Delfi Kutak je pročitao: „Hajdi“

Kada vas razočaraju ljudi, i po ko zna koji put iznenadi ljudska bezosećajnost i maloumnost, uzmite dečju knjigu da čitate, one će vam vratiti veru u ljude, daće vam nadu da ipak ima nešto svetlo, neka šansa za ceo svet, da ti mali iskreni cvetići mogu da nam daju vetar u leđa da se borimo, i to baš za njih! Podsetiće nas šta je to ljubav, bezuslovna i najiskrenija, ona dolazi baš iz tih malih bića, koja uče od nas, ali ne shvatamo da mi treba da učimo od njih!

Hajdi je jedan primer čistog dečjeg srca punog ljubavi. Za njenu sreću dovoljni su polje, livada, jele koje šume, velika ptica na vrhu planine, sve ono što priroda nesebično pruža, a mi ne uviđamo. Kada je tetka ostavi na planini, dedi na čuvanje, nakon što ostaje siroče, Hajdi se susreće sa nepoznatim stvarima oko sebe. Upoznaje Čiku, za kog svi kažu da je samotnjak koji ne voli ljude, upoznaje Belku i Mrkušu, njene nove drugarice, a naravno i Petra kozara. Njen život se drastično menja, a Hajdinom oduševljenju nema kraja. Svakodnevno unosi radost u Čikin život, a i redovno posećuje kozarevu baku, koju doživljava kao rođenu. Ali naglo se sve menja kada je tetka odvede u Frankfurt, da živi sa nepokretnom devojčicom Klarom kojoj je potrebno društvo. Naviknuta na prirodu, između ta četiri zida ne nalazi nikakvu utehu, koja bi joj nadomestila izgubljenu slobodu. Kao ptica u kavezu, počinje da kopni, postaje bleda slika one devojčice sa planine. I dok čezne za slobodom, trudi se da bude poslušna i dobra, da sputa svoju pravu prirodu vesele i iskrene devojčice.

A ako se ne sećate ostatka priče, veselo preporučujem da se podsetite, jer su stvarno melem za dušu, a i navode nas da se preispitamo, podsete da pomognemo drugima, da delimo ono što imamo, a najvažnije da iskreno volimo!

Autor: Nevenka Stevanović
Izvor: Delfi Kutak