„Priče se ne razlikuju jedna od druge po tome koliko istine ima u njima, već kolika je hrabrost potrebna da bi se saslušale, do kraja.“
Berlin, 1928. godine, a u Berlinu,
Miloš Crnjanski i Milan Verulović. Dva čoveka čije će se sudbine preplesti u neobičnoj igri, u Vajmarskoj republici, u kojoj sve može biti stvarno, ili sve može biti film. Jer, „u Berlinu je film važniji od politike i uskoro će i sama politika postati film.“
I tako je počela priča o „
Omami“, o izmaštanoj igri skrivenoj, negde, na granici između svesnog i nesvesnog, stvarnog i nestvarnog.
To je priča o dekadentnoj, zamamnoj istoriji jednog velikog grada, jednog megalopolisa, u kome caruje izgubljena pruska aristokratija, ogrezla u porocima, ogrezla u strastima i željna, jako željna avantura kojima bi prekratila dosadu od koje pati.
I u toj igri, kao u smrtonosnom tangu, plešu život i smrt, i vode večitu borbu za ljudske duše.
One pragmatične, pruske duše koje su doživele najteže poraze, i među njima, veliki Crnjanski. Progonjen sopstvenim demonima, ispijen i očajan, rastrzan sopstvenim lutanjem i traganjem za odgovorima, briše granice sna i jave, pretvara stvarnost u san, a snove u košmar iz koga očajnički želi da se probudi.
Ovo je priča o stvaranju jednog vrlog, novog sveta, na klackavim temeljima starog, koji će se srušiti u prah i pepeo kao i prethodni, jer Vajmarski san o liberalizmu, baš tu, na Aleksander placu, kojim koračaju Crnjanski i Milan Verulović, kojim juri dvosed Lusi de Grot, postaje košmar nacionalsocijalističkog Rajha.
I u tom košmaru, pitanje: Gde je Milutin Topalović? On je centralna figura ovog zamršenog trilera i duboke, intrigantne drame, prepune neočekivanih obrta i neočekivanih sekvenci nalik na dramatične, burne i erotskim nabojem ispunjene scene serije „Vavilon – Berlin“.
„Nesreća i opasnost imaju za neke istu privlačnost kao bogatstvo i uspeh za druge.“
„Omama“ je zaranjanje u mistične dubine između jave i sna, u Berlinu u kome je Crnjanski uvek budan.
„Nesanica je najteži oblik usamljenosti koji se da zamisliti. Večno budan, on više ne može da razazna šta zaista jeste, a šta je samo OMAMA njegovih očiju.“
Autor: Jelena Nedeljković
Izvor:
Delfi Kutak