Enesu Haliloviću uručen „Beogradski pobednik“

„Meni je svejedno gde ću umreti. Bogu hvala što postoji smrt. Užasno bi bilo ostati u ovom i ovakvom svetu“, kaže jedan od junaka romana „Bekos“ Enesa Halilovića.



I upravo ove rečenice odzvanjale su danas u Biblioteci grada Beograda u kojoj je održana svečana dodela Nagrade „Beogradski pobednik“. Najboljim romanom u 2025. godini ovenčan je Halilovićev „Bekos“.

Ova nagrada, dodeljena po peti put, kako su podsetili na svečanosti, ustanovljena je 2021. i sastoji se od statuete „Beogradskog pobednika“ koja je rad vajara Zorana Kuzmanovića, kaligrafski ispisane povelje i novčanog iznosa od deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na peti konkurs za književno priznanje, na adresu Biblioteke grada Beograda stigao je 121 prošlogodišnji naslov, a žiri kog čine Predrag Petrović (predsednik), Slađana Ilić, Petar Pjanović, Vesna Trijić i Nataša Anđelković odlučio je da najboljim proglasi „Bekos“ Enesa Halilovića u izdanju Lagune.

I na dodeli su se najpre „čule“ rečenice zapisane u najboljem srpskom romanu u prošloj godini, koje je pročitao glumac Srđan Ivanović:

„Noć pamtim, mama dolazi, ječi… Te noći je jedva pretekla. Prebijena, nikad nije rekla ko ju je prebio...“

Vršilac dužnosti direktora Biblioteke grada Beograda Nenad Milenović, osvrnuvši se na publiku na ceremoniji, u kojoj su, pored medijskih poslenika i članova žirija, te porodice i prijatelja laureata, bili i spisateljica Ljubica Arsić, predsednik „suparničkog“ žirija, onog Ninovog, Alekandar Jerkov, ali i doskorašnja direktorka ove institucije Jasmina Ninkov, izrazio je zadovoljstvo što čuje „i najmlađe u publici“:

„To je dobar znak. Ovo je izuzetno važna nagrada, čiji značaj raste iz godine u godinu. Svima nam je cilj da renome ovog priznanja bude još veći i da se laureatima daje velika pažnja. Svi težimo da ’Beogradski pobednik’ bude najznačajnija nagrada kad je u pitanju književnost“, poručio je Milenović i zahvalio žiriju, kao i dobitniku nagrade, ali i ranijim laureatima.

Suočenje sa zlom

Predsednik žirija Predrag Petrović primetio je da su junacima Halilovićevog romana ostali još jedino priča i pričanje koji se odlikuju u bogatom stilskom rasponu od melanholičnog i lirskog, do humornog i grotesknog. Baš onakvog kakav je i život sam.

„Njihove završne priče su pokušaj da se pronađe uteha, izbavljenje kako od vlastitog usuda tako i od balkanske proklete avlije. U simboličnom jezgru romana je Herodotovo predanje o deci koja su prepuštena sebi. Odrastajući bez kontakta sa drugim ljudima, ipak su progovorila, izustivši reč bekos – što znači hleb. Kod Halilovića bekos simbolizuje iskonski smisao postojanja, nadu i utehu življenja na ploči pešterskoj, balkanskoj i zemaljskoj.

Halilovićev roman, nastavio je Petrović, čitaoce uvodi u surovo podneblje Pešterske visoravni, na izmaku prošlog i početkom ovog veka:

„Jezik, kultura, mentalitet i običaji ovog prostora u kojem se iz stvarnosti lako zakorači u maštu jesu onaj važan smisaoni okvir romana, rodno tle Halilovićeve poetike. ’Bekos’ je roman polifonijske naracije, izvedene u tri glasa, koji se prožimaju osvetljavajući ponore ljudskih sudbina, nesreća, iskonskog zla. Mnogi junaci i zapleti dolaze u roman sa stranica crne hronike, ali njihov usud povremeno dobija prigušeni sjaj antičkih tragedija. Suočenje sa zlom u ’Bekosu’ se ukazuje i kroz pitanje kako o njemu pripovedati, kako mu naći simboličko uobličenje. Ali inovativnim pripovedanjem Halilović se suočava sa izazovima savremene književnosti i društva. Kako veli jedan od pripovedača ove knjige: ’Vreme sporih epova je prošlo, došlo je vreme brzopoteznih epova’. Kao brzopotezni ep, u duhu dinamike doba u kojem živimo mogao bi se odrediti ’Bekos’ – napomenuo je Petrović, dodavši da čitaoca zapleti vode u svet kriminala, zločina, otkrivajući intimne drame, identitetske krize, seobe i lutanja od Pešteri, do Beograda, Rusije, Italije i Nemačke, ljubavne i porodične odnose.

„Poput drevnih epova, i ovaj brzopotezni želi da pamti, hoće da spasi od zaborava ono što jedino književnost može svojom snagom poetskog izraza da sačuva. Dok u istorijskom svetu mnoge žrtve nisu i nikada neće dobiti željenu pravdu, ostajući zaboravljene, u romanu Enesa Halilovića one dobijaju poetsku pravdu a mi utehu, makar kakvu, o vrednosti i neponovljivosti ljudskog života. Snažnim i ubedljivim pripovedačkim izrazom ’Bekos’ je osvetlio tamne ponore ljudskih sudbina, ponore kojoj jedino književnost može da dâ smisao. Zato je ’Bekos’ zaslužio da bude peti u nizu romana nagrađenih ’Beogradskim pobednikom’ – zaključio je predsednik žirija.

Nema idealne knjige

Nakon što je Milenović uručio nagradu Enesu Haliloviću, peti laureat „Beogradskog pobednika“, našalio se kako je ovo trenutak kad bi trebalo da zahvali svima koji su mi bilo kada pomogli, na bilo koji način, jer samo tako nikoga neće zaboraviti:

„Iza sebe imam 18 knjiga, ali uvek sumnjam u njih. Uvek mislim da sam nešto skratio, ili produžio, ali tešim se da nijedan čovek ne može napisati idealnu knjigu, pa ni ja. Zato hvala članovima žirija, jer sam ovu knjigu pisao s ljubavlju. Već je 40 godina kako čitam knjige i 30 kako ih objavljujem, i nadam se da ću do poslednjeg dana svog života biti uz knjigu, uz reči – iskren je bio Halilović.

Pozivajući se na reči predsednika žirija o žrtvama, o nesrećnim ljudima konstatovao je da će prijatelja oni naći u umetnosti, u knjizi:

„Umetnik mora da bude sa onima koji traže sreću. I svi su deca“, ocenio je Halilović, napomenuvši da je isto to osećao i Miloš Crnjanski, te je pročitao delić njegove „Mizere“.

„Crnjanski je uvek bio sa onim koji je nesrećan. Uloga umetnosti je da uvek bude tu. Nadam se da je ’Bekos’ ta knjiga o deci i da će nas podstaknuti da razmislimo o onima kojima je pažnja potrebna. Žiri je to prepoznao u mojoj knjizi.“

Laureat je kazao i kako se nada da će s istog tog mesta dobri, mladi pisci pozdraviti publiku narednih godina.

„Da će, kad neko bude tumačio taj niz imena laureata, videti presek ljudi koji su nekad nešto analizirali i pitati se: ’Gde sam ja’. To nije sramota. Važno je za pisca da bude prepoznat“, priznao je, a uz podsećanje na Danteove stihove istakao je kako bi voleo da, kad ga neko nekad upita šta je radio u Biblioteci grada Beograda, da kaže: „Bijah peti…“

Skroman je bio dobitnik priznanja za najbolji roman, rekavši i da je „Bekosu“ dao onoliko koliko je mogao:

„Ako se nekom dopada, radostan sam, a ukoliko se ne dopada, to je legitimno, ali neka zna da ja više od ovoga zaista nisam mogao u ovom trenutku. Dao sam joj svoju ljubav, osećanje porekla, prapočetka“, emotivan je bio Enes Halilović, i još jednom naglasivši koliko mu znači priznanje, zaključio je:



„Znači mi što se knjige još uvek čitaju u svetu. Postoji samo jedno važno društveno pitanje: Kako ujediniti knjige i sve ljude u svetu koji o nečemu odlučuju? Nadam se da će budućnost sveta biti zasnovana na ujedinjenju onih koji odlučuju i onih koji imaju znanje iz knjiga!“

Autor: Jelena Koprivica
Izvor: nova.rs