Dobar deo literature se već piše s idejom da se pretoči u film i TV

Dve hit TV serije američke mreže HBO „Igra prestola“ i „Černobilj“, koje se prema broju nominacija nalaze u samom vrhu kandidata za ovogodišnje nagrade Emi (TV pandan filmskom Oskaru), u srpskim knjižarama podigle su tiraž knjigama na osnovu kojih su nastale.



„Igra prestola“, čijih je 73 epizoda HBO premijerno emitovao od 18. aprila 2011. do 19. maja 2019. nastala je prema prvih pet knjiga nezavršenog književnog serijala „Pesma vatre i leda“ američkog majstora naučne fantastike DŽordža R. R. Martina. „Černobilj“ je snimljen na osnovu knjige beloruske nobelovke Svetlane Aleksijevič, „Černobiljska molitva – hronika budućnosti“, koja joj je 1997. donela svetsku slavu. Dela oba ova pisca na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća Laguna, na čijoj su top-listi doživela novi bum zahvaljujući TV ekranizaciji.

„Književnost, film i TV svakako funkcionišu kao sistem spojenih sudova. Ako pogledamo malo pažljivije, uočićemo da su funkcionisali još od najranijih dana nastanka novih medija, samo su transformativne forme bile različite. Nije nam ni bio potreban 21. vek da vidimo da se dobar deo literature kalkulativno već piše s idejom da se pretoči u film i TV, a dobar deo komercijalnog filma se već pravi tako da paralelno egzistira i kao TV serija“, komentariše za Danas Miroljub Stojanović, filmski i književni kritičar, vezu TV i filmskih hitova sa čitanošću dela koja su po njima nastala.

Stojanović istovremeno ukazuje da je, prema njegovom mišljenju, reč o „uticaju na vrlo limitirane aspekte čitanja“.

„Ne smatram da je čitalačka zainteresovanost u porastu zato što su popularni filmovi i TV serije koristili književne predloške. Naprotiv, globalno se, u svetu, čita sve manje, a i to što se čita, čita se isključivo sa pozicija ekstremno komercijalističkih medijskih potreba. Niti je tu u pitanju glad za čitanjem, niti sebe neko kultiviše kao čitaoca. To je ad hoc čitanje – vrlo selektivno čitanje jednog vrlo malog i vrlo suženog broja književnih ili 'književnih' naslova“, napominje Miroljub Stojanović.

On kaže da, iako veruje da postoji, nije poznata analiza na temu da li književnost više utiče na gledanost TV serija i filmove koji su njima inspirisani ili je situacija obrnuta. Kao najzanimljiviji primer čitalačke pomame izazvane ekranizacijom nekog književnog dela Stojanović navodi „Harija Potera“ DŽoane Rouling, ali uslovno.

„Zašto uslovno? Zato što je džinovski književni uspeh već prethodio filmskim ekranizacijama, a ove su, opet, uslovile novi čitalački talas“, objašnjava Miroljub Stojanović.

Kakvo je iskustvo izdavača? Mina Kebin, urednik u Laguni, objašnjava za Danas da je u slučaju „Černobilja“ zanimljiv detalj to što se „u medijima vest da je serija nastala po nekim od ispovesti ljudi o kojima je u ‘Černobiljskoj molitvi’ pisala Svetlana Aleksijević objavljena tek pred kraj emitovanja serijala“.

„Do tog trenutka čitaoci nisu obraćali pažnju na knjigu, nisu povezivali TV seriju sa književnim delima pisanim o nesreći u Černobilju. Nakon što su čuli objavu, mnogi su požurili u knjižare da potraže knjigu. Veoma nam je drago zbog toga jer knjiga ima mnogo dublji emocionalni naboj i mnogo je intimnija“, kaže sagovornica našeg lista.

Prema njenim rečima, isti fenomen porasta čitanosti posle TV serije važi i za Martinovu „Igru prestola“, ali se ispoljava u nešto drugačijoj formi.

„Sa početkom emitovanja svake nove sezone TV serijala imali smo novi talas čitalaca koji su otkrivali svet Vesterosa u izvornom, pisanom obliku. I, naravno, kao što su neki tokom emitovanja TV serijala odustajali od gledanja serije, drugi su možda odustajali od čitanja romana, s tim što su brojni gledaoci definitivno ostali razočarani završetkom serijala, a čitaoci još uvek ne znaju šta će biti na kraju i s nestrpljenjem čekaju pisani nastavak“, napominje Mina Kebin.

Ona kaže da su i drugim Laguninom knjigama posle TV ili filmske ekranizacije „skakali“ tiraži i kao primer navodi roman „Sluškinjina priča“ Margaret Atvud, koji je na srpskom jeziku objavljen još 1988. godine.

„Margaret Atvud ne samo što je najbolji savremeni kanadski autor, već je svakako i jedan od najboljih savremenih pisaca uopšte. Ona je oduvek imala svoju čitalačku publiku koju su sačinjavali književni sladokusci. Nakon početka emitovanja TV serije interesovanje za roman je naglo skočilo. Posebno nas raduje što su se oni koji su pročitali 'Sluškinjinu priču' zainteresovali i za ostala njena dela. S druge strane, nedavno emitovana TV serija 'Alijenista', snimljena prema istoimenom romanu Keljeba Kara, nije pobudila čitalačko interesovanje, što je prava šteta“, ističe Mina Kebin.

Na pitanje da li do izdavača stiže povratna informacija u kojoj meri književnost ispunjava očekivanja TV ili filmskih gledalaca, Mina Kebin odgovara da je najbolji pokazatelj za to kad se čitaoci traže još neki roman istog pisca koga su otkrili nakon gledanja ekranizacije njegovog dela.

„Često se desi da se publici više svidi roman od ekranizacije, što nije čudno jer je roman forma koja dozvoljava i veću slobodu pripovedanja i ostavlja više prostora za čitaoca da domašta delo, a samim tim se i više veže za priču. Najgora opcija kada je neka ekranizacija dovoljno loša da stvori predrasude zbog kojih publika i ne poželi da pročita književni predložak, koji, ma koliko da je dobar i zanimljiv, onda ostaje neotkriven“, napominje Mina Kebin.

Top-lista

Laguna je iz Martinovog serijala „Pesme leda i vatre“ objavila knjige: „Igra prestola“, „Sudar kraljeva“, „Oluja mačeva“, „Gozba za vrane“, „Ples sa zmajevima“, „Pesme snova“, „Vitez sedam kraljevstava“, „Svet leda i vatre“ i „Vatra i krv“. Prva knjiga iz ovog serijala „Igra prestola“, za koju književni kritičari tvrde da je „remek-delo žanra epske fantastike“, objavljena je na srpskom jeziku 2003. u prevodu Nikole Pajvančića, a posle nedavnog završetka istoimenog TV serijala ponovo se našla na top-listi 40 najčitanijih knjiga ovog izdavača na 23. mestu. Deset mesta ispred nje je Martinova knjiga „Vatra i led“ sa ilustracijama Daga Vitlija, objavljena 1. aprila ove godina u prevodu Tatjane Bižić, koja govori o događajima koji su zbili u izmišljenoj mitskoj zemlji Vesterosu tri veka pre „Igre prestola“ i predstavlja prvi deo dvotomne istorije dinastije Targarjena. „Černobiljsku molitvu“ Svetlane Aleksijevič, u prevodu sa ruskog Enise Uspenski, Laguna je objavila 2016, a posle serije „Černobilj“ ova knjiga se preko noći našla među 10. najčitanijih Laguninih naslova..
 
Iskušenje i pritisak

Pisac DŽordž R. R. Martin, koju u svojoj biografiji ima i rad na TV serijalu „Zona sumraka“ i na filmu „Lepotica i zver“, izjavio je nedavno da je „odoleo iskušenju i da, uprkos negativnim reakcijama na završetak TV serije ‘Igra prestola’, neće ništa menjati u novim knjigama iz serijala ‘Pesma vatre i leda'“. Serija „Igra prestola“ završila se pre nego što je Martin napisao ceo serijal, u kome se navodno očekuju još dva romana – „Vetrovi zime“ i „San proleća“. Martin tvrdi da je bio pod velikim pritiskom da završi serijal pre kraja serije. On je pohvalio seriju „Černobilj“, koju je, kako tvrdi, „odgledao u dahu“. Na Martinovom sajtu za 5. novembra najavljeno je objavljivanje ilustrovanog izdanja knjige „Sudar kraljeva“.
 
Piše: Jelena Tasić
Izvor: Danas