Laguna - Bukmarker - Deset stvari koje možda niste znali o Agati Kristi - Knjige o kojima se priča
SAJAMSKI DANI od 15. oktobra do 1. novembra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Deset stvari koje možda niste znali o Agati Kristi

1. Najprodavaniji je pisac u istoriji

Popularne širom sveta, knjige Agate Kristi su prevedene na desetine jezika i prodate su u dve milijarde primeraka (za sada). To je čini trećom na listi najprodavanijih, posle Šekspira i Biblije.

2. Nije stekla nikakvo formalno obrazovanje

Kristi je rođena 1890. u Torkveju, obalskom gradu na jugozapadu Engleske. Za razliku od starijih rođaka koji su išli u internat, ona se školovala kod kuće i retko je viđala svoje vršnjake.  Igrala se sa ljubimcima, izmišljenim prijateljima i slugama. Tvrdila je da nikada nije bila usamljena i da je njeno detinjstvo bilo veoma srećno. Kada je napunila 13 godina, Agata je dva puta nedeljno išla u lokalnu školu za devojčice a kasnije je studirala muziku u Parizu. Bila je i samoouka spisateljica.

3. Otac joj je bio bonvivan

Kristin otac Frederik je živeo od nasledstva i dane prvodio kartajući se u jaht klubu i odlazeći na ekstravagantne večere (sve dok nije upao u finansijske probleme pred smrt 1901. godine). „Bio je lenj čovek… jednostavnog i velikog srca‟, napisala je Kristi i dodala da „on verovatno i ne bi bio neki dobar činovnik‟. Njena majka Klara je pisala poeziju i tražila svoje duhovno uporište u zoroastrijanizmu, katolicizmu i unitarizmu.

4. Kristi je počela da piše krimiće kao odgovor na sestrin izazov

Kada je imala 11 godina, Agata je objavila svoje prvo delo, pesmu o tramvajima koja se pojavila u jednom engleskom listu. Kao tinejdžerki joj je nekoliko pesama objavljeno u Poetri rivjuu, a u to vreme je radila i na kratkim pričama koje nisu privukle pažnju izdavača. Detektivski romani nisu bili popularni do Prvog svetskog rata i njena sestra se opkladila sa njom da neće umeti da napiše dobar krimić. Njen prvi pokušaj „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ gde penzionisani belgijski policajac Herkul Poaro rešava ubistvo bogate udovice, primetio je izdavač i ponudio joj da ga objavi pod uslovom da izmeni kraj. Od tada su detektivski romani dominirali njenom karijerom.

5. Izmislila je dva fiktivna detektiva koji su među najpoznatijim na svetu

Oštrookih detektiva u književnosti ima mnogo, od Šerloka Holmsa i Filipa Marloua do Enciklopedije Braun i Nensi Dru. Legat Agate Kristi tvrdi da je ona jedini pisac koji je uspeo da stvori dva jednako poznata lika: Herkula Poaroa i mis Džejn Marpl. Skockani Poaro koji se pojavljuje u 33 romana i preko 50 priča jedini je fiktivni lik kome je Njujork tajms objavio čitulju. Mis Marpl, koja se pojavljuje u 12 romana i 20 kratkih priča predstavlja arhetip radoznale starice iz malog grada. Drugi, manje poznati likovi Agate Kristi su avanturistički par Tomi i Tupens Beresford, penzionisani službenik Parker Pejn i misteriozni Harli Kuin.

6. Batler nikada nije kriv

Suprotno klišeu, batler nikada nije ubio nikoga u nekom delu Agate Kristi (iako se jedan ubica prerušio u batlera kako bi se približio žrtvi). Lekari su pak ubice u četiri njena romana, dok su policajci, sekretarice, glumci, domaćice, vojna lica, nastavnnici i političari bar dva puta ubili nekoga u njenim romanima. Žrtve najčešće stradaju od otrova o kojima je Kristi učila dok je tokom Prvog svetskog rata radila kao farmaceut.



7. Ideje je dobijala zahvaljujući konstantnim putovanjima

Radnja većine Kristinih knjiga se dešava u Engleskoj ali je mogla ubedljivo da piše i o drugim lokacijama budući da ih je i videla. U mladosti je provodila mesece u Francuskoj i Egiptu, a kad nije boravila tamo putovala je oko sveta sa ekspedicijom koja je promovisala Britansko kraljevstvo. Drugog muža, arheologa koji je bio 14 godina mlađi od nje, upoznala je na iskopavanju u Iraku i od tada je na Bliskom istoku počela da traži za materijal za knjige poput „Ubistvo u Orijent ekspresu“ ili „They Came to Baghdad“. Knjigu „A Caribbean Mystery“ napisala je posle posete Sent Lusiji a razmišljala je i o odlasku na Kanarska ostrva kako bi dobila nove ideje. Kad je boravila u Engleskoj, kretala se sve vreme od Londona do kuća na selu.

8. Antiklevetnička liga je protestovala zbog njenog opisa Jevreja

Dela Kristijeve puna su pežorativnih komentara prema crncima, Azijatima, Italijanima, Indijancima i Arapima. Čak je i jednu knjigu nazvala „Deset malih crnaca“ (naslov je kasnije promenjen), a u drugoj koristi izraz „crnja“ kako bi opisala čokoladni dezert. Jevreji takođe nisu dobro prošli. Kristijeva ih opisuje kao ljude kukastog nosa zaljubljene u novac. U jednom trenutku, Liga joj je poslala pismo u kojem se žale na njen antisemitizam. Iako joj pismo, navodno, nikada nije pokazano, njen agent je dao dozvolu američkim izdavačima da izbrišu sve uvredljive delove koji se tiču Jevreja i katolika. Zastupnici Kristijeve odbacili su optužbu za rasizam tvrdeći da iako neki njeni likovi koriste rasističke komentare, ti likovi su generalno negativci.

9. Zbog nje je organizovana velika potera

Pogođena smrću svoje majke i otkrićem da ju je prvi suprug varao, Kristijeva je skinula burmu, ostavila ćerku na staranje posluzi i odvezla se u nepoznatom pravcu 3. decembra 1926. godine. Idućeg jutra, njen automobil je pronađen napušten nekoliko milja dalje što je pokrenulo ogromnu spasilačku operaciju u kojoj su učestvovale na stotine policajaca i volontera. Iako su angažovani ronioci, psi pa čak i avioni, nikakav trag nije otkriven. Štampa se bacila na priču a jedne novine su ponudile nagradu od 100 funti za informacije koje bi navele policiju na trag nestaloj Kristi. Konačno, 11 dana posle nestanka, prepoznali su je u jednom hotelu na severu Engleske gde se prijavila pod prezimenom muževljeve ljubavnice. Kristi je uporno tvrdila da se ne seća incidenta, pripisavši to nekoj vrsti amnezije.

10. Povremeno je koristila pseudonim

Agata Kristi je detektivske romane, pozorišne drame i memoare objavila pod svojim imenom. Napisala je, međutim, i šest ljubavnih romana – na zgražavanje izdavača koji su želeli da se drži krimića – pod pseudonimom Meri Vestmakot (Meri je njeno drugo ime a Vestmakot prezime daljih rođaka). Gotovo dve decenije javnost nije znala da su Kristi i Vestmakot jedna te ista osoba, a to otkriće je objavio jedan kolumnista. U svojoj autobigrafiji Kristi je napisala da je njen ljubavni roman „Absent in the Spring“ knjiga kojom je najzadovoljnija i koju je napisala za tri dana.
 
Autor: Džesi Grinspan
Izvor: www.history.com
 
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
požurite, laguna sajam knjiga još samo 4 dana  laguna knjige Požurite, Laguna Sajam knjiga još samo 4 dana!
28.10.2020.
Veliki popusti, sjajni naslovi i akcije, to je, ukratko, najbolji sajam knjiga u zemlji u kome pored Lagune učestvuje ukupno 90 izdavača.   Laguna i Delfi sajam knjiga se održava u svim Del...
više
specijalna ponuda poklon vaučeri za elektronske knjige laguna knjige Specijalna ponuda: poklon-vaučeri za elektronske knjige
28.10.2020.
Tokom Sajamskih dana, sve do 31. oktobra, uz svaku kupovinu Laguninih izdanja određenog žanra, dobijate na poklon vaučer za besplatnu mesečnu pretplatu na EDEN Books aplikaciji za čitanje elektronskih...
više
sjajni naslovi na akciji 3 za 999 laguna knjige Sjajni naslovi na akciji 3 za 999
28.10.2020.
U toku je Laguna Sajam knjiga, i to do 1. novembra, u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, a u okviru ove manifestacije važe...
više
u toku akcija 3 za 499 laguna knjige U toku akcija 3 za 499
28.10.2020.
Iskoristite priliku: Laguna Sajam knjiga traje do 1. novembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs. Tradicionalna sa...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.