Dragi dnevniče, ovi zapisi poznatih pisaca su urnebesni!

Pisanje dnevnika predstavlja nezamenljivo pomagalo za pisca ili, zapravo, bilo koga ko želi da beleži sopstvene misli. Čitajući svoje dnevnike iz mladosti (na svakom je vrištao natpis „TAJNA“), otkrila sam zanimljive zabeleške, kao što je spisak različitih vrsta vilenjaka koje sam otkrivala, i rep pesma o (potpuno izmišljenoj) situaciji u kojoj pronalazim nekog mrtvog u bioskopskom toaletu. Od tada sam, naravno, sazrela i uozbiljila se, i sada moji dnevnici sadrže prave bisere dubokih razmišljanja, neverovatnih zapažanja, koji mogu biti objavljeni posthumno, nakon što umrem kao veoma poznata i cenjena osoba.


 
Bilo kako bilo, evo odlomaka iz dnevnika nekih od omiljenih svetskih pisaca, iz različitih perioda njihovih života, koji su me nasmejali. Uživajte!
 
Izjave Flaneri O'Konor su u najmanju ruku inspirativne. Ovim rečima je dvadesetdvogodišnja Flaneri zaključila jedan od zapisa:
 
„Danas sam dokazala da sam nezasita – kad je reč o ovsenim kolačima i erotskim mislima. To je sve što mogu da kažem o sebi.“
 
Pegi Hjuz je na Tviteru pronašla ovu izuzetno smešnu belešku Lava Tolstoja:
 
„Zaljubio sam se ili bar mislim da sam se zaljubio; otišao sam na zabavu i izgubio glavu. Kupio sam konja koji mi uopšte ne treba.“
 
Evo dela iz dnevnika Džeka Keruaka u kom lamentira nad kapitalističkom mašinerijom, ne štedeći nikoga:
 
„Ljudi jurcaju na besmislene poslove dan za danom, vidite ih u zoru kako kašlju po podzemnoj železnici. Traće svoje duše zbog stvari kao što su 'kirija', 'pristojna odeća', 'gas i struja', 'osiguranje', ponašajući se poput seljaka koji su tek došli sa svojih polja, strašno uzbuđeni što mogu da kupe sve te tričarije i koještarije.“
 
Prosto sam opsednuta ovim zapisom osmogodišnjeg Ernesta Hemingveja, u kojem navodi svoje omiljeno cveće i ljubav prema pecanju:
 
„Zovem se Ernest Hemingvej, rođen sam 21. jula 1899. Moji omiljeni pisci su Kipling, O'Henri i Stjuart Edvard Vajt. Omiljeno cveće su mi orhideje i ljiljani. Omiljeni sportovi su mi lov na pastrmke, pešačenje, pucanje, fudbal i boks. Od školskih predmeta najviše volim engleski jezik, zoologiju i hemiju. Nameravam da putujem i pišem.“
 
Virdžinija Vulf u ovom odlomku iz dnevnika iz 1933. savršeno dočarava depresiju nakon odmora:
 
„Najgora je stvar, nesumnjivo, dolazak kući sa odmora. Nema takve besciljnosti, depresivnosti. Ne mogu ni da čitam, ni da pišem, ni da mislim. Nema nikakvog vrhunca. Ima udobnosti, da: ali, kafa i nije onako dobra kao što sam očekivala. Moj mozak izumire – bukvalno nemam snage da podignem olovku. Trebalo bi da se postavim – svoju lokomotivu – nazad u šine i poguram... Čini mi se da je ovo stanje, ova moja depresija, uobičajeno stanje za većinu ljudi.“
 
Silvija Plat opominje samu sebe da ne piše o vremenu – nešto što se mnogima desilo:
 
„Danas je 1. avgust. Vrućina je, puno isparenja i vlage. Pada kiša. U iskušenju sam da napišem pesmu. Ali setila sam se šta sam pročitala u jednom obaveštenju o odbijanju: Nakon obilnih padavina, pesme naslovljene 'Kiša' se samo slivaju iz svih krajeva zemlje.“
 
Ovaj odlomak iz dnevnika Anais Nin ne bi trebalo da bude smešan, ali je toliko intelektualan, da sam morala da se nasmejem:
 
„Ovaj dnevnik je moj gušt, hašiš i lula za opijum. Ovo je moja droga i moj porok. Umesto da pišem roman, ležim sa ovom sveskom i olovkom, i sanjam, i zabavljam se privlačenjem i odbijanjem... Moram ponovo da proživim svoj život u snu. San je moj jedini život. Sve je u odjecima i odsjajima, preobražajima zbog kojih čudo ostaje neokaljano.“
 
Svaka čast, Anais.
 
Autor: Laura- Blejz Mekdauel
Izvor: bookstr.com  
Prevod: Maja Horvat