Delfi Kutak je pročitao: „100 opakih žena u istoriji“

Kao prvo, moram da odam priznanje autorki za ovako obiman i raznolik skup izuzetnih žena iz prošlosti. Priznajem, za većinu njih nisam nikad čula i drago mi je da sam imala priliku da ih upoznam i saznam bar nešto o njima, njihovim životima i stremljenjima.

Ovo su žene koje su bile željne znanja, učenja, napredovanja u poslu i karijeri. Žene koje se nisu zadovoljavale time da budu samo žene vladara i kraljeva, već su želele da izađu iz senke, da vladaju, ratuju, osvajaju, zapovedaju. Nisu se zadovoljavale time da budu samo majke i domaćice. Želele su da se bave naukom, istorijom, da pišu poeziju i romane, da budu novinarke ili doktorke. Želele su da dokažu kako i žene mogu biti uspešne u muškom svetu.

Bile su često omalovažavane, vređane ili suočene sa raznim zabranama. Autorka kaže da je „Žena sa idejama bila opasna, pa je treba zakopati/zatvoriti za njeno dobro i, naravno, za dobro šire javnosti.“

Ali nisu se dale. Muški su se borile u muškom svetu i stremile napred, ka ispunjavanju svojih ciljeva. Za Elftrit autorka kaže da je bila „Cura od karijere. Žena koja je dokazala kako zaista možeš imati sve. Možeš biti supruga i majka, možeš uspeti kao pravnica u muškom svetu.“

Tarabaj Šinde je u svom eseju izrazila svoje nezadovoljstvo ugnjetavačkim zakonima za žene, pisala je kako joj se „smučilo muško društvo koje je sprečavalo žene da se obrazuju ili da im se dozvoli sloboda kretanja, koje ih je primoravalo na užasne brakove. Smučilo joj se što nema glas, smučili su joj se običaji koji je zatvaraju u kuću“. I svoj bes je iskazala kroz pisanje, kao i mnoge druge žene pomenute u ovoj knjizi.

Neke od njih su godinama predavale na univerzitetu, bez ikakve ili sa mizernom platom, jer su, zamislite, bile ženskog pola!

Autorka kaže da je „veština zajednička mnogim ženama na ovim stranicama: sposobnost da skaču kroz velike razbuktale obruče s*anja i zadrže osmeh na licu.“ I slažem se s njom. I pored svega što su doživele i preživele, žene nabrojane u ovoj knjizi ostavile su trag u istoriji, svesni mi toga ili ne. I zaslužile su da se za njih zna i da se njihova imena pominju.

„Žene su izmislile znanje. Žene su izmislile čitav svet. Ako se ne slažete, molim vas ispišite svoje žalbe na parčetu papira, pa ga umočite u čaj i pojedite.“

Takođe, u jednom delu knjige saznajemo mnogo toga o ženama koje su se bavile raznim hobijima, neobičnim zanimanjima, o princezi rvačici, akrobatskoj avijatičarki, o slobodnim i slobodoumnim ženama koje su bile drugačijih shvatanja i koje se nisu uklapale u klišee svog doba.

A dok sam čitala knjigu, imala sam utisak da je autorka u stvari pored mene, da pijemo kafu u nekom kafiću i neobavezno ćaskamo o ovim ženama. Takav je stil pisanja: običan, svakodnevni, žargonski, pa sve ove priče deluju još zanimljivije.

Drago mi je što je ova knjiga doputovala do mene. Vredelo je upoznati se sa ovim ženama.

Autor: Biljana Stojanović
Izvor: Delfi kutak