Delfi Kutak je pročitao „Zid tajni“: Roman kao zagrljaj

Nestrpljivo sam čekala roman „Zid tajni“ od trenutka kada sam videla da je U pripremi i pročitala sam ga u jednom dahu sa uživanjem!

Ljiljana Šarac postaje prepoznatljiva po izboru neobičnih istorijskih ličnosti i romansiranju njihovih biografija. Autorka se pritom dosledno drži istorijskih činjenica, ali ih upliće sa fiktivnim događajima i junacima koji koloristički nijansiraju sve što želi da kaže. Dinamičnom naracijom kao da nas hvata za ruku i vodi u istraživanje manje posećenih hodnika prošlosti.

U centru pažnje romana našla se ćerka kralja Petra Prvog i kneginje Zorke (rođene Petrović) – princeza Jelena Karađorđević. Do nje i njenog životopisa dolazimo na zaobilazan način, zahvaljujući slučajnom pronalasku dnevnika koji je vodila, a koji se zatekao u jednoj staroj kući na Zvezdari u Beogradu. Pronalazi ga Lidija, nova vlasnica kuće. Zaintrigirana da li je blago koje drži u rukama autentično, savremena junakinja započinje sa čitanjem i istarživanjem o životu princeze o kojoj ne zna gotovo ništa. Na taj način autorka originalno spaja dva vremena i dve junakinje – Jelenu i Lidiju i njihove sudbine. Iako predstavnice različitih epoha, ove dve žene veoma sliče po energičnosti, odlučnosti, životnim stavovima i vrednostima za koje se zalažu. One trpe udarce sudbine stoički, ne očekuju pomoć ni od koga, snalaze se same kako znaju i umeju da zavidaju svoje rane i novonastale životne okolnosti učine podnošljivijim. Kada se pojavi ruka koja nudi nežnost, pomoć i utehu, one je ne odbijaju, svesne da samoća i otuđenost bole najviše.

Život junakinja je uzbudljiv i dimaničan. One su predstavljene neprestano u pokretu. Princeza Jelena prelazi dug put od Cetinja, preko Sankt Peterburga, Beograda, Rima, Vranja, Jekaterinburga, Alapajevska, Moskve do Pariza, Londona i Nice. Vrhunac njene sreće bio je kada se udala za Ivana Konstantinoviča Romanova. Taj brak sklopljen je zahvaljujući posredovanju njenih tetki, ali je bio srećan i ovenčan poštovanjem, nežnošću i ljubavlju. Iz njega se izrodilo dvoje dece. Jelena je svog muža zvala Žan. On je bio ljubav njenog života. Kada su ga revolucionari ubili, zauvek je napustila Rusiju, ostavši verna sećanju na supruga. Nikada se više nije udavala.

Lidija je vedra i preduzimljiva mlada žena koja slučajno napipa kvržicu na dojci, i to otkriće joj spase, ali i sasvim promeni život. Nakon operacije teško prihvata ožiljak i nesimetričnost svoga tela. Treba joj mnogo snage i vremena da se prene iz čamotinje i povrati optimizam koji je netragom nestao. Njena sudbina je potresna i otrežnjujuća za sve čitateljke. Poziva na brigu o zdravlju, na redovne kontrole i postavljanje sopstvene dobrobiti na prvo mesto. I Lidiju čeka dug put od Beograda do Limenasa, Minhena i Malmea do renovirane kuće na Zvezdari i prihvatanja života takvog kakav jeste, kakav joj je sudbina namenila. Junakinja našeg vremena prevazilazi rezignaciju i apatiju i uspeva da oseti blagi optimizam i nadu.

Sve to kretanje u romanu zapravo je traganje za vlastitim identitetom i srećom. I ostali junaci se suočavaju sa brojnim izazivima, pa osnaženi i promenjeni grabe dalje.

Priče iz različitih vekova smeštene su u vrlo prepoznatljiv istorijski kontekst.

Jelenu srećemo nakon što joj je umrla majka (po rođenju petog deteta koje nije dugo poživelo). Ubrzo Petar sa decom napušta Cetinje i seli se u Ženevu. Iako znamo kako su se politička previranja završila početkom 20. veka, ipak je intrigantno i uzbudljivo vraćanje izbeglog Karađorđevića u Srbiju i njegovo krunisanje... Roman donosi i priču o Prvom i Drugom balkanskom ratu, revolucijama u Rusiji, Prvom

svetskom ratu... Iznosi, možda manje poznate, podatke o dobrotvornom humanitarnom radu Jelene Karađorđević Petrovne i njenoj poljskoj bolnici u Vranju za koju je osoblje i opremu obezbedila zahvaljujući novčanoj pomoći svog muža Ivana i svekra Konstantina Konstantinoviča.

Život srpske princeze u okrilju šire porodice Romanov uzbudljiv je i romantičan. Kao stvoren je za ekranizaciju. Porodično se prepliće sa dinastičkim. Autorka je osnažila svoju junakinju dodeljujući joj pratilju iz Srbije – Jovanu, koja joj je postala bliska prijateljica. Do odlaska iz Rusije njih dve su nerazdvojne. S druge strane, Ljiljana se oslanja na istorijske činjenice i prikazuje Jelenu u društvu muževljeve mnogočlane porodice, s osvrtom na njeno drugovanje sa mladom Tatjanom, suprugovom rođenom sestrom. Autoka se osvrnula i na carsku porodicu koja je oberučke prihvatila nevestu iz Srbije. Bila im je čest i rado viđen gost. Toliko su je zavoleli da su je prozvali Čarobnica. Iz careve porodice najčešće se viđala sa Olgom, najstarijom kćeri cara Nikolaja II. Dirljivi su i zanimljivi opisi njihovog druženja.

„Zid tajni“ tako zaviruje u sam početak 20. veka i postaje ogledalo dešavanja na brojnim evropskim dvorovima – crnogorskom, srpskom, ruskom, italijanskom (Jelenina tetka Jelena bila je italijanska kraljica i sestričina je često boravila kod nje u Rimu). Zato je ovaj roman prava poslastica za ljubitelje istrorijskih romana.

I Lidijina priča drži pažnju. Ona oslikava stanje u Srbiji početkom 21. veka, kada mnogo ljudi odlazi u inostranstvo na privremeni rad kako bi poboljšali uslove življenja i obezdelili egzistenciju svojim porodicama. Razdvojenost ponekad dovodi do otuđenja njenih članova, a neretko se privremeni rad preobraća u trajno preseljenje u zemlju u kojoj se radi. Lidijine strahove smiruje upravo priča iz prošlosti. Pokreće je da preuredi tek kupljenu kuću, da otputuje na najzelenije grčko ostrvo i okrene se pravljenju ogrlica od poludragog kamena, hobiju iz mladosti. Uz nju su neprestano brat Bojan, drugarica Verica i Darko, vlasnik pansiona. Prijateljstvo, strpljenje, briga i podrška lek su za njenu napaćenu dušu posle operacije i razvoda.

„Zid tajni“ nas podseća da smo krhki i lomljivi, ali nas takođe uverava da će se sve nedaće već nekako srediti i doći na svoje mesto dok ima ljudi kojima je stalo do nas i koji nas podržavaju i vole. Zato toplo preporučujem ovaj roman. On je kao iskren, srdačan, zaštitnički zagrljaj koji nam je svima i te kako potreban!

Roman mi je otkrio nesvakidašnji život jedne naše princeze za koju sam tek saznala da je postojala. Nakon toga sam dodatno istraživala i čitala o Jeleni Karađorđević. Preporuke od srca! Ovaj roman će zasigurno biti moj poklon svim dragim ženama iz mog okruženja, zato što i on sam govori o hrabrim, jakim i snažnim ženama kakve jesu Lidija i Jelena Karađorđević.

Autor: Jovana Ješić
Izvor: Delfi Kutak