Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Klopka i druge priče“ - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Klopka i druge priče“

Dva savremena srpska pisca čija dela ne propuštam i kojima se neizmerno divim su gospoda Aleksandar Tešić i Goran Skrobonja. Neka mi oproste svi ostali dragi mi pisci i muški i ženski koje takođe veoma cenim, što sam njih izdvojila ispred svih, ali njihovo pripovedanje mi nekako najviše „leži“. Kada god pomislim: „Šta bih mogla sledeće da čitam?“ spontano se dohvatim nekog od njih dvojice. Tešić mi jeste bliži, verovatno zbog Reda zmaja gde se osećam „kao kod kuće“, ali kad se poželim blage (ili jače) jeze prvo pomislim na Skrobonju.

Daleko od toga da je Skrobonja „samo“ horor pisac, ili „samo“ fantastičar. Kroz navedene žanrove (a i van njih), on slika savremene probleme, dileme, bizarnosti i raznorazne zabrinjavajuće društvene pojave. Neobuzdana mašta, ali i sposobnost da uoči sve te anomalije, predoči i pretoči ih u reči prikazao nam je i u ovoj zbirci. „Klopka i druge priče“ sadrži 12 priča, različitih stilova, tematika, vremena radnje i likova.

Zbogom, moja gospo iz razigrane vode

U ataru Usije, blizu Zaječara, nalazi se portal kroz koji prolaze Namernici, putnici iz drugih vremena koji su živeli na tim prostorima. Portal se nalazi u jaruzi odmah iza kuće Obrada Džigića što je on iskoristio da bi se na bizaran način obogatio. Ipak, ovo je zapravo priča o otimanju srpskog kulturnog blaga, prodaji, švercu, organizovanoj pljački muzeja i krađi istorije i identiteta srpskog naroda pa je čak i vinčanska figurina prodavana na aukciji od strane anonimnog Nemca.
 
U potrazi za ukradenim vremenom


Šta se dešava kada se začikavaju boginja Vesna i bog Perun? Tada vam neko ukrade ceo život, doživljaje, misli, postupke koje ste skupljali da ostavite potomcima da mogu da komuniciraju sa vama, traže od vas savete. Tada vam neko ukrade ceo život i zloupotrebi ili resetuje i ubaci svoj.
 
Zeleno, volim te, zeleno


Šta se desi kada mrtva eksperimentalna životinja oživi posle ubrizgavanja tajne zelene tečnosti? Može li ista tečnost da se upotrebi na čoveku, bez obizra na nasilnost i krvoločnost oživljenog bića? U pod izgovorom obnavljanja ekologije obični ljudi su zatvarani, napolje su izlazili pod maskama, na ivici gladi, držani u dugovima gde su čak i smrt potomci morali da otplaćuju i sve više se zadužuju. To je bila Konradova direktiva, propis izglasan u Briselu koji je ratifikovan u većini zemalja sveta (one koje ga nisu ratifikovale milom učinile su to silom). Cij direktive bio je da se Zemljina biosfera spasi od neumitne propasti. Direktiva je donela zabranu uticaja ljudskog ORGANIZMA na životnu okolinu. Gerilici iz antieko pokreta su tvrdili Konradova direktiva nije donesena kako bi se zaštitio ekosistem već da se najveći deo čovečanstva drži u dužničkom ropstvu vlasti i korporacija pod maskom uzvišenog cilja.
 
Više od igre


„Fudbal je igra za džentlmene koju igraju grubijani, dok je ragbi igra za grubijane koju igraju džentlmeni.“

Nijedna država, ni jedna religija ne povezuje toliko ljudi koliko fudbal. FIFA je registrovana kao neprofitna organizacija, a obrće milijarde i milijarde dolara. Vladari iz senke vladaju izazivajući sukobe, ratove i trajne netrpeljivosti u kojima se beskonačno bogate i učvršćuju svoj uticaj. Svetski moćnici ne ruše samo tikete u kladionicama, već razaraju i čitave države. Teorija zavere? Sigurni? Fudbal je uvek bio više od igre...

Vesna, Stribog i Zov Homolja

Svakih sto godina, na dogovoreni datum, božanstva sa svih strana planete sastaju se da odrede sudbinu čovečanstva za sledećih sto godina. Četiri izbora su pred njima: 1. periodični kolaps (beskrajno smenjivanje prosperiteta i propasti) 2. globalno dosezanje nivoa razvoja koji su dostigle najrazvijenije zemlje 3. kolaps toliko razoran da ga čovečanstvo ne bi preživelo 4. društveni singularitet. Koji će nam scenario bogovi nameniti?
 
Sloboda se kaže glad


Prvo nas zaraze iz laboratorije pa nas svakodnevono pelcuju za krotkost, poslušnost i uslužnost. Možete samo da stenjete i grokćete.
 
Leonardova kutija


Zagor je zarobljen i vezan kožnim remenjem za stub. Čiko je otvorio Leonardovu kutiju i dospeo u naš svet. Jedan čovek može samo jednom da koristi kutiju. Ko će sada spasti Zagora?
 
Crna tajna Belog brda


Veliki crni monolitni artefakt pronađen je na lokalitetu Belo brdo kod Vinče. Da li je porodična grobnica ili nešto drugo što zavređuje pažnju samog Apisa?
 
Katmandu

Šta se dešava kada veštačka inteligencija nadmaši prirodnu? Da li je čovek dorastao da izigrava Boga i vrši kloniranje ljudi? Meni najjezivija priča jer je moguća, bliska i zastrašujuća.

„Najvrednije što svako od nas ima je sopstvena jedinstvenost.“
 
Kameni vrt


Nosioci civilizacijskih vrednosti, Rimska vojska, ubija celo selo klana Noćnih senki, jedino je Arina uspela da se spase i u Kamenom vrtu postane Poslednja Noćna senka.
 
Juče je bio novi dan

Priča posvećena svim nedužnim civilima koji su stradali od bombi i raketa „naprednog“ i „demokratskog“ sveta za vreme bespravne i bezobzirne agresije NATO pakta na tadašnju SR Jugoslaviju.
 
Klopka

Kada vidite/čujete nešto, a voleli biste da niste, ne možete da niste videli/čuli. E, to je klopka.


Autor: Tanja Kisa
Izvor: https://www.facebook.com/groups/167963257100115/permalink/923085118254588/


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
tajne pisaca putevima misterije i intrige laguna knjige Tajne pisaca: Putevima misterije i intrige
15.10.2021.
Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena – pitanje je koje decenijama intrigira ne samo policiju već i celokupnu domaću javnost. Stoga ne čudi što je dokumentarni triler „Do viđenja!“...
više
ženska borba za osvajanje moći laguna knjige Ženska borba za osvajanje moći
15.10.2021.
U intervjuu za Bukmarker Ana Solomon otkriva zašto je želela da napiše „Knjigu o V.“ i kako nas neke priče mogu zarobiti ali i osloboditi. Ana Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka d...
više
volela bih da više ljudi pročita sto i jedan dalmatinac dodi smit laguna knjige Volela bih da više ljudi pročita „Sto i jedan dalmatinac“ Dodi Smit
15.10.2021.
Gledali ste filmove i crtaće, ali roman je mnogo zabavniji – pravo štivo za jesenje dane. Ubeđeni ste da znate priču o sto i jednom dalmatincu. Gledali ste ekranizacije, bilo da se radi o šarmantno...
više
prikaz romana sastanak s pepelom žakline kiš laguna knjige Prikaz romana „Sastanak s pepelom“ Žakline Kiš
15.10.2021.
Beogradska Laguna objavila je nedavno četvrti roman pančevačke književnice i umetnice Žakline Kiš „Sastanak s pepelom“. Roman je mešavina lične i kolektivne drame, nežne ljubavne priče i psihološkog t...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.