Dž. M. Kuci, „Fo“ – Preoblikovanje klasika

Roman „Fo“ Dž. M. Kucija predstavlja preradu osamnaestovekovnog klasika „Robinzon Kruso“ Danijela Defoa. Takva intertekstualnost predstavljala je više nego legitimnu književnu strategiju osamdesetih godina dvadesetog stoleća, kada je štivo južnoafričkog nobelovca izvorno objavljeno. Međutim, „Fo“ nije puka postmoderna igrarija, nego je promišljena uz pomoć, pre svega, postkolonijalnog pristupa. Na kratkom prostoru od sto sedamdesetak stranica – bar kad je u pitanju Lagunino izdanje u izvrsnom prevodu Arijane Božović – Dž. M. Kuci stiže da „originalu“ pridoda likove Suzan Barton i pisca Foa a njemu samom biografske podatke autora romana „Robinzon Kruso“. Na primer, obojica su bili u zatvoru zbog političkih i ekonomskih problema, a jedna od Foovih razlika u odnosu na pisca iz osamnaestog veka jeste ta što mu se oduzima plemićki prefiks „de“ koji je ovaj sam dodao sopstvenom prezimenu. Drugim rečima, počev od imena, Fo predstavlja kritiku aristokratije. Ovu nameru autora dopunjuje glavna razlika između Kucijevog i izvornog Robinzona: ni on više nije aristokrata, a kada treba da se vrati u civilizaciju, umire jer bi povratkom izgubio smisao života. Prethodno je na ostrvo došla njegova faktička udovica Suzan Barton koja kasnije pokušava da angažuje Foa da napiše priču o kojoj govorimo.

Nema sumnje da su Kucijevi zahvati u odnosu na Defoovu knjigu znatni i sa dramaturške, i ideološke strane. S obzirom na to da na engleskom Fo znači „neprijatelj“, a da bi lik pod tim imenom pokušao da napiše priču o ostrvu ne onako kako se stvarno desila nego tako da bude što komercijalnija, i roman i glavni i naslovni junak služe južnoafričkom autoru i za kritiku kapitalizma i potrošačkog društva. S druge strane, Kucijev Petko je kastrirani Crnac odsečenog jezika – tako da ne može do kraja biti jasno da li je istinski ljudožder kao onaj, Defoov – dok je Suzan proživela ostrvsku priču ali se ne usuđuje da nam je do kraja preda lično već uz pomoć muškarca, makar i uspešnog pisca… Tako roman Džona Kucija na malom prostoru uspeva da bude i kontraknjiga Defoovom klasiku, i žestoka kritika savremenog sveta ali i nejednakosti: počev od muškog šovinizma do rasizma pa do samog kolonijalizma. Na kraju krajeva, u „Robinzonu Krusou“ istoimeni engleski pomorac je benigni spasilac ljudoždera Petka i njegov izbavitelj sa ostrva sa kojeg, gotovo od dolaska, želi da umakne, a ovde mu je smrt draža od povratka u sopstveni, „civilizovani“ svet.

Autor: Domagoj Petrović