Duga istorija darivanja knjiga za Novu godinu

Nova godina je na pomolu, a osmišljavanje poklona je nešto o čemu svi sada razmišljaju. Tehnologija i modni trendovi se menjaju svake godine. Ali koji bi to poklon mogao da bude koji nikada ne izlazi iz mode? Knjiga, šta drugo.



Izdavačka delatnost je u punom mahu upravo nekoliko meseci uoči Božića. Na Islandu, postoji čak i termin za to – jólabókaflóð (jolabokaflot) ili „Božićna najezda knjiga“. Ovaj termin se ustalio i kao islandski običaj razmenjivanja knjiga na Badnje veče. Kao rezultat, značajan deo prodaje knjiga u tvrdom povezu dešava se upravo u ovom periodu, a 2019. godine je samo na Islandu tokom Božićne najezde knjiga objavljeno 850 novih naslova.

U Velikoj Britaniji, Božićna najezda knjiga počinje na Super četvrtak: dan kada izdavači objavljuju hrpu novih naslova koji pristižu tik pred grozničnu Božićnu kupovinu. Među glavnim igračima, od objavljenih 426 naslova u tvrdom povezu (koji su objavljeni 3. oktobra), našli su se Filip Pulman sa drugom Knjigom praha „Tajna zajednica“, Džodžo Mojes i The Giver of Stars i knjiga članice parlamenta Džes Filips Truth to Power.

Duga istorija darivanja knjiga za Božić

Ljudi su počeli da poklanjaju knjige mnogo pre nego što su reči počele da se zapisuju na papiru. U jednom svom delu o epigramima, antički rimski pesnik Marcijal preporučuje dela poznatih rimskih pisaca, poput „Ovidijeve Metamorfoze na pergamentu“ i Tit Livijevo (rimski istoričar) delo u jednom tomu“ (koje je bilo dostupno u svitku, na papirusu ili pergamentu) kao poklone za decembarske Saturnalije. Marcijalove preporuke uključivale su predmete koji idu rame u rame sa knjigama, poput „biblioteke-vitrine“ ili „zaštitnih drvenih korica za knjige“.

Kako su novogodišnji praznici postali sve komercijalizovaniji, tako je praznik sve više dobijao na važnosti u svetu izdavaštva. U knjizi Battle for Christmas (Bitka za Božić), američki profesor istorije, Stiven Nisenbaum, iznosi da su knjige bile „zastupljene na samom pomolu komercijalizacije Božića, čineći više nego polovinu artikala koji su među prvima reklamirani kao Božićni pokloni“, navodeći izvore iz 18. veka. U viktorijansko doba, periodične publikacije su redovno sadržale Božićne recenzije knjiga, kako bi ih promovisali i pospešili prodaju tokom praznika.

Jedan takav članak iz Njujork tajmsovog izdanja iz 1914. godine počinje objavom da „rat nije najvažnija stvar na svetu. On ne sme pokvariti Božić... Izdavači su zato tu da pomognu“. Ovaj članak je imao za cilj da reklamira razne „knjige za poklon“ koje bi odgovarale kao poklon za Božić: „Raskošne knjige, knjige u čijoj izradi su ilustratori, štamparije i knjigovezci predstavili svoje umeće na najbolji mogući način“.

Izrada takvih knjiga za poklon iz 20. veka oslanjala se na tradiciju raskošnih knjiga koje su darivane za praznike i svečane prilike. Srednjovekovni rukopisi su, na primer, darivani iz različitih religijskih, romantičnih, diplomatskih i svečanih pobuda. Izložba koja je održana 2015. godine u Geti muzeju u Los Anđelesu, na temu srednjovekovnog darivanja (koja se može pogledati onlajn), takođe ukazuje na lični i društveni značaj darivanja rukopisa.

Knjige u današnjem svetu

Pišući o srednjovekovnim rukopisima, Hert Klasens zapaža da knjiga – bila ona srednjovekovni rukopis ili moderna štancovana knjiga u mekom povezu – ona uvek ima funkciju i predmeta i teksta. Ovakvo opažanje je naročito bitno u svetu u kome postoje elektronske knjige, koje dobrim delom gube „predmetni“ aspekt artefakta. Ipak, skorašnje tumačenje fokusnih grupa koje je sprovela Laura Dajc, sa Univerziteta Anglia Raskin, kao deo šireg istraživanja društvene percepcije elektronskih knjiga, ukazaju na to da čitaoci i dalje preferiraju darivanje i primanje štampanih izdanja knjiga na poklon, u odnosu na e-knjige. Možda je to zato što je nemoguće upakovati e-knjigu i položiti je ispod novogodišnje jelke.

U nedavno objavljenom članku u okviru READ-IT projekta (Reading Europe Advanced Data Investigation Tool ), profeskorka medija, Bridžit Ouvri-Vajl opisuje proces čitanja kao „socijalno maštarenje“ koje doprinosi ličnom i kolektivnom razvoju. Zapravo, da je čitanje korisno i na individualnom i na kolektivnom planu. Ipak, napisala je i sledeće:

Sama motivacija za neobavezno čitanje se očito menjala tokom vremena, od prvobitne žeđi za znanjem kao kognitivne aktivnosti, do rasprostanjene žeđi za informacijama kao kulturološkog iskustva, ali i aktivnosti koja se obavlja u slobodno vreme i iz razonode.

Ta promena je takođe dovela do povezivanja načitanosti sa blagostanjem, jer se knjige sve više vrednuju prema stepenu psihološkog uzdizanja i samoizlečenja koje pružaju.

Knjige nisu samo posrednik znanja; one su takođe poprimile ulogu predmeta čije karakteristike služe za personalizovano uređenja doma. To je zato što knjige mogu da odaju mnogo toga o njihovim vlasnicima. Isto tako, knjigu koju izaberte da poklonite nekome za Božić može mnogo toga da kaže o vašem odnosu sa osobom koju darujete. Nije dovoljno samo pokloniti knjigu i misliti da je gotovo – knjiga mora biti savršen odabir.

Održavanje tradicije

Knjige imaju dugu istoriju kao novogodišnji poklon, i vrlo je mala verovatnoća da će taj trend utihnuti. Zašto onda ne biste usvojili Marcijalove preporuke i svojoj dragoj osobi poklonili „Ovidejeve Metamorfoze na pergamentu“? Kao drugu opciju, i realističniju, u obzir možete uzeti neko lepo tvrdo ukoričeno izdanje.

Za moderniji pristup poklonu, Jutjub kipti od video-prikaza najnovijih izdanja, preporuka za poklone za prave knjigoljupce, kao i raznorazne pinkle koje mogu biti „propratni dar“ uz knjigu. Na internetu možete svašta pronaći. Darivanjem knjige u ovoj godini, doprinećete jednoj dugoj i predivnoj tradiciji.

Autor: Stiven Kan
Izvor: theconversation.com
Prevod: Aleksandra Branković