Laguna - Bukmarker - „Drugi mač“ ili Mač duhovne osvete - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Drugi mač“ ili Mač duhovne osvete

Drugi mač“ je višeslojan roman, koji uprkos nevelikom obimu obuhvata nekoliko slojeva. U osnovnom, autobiografskom, zaplet je organizovan oko proverljivih podataka. Neimenovana novinarka oklevetala je autorovu majku da je bila simpatizer nacista. Autobiografski je i krajolik – Il de Frans (Pariski region), gde Handke živi. Međutim, u „Drugom maču“ je važno upravo to što nadrasta lično.

U prvi mah, to je arhetipski odnos majke i sina, koji osvetnički gnev čini samorazumljivim, ali se pripovedač istovremeno i poigrava samim pojmom osvete, provlačeći ga kroz filtere sociokulturnih osobenosti drugih likova – po pravilu s margine društva. Preko njih je u pripovedanje umetnut i socijalni sloj čime se svet romana deli na dva pola koji nisu samo socijalno-ekonomski već i suštinski suprotstavljeni linijom koja autentični deli od lažnog, ili falsifikovanog (kao optužnica) života.

Radnja je vremenski situirana u majske praznične dane, u simboličkom ukrštaju vitalizma proleća i jevanđeljskog obećanja Vaskrsa. Međutim, hrišćansku simboliku ne treba shvatiti doslovno (kao ni išta drugo kod Handkea) već kao vid kulturnog pamćenja koje preobražava lično u univerzalno, umetničko iskustvo.

Ključni element romana, međutim, jeste njegov pripovedni postupak, neretko utkan u osobeno oneobičavanje, otežavanje i dekonstruisanje opisa – obrtanjem asocijativnog niza tako da jedna pojava (npr. prazne školske klupe) ne označava ono na šta u običnom jeziku može asocirati (raspust i neradne dane) već na nešto drugo, tome suprotno (kratkoću prazničnog, drugačijeg vremena). Time se postiže veoma važan efekat: opis sveta i njegovo doživljavanje se lišavaju svih konvencija i oslobađaju za autentično iskustvo.

Takvo iskustvo nemoguće je dosegnuti bez zapitanosti nad samim jezikom, preko problema javnog i umetničkog jezika i govora. Za razliku od umetničkog, medijski ili javni diskurs nosilac je jednostavnosti koja postaje zatvor. Pripovedanje, dakle, treba da donese slobodu, ili makar mogućnost drugačijeg iskazivanja.

U tom kontekstu, optužnica za filofašizam majke, a kojom se zapravo cilja pripovedač, predstavlja samo drugačiji novi oblik zatvorenosti. Potekla sa zvanične, stručno-medijske adrese, ona ciljanjem na osobu koja ne može da se odbrani, a da bi se ranila osoba koja je već prokazana, pokazuje da je stvar u obrnutom razumevanju – fašizam je u biti neoliberalnog diskursa. Zbog toga, osveta mora doći kao oslobođenje od tog načina govora i pripadajućeg mu svetonazora, a ne kao osveta u klasičnom smislu.

Na taj put Handke polazi kroz izokrenuti proces opažanja, odnosno novim otkrivanjem sveta. Zatim, taj neobičan govor i nova senzibilnost otvaraju se za istinsku socijalnu marginu. Tokom noćnog putovanja obodom Il de Fransa, u birtiji lokalnog mesta i gostionici u kojoj se pripovest završava, pripovedač je okružen ljudima s oboda društva, a ekonomska represija povezuje se s diskurzivnom, lažno antifašističkom.

U pomenutoj gostionici prisustvujemo povlašćenom događaju: okupljanju radnika na kraju radnog vremena. Sedeći među njima, pripovedač na velikom televizoru primećuje formalni objekat osvete, markiran obeležjima nove društvene moći – oreolom stručnosti (svaka sličnost s vremenom pandemije je slučajna): „Tu je sedela grupa stručnjaka, u kojoj se očigledno mnogo smejalo: keženje zuba, kao pri nekom obredu, s vremena na vreme šapat iza šake pred ustima, kao fudbalski treneri koji hoće da prikriju svoju taktiku. Svi oni su prošli kroz svoje stručnjačke faze i bili su deo večnog sveta zabave. U jednoj od žena te grupe prepoznao sam zločinku, onu koja je bez ikakvog pojma i poštovanja prozvala moju majku u grobu. – Da li je to stvarno bila ona? – Bila je. Odlučio sam da bude tako.“

Kakva osveta se može pričiniti nekome ko je daleko na vrhu, na televiziji? Kako je moguće ostvariti pravdu nad nekim go gotovo i ne postoji na način na koji „mi“ postojimo? Možda tako što ćemo se, jednostavno, osloboditi njegovog prisustva.

„I najedanput se kotrljala kugla, klikeralo se sasvim drugde a ne tamo gde je na početku ove povesti bilo zamišljeno. Ona, grešnica, oni i takvi kao ona nisu pripadali povesti, ni ovoj ni bilo kojoj! Nije u povesti bilo mesta za nju. I to je bila moja osveta. Bilo je to dovoljno za osvetu. (…) Ne mač od čelika nego drugačiji, drugi.“

Lažna optužnica u ime antifašizma zapravo upućuje na drugačiji (no, ne manje opasan) fašizam, pa je za osvetu potrebno mnogo više – ponovo osvojiti istinitost sveta brisanjem iz njegove povesti onoga što porobljava. Oslobođenje je najdublja osveta, jer ključni cilj kojem su težili i teže totalitarni sistemi i njihov postmoderni naslednik leži u istome: u moći da kažnjavaju ili kontrolišu u ime lažne krivice.

Autor: Nikola Marinković
Preuzeto sa: pecat.co.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vuk drašković stvaranje jugoslavije bilo je velika zabluda video  laguna knjige Vuk Drašković: Stvaranje Jugoslavije bilo je velika zabluda [video]
26.02.2024.
Fest će 3. marta zatvoriti poslednji film miljenika domaće publike Žarka Lauševića „Ruski konzul“, koji je, prema romanu Vuka Draškovića, režirao Miroslav Lekić. Drašković je bio gost emisij...
više
selimir radulović pesma je, kao i molitva, disanje laguna knjige Selimir Radulović: Pesma je, kao i molitva, disanje
26.02.2024.
Trideset je šesti dobitnik nagrade Novosti za najbolju knjigu protekle godine, pesnik Selimir Radulović, pod Mešinu književnu zastavu stupio zahvaljujući zbirci „Zapis na stubu, jerusalimskom“ u izdan...
više
prikaz nortengerske opatije džejn ostin deset funti za čuveni klasik laguna knjige Prikaz „Nortengerske opatije“ Džejn Ostin: Deset funti za čuveni klasik
26.02.2024.
Daleke 1803. godine Džejn Ostin, tada još neostvarena spisateljica, prodala je rukopis svog prvog dovršenog romana „Nortengerska opatija“ nekom londonskom knjižaru za svega 10 funti. Ko bi rekao da će...
više
prikaz romana pesma o tri sveta putopis kroz civilizacije laguna knjige Prikaz romana „Pesma o tri sveta“: Putopis kroz civilizacije
26.02.2024.
Nestali horizonti ponekad nam deluju kao bajke, i to sa razlogom. Avanture moreplovaca, gusarske otmice, tek otkrivene zemlje, začete u grubom interesu velikih sila, neobična imena kao znak prestiža i...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.