„Neko je bio u kući.“
Ona je majka, sama u kući sa osmogodišnjom ćerkom i trogodišnjim sinom. Njena kuća je ekscentrična, stara, izolovana. Škripava i pucketava. Majka može da oceni korake, nepoznati su. Kad začuje škripu, tačno zna koja daska na podu je zaškripala. Zna gde je uljez, zna gde da se sakrije. A možda joj se samo pričinjava. Stara kuća ima tajno skrovište. Uzmi decu i sakrij se!
Ko je čovek u kući? Da li je on čovek koji posmatra njenu ćerku iza ugla njene sobe kad misli da spava? Da li je on Ugao?
Razmišljaj, mama! Seti ga se, videla si ga ranije!
Majka zna ko je on, kako je posmatrao nju, sitnu, neuglednu, kože prošarane vitiligom, kako je upućivao lepe reči njenoj kćeri. Seća se kako je mislila da je neprimereno njegovo ponašanje, kako je nehajno podigao bretelu koja je spala sa ramena njene kćeri. Ili je samo bila paranoična?
Međutim, tu je! U njenoj kući! Doziva ih promenjenim glasom, kao da glumi u nekoj strašnoj predstavi! Plaši ih! Ali ona ne može da bude slaba, ne nakon svega! Sama je, i kuća prvih komšija je daleko, a zima je donela ogromne nanose snega i napolju je ledena noć. Šuma i staro groblje. Ali nju duhovi i životinje ne plaše. Ugao je plaši, Ugao preti njenoj ćerki!
Ipak, može li da se išunja iz skrivene pregrade u zidu, može li da stigne do pomoći? Mora!!!
I uspeće, ranjena, promrzla, gotovo slepa na jedno oko, izubijana i krvava!
Deca su bezbedna!
Dok je ona u bolnici, deca su kod nasilnog svekra, a nema dokaza da je neko bio u kući. Da li je ona stvarno samo istraumirana žena kojoj je majka poginula kad je bila mala, muž poginuo u besmislenoj nezgodi, draga svekrva umrla, svekar je tukao, ili je samo psihički poremećena žena koja vapi za pažnjom?
Kako da dokaže da govori istinu? Govori li istinu?
Ti si zapravo luda. Ali stvarno, ti si sve pažljivo namestila. Zaista lažeš, ali si takođe sve izmislila. U stvarnosti nisi vešto namestila sve detalje zločina, ali istovremeno, nisi to ni htela. Paranoična si, histerična, ali nisi dovoljno emocionalna. Priča ti je previše pravolinijska, ali nema nikakvog smisla. Kalkulisala si kako da postaneš junakinja, ali si takođe zaboravila svaku pojedinost koja bi omogućila da ljudi u tvoju priču poveruju.
Epidemija je korone. Ljudi su se distancirali. Ona je žena koja nema nikoga bliskog. Nikoga sem svoje dece. Hoće li sad izgubiti i njih?
Ili Ugao postoji? Može li da dokaže da je u pravu? Da li je uopšte i sama sigurna šta je istina?
„
Sama u noći“ vrtoglavi je psihološki triler, u Ficekovom maniru, ona priča koja će vas stalno klackati tamo-ovamo, jeste-ili-nije, moguće-ili-nemoguće? Solidna devetka od mene, ako bih morala da dam ocenu!
Autor: Milena Blagojević
Izvor:
Delfi Kutak