Da li zapravo znamo kako je Šekspir izgledao?

Kada pomislite na Šekspira, verovatno imate specifičan prizor u glavi: zalisci, oči zaklonjene teškim kapcima, tanki brkovi i duga, talasasta kosa. Verovatno biste ga mogli prepoznati među raznim istorijskim ličnostima.



Slika na koju mislite kada zamišljate Šekspira je gotovo sigurno zasnovana na samo jednom izvoru: Droeshatovom portretu Šekspira, crno-beloj gravuri, koja je bila ilustracija u Prvom foliju (na slici, iznad). Veruje se da ju je napravio flamanski graver Martin Droeshat 1623. godine i prvobitno je objavljena sedam godina nakon Šekspirove smrti u prvoj originalnoj kolekciji njegovih predstava. Malo je verovatno da je Doeshat napravio te slike dok je Šekspir bio živ i većina istoričara veruje da je to preslikana kopija autentičnog portreta napravljenog za vreme Šekspirovog života, portreta koji nije preživeo.

Zapravo, ne postoji nijedan portret koji zasigurno pokazuje kako je Šekspir zaista izgledao dok je bio živ. Od polovine 17. veka, naučnici su verovali da je figura prikazana ispod (na Čendosovom portretu, naslikanom 1610.) lik Šekspira. Mada poreklo i stil slike vezuju njeno poreklo za vreme kada je Šekspir živeo, nema konačnog dokaza identiteta naslikanog lika, tvrdi Tarnja Kuper, autorka knjige „Traganje za Šekspirom“ i kustos londonske Nacionalne galerije portreta.

Onda postoji i Kobeov portret (prikazan pored). Bio je u posedu anglikanskog nadbiskupa Čarsla Kobea, i navodno je završio u posedu njegove porodice putem unuke jednog od Šekspirovih mecena, erla od Sautemtona. Moderna testiranja pokazuju da je slika napravljena posle 1595, ali moda prikazana na portretu navodi na zaključak da je slika mogla biti naslikana kasno, čak i do 1610. Nepoznati umetnik je možda naslikao Šekspira dok je Šekspir bio živ, između njegove 31. i 46. godine, mada se čini da je figura nešto mlađa nego sredovečna.

Kobeovi potomci tvde da je ovo delo jedini preživeli portret napravljen za Šekspirovog života, ali je istoričar umetnosti ser Roj Strong to opisao kao koještariju.

Štaviše, neki istoričari su pretpostavili da je Kobeov portret zapravo portret sera Tomasa Overberija, pesnika rođenog 1581. godine. Slike za koje je potvrđeno da pripadaju Overberiju podsećaju na Kobeov lik i – što je možda najpresudnije – slika se ne poklapa sa bistom koja je najbolji postojeći prikaza Šekspira iz istog perioda.

„Sveto trojstvo bista“ nije napravljeno tokom Šekspirovog života – naručeno je četiri godine nakon njegove smrti, da bi se mogli staviti na njegov grob u crkvi Svetog trojstva u Stratfordu. Skulptura prikazuje privlačniju verziju Šekspira u odnosu na onu koju poznajemo, verovatno zato što ga prikazuje u starijem dobu i ne liči mnogo na Droeshatovu gravuru, niti na Čendosov i Kobeov portret – koji su šire gledano slični. Ali zato što je naručen dok su njegova udovica i njegov pastorak još bili živi, naučnici veruju da je to najpribližniji prikaz pisca.

I nakon više od 400 godina posle Šekspirove smrti, njegov pravi identitet je i dalje predmet rasprave. Za sada su ovih par slika iz druge ruke najbolja procena toga kako je Šekspir možda izgledao. Srećom, njegova pisana dela su mnogo bolje očuvana.
 
Autor: Džejms Hant
Izvor: mentalfloss.com