Dve knjige s AI naslovnicama izbačene iz trke za novozelandsku književnu nagradu

Među istovremeno bizarnim i tužnim vestima koje govore o problemima sa veštačkom inteligencijom, našla se i vest da su dva romana, koja su bila u trci za prestižnu novozelandsku književnu nagradu „Okam“, diskvalifikovana zato što je za dizajn naslovnica korišćena veštačka inteligencija.

Zbirka priča Obligate Carnivore Stefani Džonson i Angel Train, knjiga u kojoj se nalaze četiri međusobno povezane novele autorke Elizabet Smiter, eliminisane su iz takmičenja zbog spornih naslovnica. Pažnju na ove dve naslovnice prvi je skrenuo jedan pouzdan knjižar.

Autorke tvrde da nisu bile upućene u to da njihov izdavač koristi veštačku inteligenciju za dizajn korica. U preokretu dostojnom neke O. Henrijeve priče, pravila takmičenja su nedavno izmenjena kako bi se uskladila sa aktuelnom situacijom.

Odbor za dodelu nagrade „Okam“ promenio je propise u vezi sa upotrebom generativne veštačke inteligencije u avgustu. Nikola Legat, predsednica fondacije za dodelu ove književne nagrade, izajavila je za Gardijan da su zauzeli „čvrst stav o upotrebi veštačke inteligencije u knjigama“. Kako za tekst, tako i za naslovnice.

Nažalost, neki izdavači smatraju da su nova pravila prekasno uvedena. To je na svojoj koži osetio Kventin Vilson, čovek koji stoji iza obe sporne knjige pošto su prijave za nagradu trajale do oktobra. ViIson tvrdi da je bilo prekasno da se išta izmeni kod pojedinih knjiga, za koje je dizajn bio u poodmakloj fazi u trenutku kada su nova pravila uvedena, a sporne knjige su objavljene u novembru.

Kako je veštačka inteligencija, uostalom, postala deo cele te priče? Vilson sarađuje sa dizajnerskom firmom Sugarcube Studios, koja stoji iza obe sporne naslovnice. Dizajneri iz te firme su za Njujork tajms izjavili da generativnu veštačku inteligenciju vide „ne kao zamenu za kreativnost, već kao prirodnu nadogradnju vlastitog zanata“. Što može da bude prihvatljivo.

Međutim, ovakve peripetije stavljaju sadržaj ove dve knjige u drugi plan – što se često dešava kada se ustanovi da je naslovnice generisala veštačka inteligencija. Međutim, obe autorke su odlučno istupile u nameri da se forma razdvoji od sadržaja.

Stefani Džonson je za Tajms izjavila da nije koristila veštačku inteligenciju prilikom pisanja, niti će ikada. Apelovala je da se donesu propisi u industriji izdavaštva koja se, u skaldu sa tehnologijama, vrtoglavo menja: „Svi mi koji se bavimo kreativnim radom širom sveta smo zabrinuti zbog uspona veštačke inteligencije, tako da u potpunosti razumem zašto je odbor za dodelu novozelandske književne nagrade bio prinuđen da postavi granicu.“

Ipak, ona je istovremeno i frustrirana i tužna. Za Gardijan je izjavila da autori obično imaju vrlo malo uticaja na dizajn naslovnica i da joj teško pada što u razgovorima o njenoj knjizi dominira tema mašinerije za generisanje smeća.

Novčana vrednost nagrade „Okam“ iznosi oko 65.000 dolara. Reč je o jednoj od najprestižnijih novozelandskih književnih nagrada, a dodeljuje se za roman, poeziju, publicistiku i najbolje debitantske autore.
 
Autor: Britani Alen
Izvor: lithub.com
Prevod: Kristijan Vekonj