Duelovanje: „Venera i Afrodita“

Kada me je Sara pitala da se prijavimo za duelovanje bez razmišljanja sam to i prihvatila. Razlog je taj što nam se čitalački ukus u devedeset posto slučajeva u potpunosti poklapa, ali onih deset posto kada nam se mišljenja razilaze dovode do diskusije i rasprave ogromnih razmera. Dva jaraca na brvnu i niko ne odustaje od svog stava. Knjiga za koju smo se prijavile je „Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje“ čiji je autor Betani Hjuz...

Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da se čitava evropska umetnost, kultura i nauka u nekoj meri zasniva na grčkoj i rimskoj tradiciji. Prema tome, hajde da se prepustimo najplodnijim i najzamiljivijim mitologijama, a posebno jednoj boginji... Hajde da razgovaramo o jednoj „moćnoj ideji, kojoj je tokom pet hiljada godina darovano ime i lice, o božanstvu koje je otelotvorenje straha koliko i ljubavi, bola koliko i zadovoljstva, agonije koliko i ekstaze u žudnji“.

Za koga je ova knjiga?

Sara: Ova knjiga je za sve one knjigoljupce koji vole antičku istoriju i mitologiju. Mišljenja sam da bi i školarcima mogla da posluži kao priručnik.

Željka: Za one koji žele da saznaju šta to povezuje Filomedu, Epistrofiju, Melanidu, Kataskopiju, Psitiristu, Heliokeblefarosu, Tumboruhosu, Androfinu, Afroditu i Veneru. Takođe i za one koje interesuje Afroditina dualnost koja postoji gotovo od početka njenog „života“, odnosno to što je istovremeno draga, šarmantna, zavodljiva i destruktivna, mračna i ubistvena.

Moj opšti utisak

Sara: Sve vreme sam imala utisak da sam u nekom dokumentarcu i da učestvujem u tom istraživanju antičke istorije i da otkrivam Afroditine tajne. Kad se vratim u period škole i časova istorije, mogu slobodno da kažem da nisam mogla ovoliko da saznam o boginji Afroditi. Ova knjiga pruža detaljan uvid u to počevši od njenog rođenja.

Željka: Profesorka Betani Hjuz je nagrađivana istoričarka, autorka i voditeljka, koja se već 25 godina bavi antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Poznata je po tome što se bavi ženskim figurama, stvarnim i mitskim, a veliki deo njenog rada odnosi se na to kako su žene posmatrane tokom vremena i kako su uticale na našu modernu kulturu. U ovoj knjizi opet je centralna figura žena, ali ovog puta boginja. Čitalac saznaje mnogo o značaju Afrodite odnosno Venere u umetnosti, politici i istoriji. Boginja je prikazana na određeni način kako bi prenela određenu poruku čitaocima o njenoj genezi. Prikazana je evolucija njenog predstavljanja, onoga što ona znači. Njeno telo je na početku odeveno, zatim nago, pa jasno izloženo. Ona ide od predmeta poštovanja do predmeta želje i požude, od boginje do kurve.

Moj utisak o poruci knjige

Sara: Nisam stručnjak za mitologiju, ali dopao mi način na koji je predstavljena Afrodita i kako su se neke pojedine stvari menjale kroz vekove. Autorka se detaljno bavila istraživanjem i svaka rečenica je potkovana istorijskom činjenicom.

Željka: Betani Hjuz nam daje snažnu, jasnu istoriju Afrodite, koja je postala Venera, a koja se tokm svog razvoja manifestovala na različite načine i to kao dobra Venera, loša Venera, boginja i kurva. Njena dualnost izazivala je nesigurnosti uglavnom u muškim umovima: lepota i moć ženske seksualnosti pretvaraju tu privlačnost u ropstvo, nesigurnost, paranoju i ludilo. Ona čak povlači paralelu između Afrodite i Venere (i njenog sina Erosa) i Device Marije i Isusa. Knjiga nam daje temeljnu retrospektivu istorije i mitologije boginje i onog što je ona istorijski predstavljala, kao i to kako i danas koristimo nju i njenu simboliku.

Da li vas je neki deo u knjizi naročito iznenadio?

Sara: Da. Mnogo stvari nisam znala o boginji, i u knjizi je bilo nekoliko činjenica koje su me iznenadile, ali izdvojiću samo ovu:

„Venera je prva uspostavila umetnost prostitucije i uvela je među Kipranke da bi mogle da izvlače korist iz svog tela načinvši ga javnom svojinom.“

Ovo saznanje je za mene bilo pravo iznenađenje.

Željka: Iskreno, iako smatram sebe velikim ljubiteljem mitologije (mada ne i velikim stručnjakom) zaista sam saznala mnogo novih informacija o razvojnom putu ove boginje. Njeno provlačenje kroz, pa možemo reći, celokupnu istoriju, i pojavljvanje u različitim oblicima i vidovima za mene je zaista otkrovenje. Ipak, ako treba da izdvojim konkretan deo, to bi bilo treće poglavlje Kraljica zabave i sledeći citat: „Kada ili kako je Afrodita stekla ime? (...) Naša potraga za poreklom trenutka kada je bognja dobila ime Afrodita je izazov, koji potiče, kao i ona, iz ere kada se preistorija i istorija dotiču – kada je život velikim elom ostao tekstualno nezabeležen, te o njemu mora da se zaključuje na osnovu usmenih predanja i materijalnih dokaza.“

Šta mi se dopalo

Sara: Izdvojila bih to da svako poglavlje počinje citatom poput Homera, Cicerona, Euridipa...

Željka: Način na koji autorka prati Afroditin trag u vremenu i prostoru kroz dvanaest poglavlja koja počinju Afroditinim rođenjem i završavaju njenim mestom u savremenom društvu. Dopalo mi se i to što su poglavlja ispunjena kratkim anegdotama i smelim tvrdnjama koje podstiču na razmišljanje.

Šta mi se nije dopalo

Sara: U nekim momentima ova knjiga je malo suvoparna. Iskreno, očekivala sam da će biti romansirana priča, a u stvari smo dobili naučnu mitologiju.

Željka: Potpuno sam uživala u autorkinom stilu pisanja i pristupu temi i iskreno bih bila oduševljena kada bih pročitala još stranica na ovu temu. S obzirom na sažetost knjige, zapanjili su me retki citati (ako izuzmemo uvodne citate Homera, Euridipa... na početku poglavlja), kao i nedostatak daljih predloga za čitanje. Neće svi čitaoci znati kako da pronađu dodatne izvore kako bi nastavili da se bave ovim fascinantnim materijalom. Ili je trebalo da knjiga bude obimnija ili je trebalo dati smernice čitaocima koje bi ih uputile na dodatne izvore.

Moj utisak o glavnoj junakinji

Sara: Afrodita je bila bezopasna, privlačna i lepa žena. Kažu da je rođena iz beskrajne crne noći pre početka sveta; da je bila stvorenje dana i noći; da je negovala sve oblike seksualnosti kao burnu životnu silu. Šta reći više o njoj?

Željka: Afrodita je boginja sa licem svih žena – zaljubljenih, strastvenih, osvetoljubivih, zavidnih, prkosnih, nežnih, surovih... Ona ima svoju nežnu i svoju mračnu stranu. Budila je u ljudima ono najčistije, ali i najpožudnije. Pitanje je samo, kojoj od svih njenih verzija se klanjamo?

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Sara: Ova knjiga bi bila sjajan dokumentarac na National geographic ili History kanalu.

Željka: Ako uzmemo u obzir da je Betani Hjuz napisala i vodila više od 50 radio i TV dokumentaraca za kanale BBC, Discovery i History, ova knjiga bi definitvno mogla da bude jedan odličan serijal poput serije Najveća blaga drevnog sveta gde nam Hjuzova predstavlja prelepi Egipat i otkriće deset najvećih blaga ove drevne države.

Koja je vaša omiljena rečenica?

Sara: „Afrodita-Venera je uživala u dugom putovanju od vatrenog bliskoistočnog božanstva do glamur devojke, korišćene u 21.veku da bi prodavala sve, od koktela do seksualnih pomagala.“

Željka: „Od svih drevnih boginja, zašto je samo Venera tako nesalomiva? Kada Afrodita podigne svoje ogledalo, kakav odraz joj se vraća? Da li je to jednostavno trajna popularnost onoga što predstavlja – uživanje u lepoti, strah od ženstvenosti i opčinjenost njome i nestandardnom seksualnošću?“

Pročitajte ovu knjigu ako volite…

Sara: Ukoliko volite različite oblike boginje kroz istoriju kao i mitologiju, onda je ova knjiga pravi izbor za vas. Iako sam očekivala romansiranu priču poput „Kirke“, u neku ruku je ova knjiga za mene bila pravo iznenađenje.

Željka: Ukoliko volite mit, misteriju, priče o bogovima i boginjama, ali ne samo kao bajku, već i kao stručnu i činjenicama potkrepljenu priču, onda je ova knjiga odličan izbor.

Presuda

Sara: Ako zanemarimo malo suvoparnosti, ova knjoga je pravo otkrovenje za mene na istorijskom polju. Kad sam zaklopila korice, tek onda sam postala svesna koliko neke stvari nisam znala.

Željka: Kada sam se prjaviljavala za duelovanje previdela sam da ova knjiga pripada žanru publicistike, moram reći da me je prijatno iznenadila. Očekivala sam nešto poput „Hiljadu brodova“ i „Kirke“, a dobila sam detaljan opis razvojnog puta boginje koja je ostavila trag u umetnosti, istoriji i mitologiji od starog veka do modernog doba. Toplo je preporučujem svima koji uživaju u mitologiji, simbolici i evoluciji ideja kroz vreme.

Autorke: Željka Kalajdžić i Sara Ristović