i opasnosti: brutalni jezik pripovedača dobija prikladnu pratnju u sižeu punom brutalnosti. Značajne podatke, pre svega o sebi, naslovnom junaku Leopardu i dečaku za kojim oni tragaju uz pomoć šarene skupine individua, Tragač saopštava dozirano, čime rastu potencijali saspensa. Kao što je to optimalno u ozbiljnoj prozi, složenu žanrovsku mešavinu svojom pričom vodi sasvim složen junak: nasilan čovek komplikovane prošlosti, detektiv koliko i varvarin, nesklon socijalizovanju ali primoran na to kolektivnom prirodom portage, pa samim tim i primoran na ispoljavanja drugačija od onih na koja je navikao i koja bi se mogla očekivati, osoba natprirodne moći njuha koja stoga čitaocu može da plastično opiše najfinije mirise i, u isti mah, najodurniji vonj. U ostale, ne manje maštovite likove, spadaju i čovek-životinja Leopard; div koji ne voli da ga tako zovu i koji neprestano pati zbog zločina; veštice i vešci, vračevi, neobična šumska bića; deca koja su žrtvovana po rođenju jer nisu onakva kakva je zamišljeno da će da budu. Džejmsov univerzum je širok i uverljiv a njegovi likovi brojni i u ogromnoj meri međusobno različiti i, koliko god bili natprirodni, deluju verodostojno. Zbog svega toga, ovaj roman je jedan od retkih izdanaka epske fantastike u kojem koliko i ljubitelji žanra, mogu da uživaju i čitaoci drugačijih vrsta književnosti.
Autor: Domagoj Petrović