Da li je važno šta naša deca čitaju?

Da li ste čuli da je čitanje zapalo u krizu? Priča se da više niko ne čita klasike i da smo duboko zagazili u eru u kojoj je serijal Sumrak postao merilo za književnost. Podatak da se izbor malih čitalaca poslednjih godina uglavnom svodi na Diznijeva izdanja naveo me je da se pozabavim istinitošću ovih glasina.



Da li je situacija zaista tako ozbiljna? Potražila sam mišljenje stručnjaka. Dr Džudi Čitam, potpredsednica Reading Is Fundamental – najveće američke organizacije za promociju pismenosti među najmlađima, u ovom kratkom intervjuu iznela je svoje mišljenje o tome koliko je važno šta naša deca čitaju.

Šta ćemo sa time što deca čitaju knjige kakvih se odrasli ljubitelji čitanja užasavaju? Šta ako naša deca počnu da traže isključivo „Kapetana Gaćerone“?

Trebalo bi da budemo oduševljeni što žele da čitaju „Kapetana Gaćerone“.

Čini se da postoje dva tabora: oni koji su zadovoljni činjenicom da njihovo dete uopšte čita i oni koji smatraju da će čitanje nekvalitatnih knjiga zauvek uništiti čitalački ukus njihovih naslednika. Da li je izbor literature važan?

To je lažna dilema. Pokušaću da pojednostavim odgovor. Ako proverite rezultate istraživanja o tome šta decu privlači čitanju, situacija je potpuno ista kao i sa odraslima – čitate ono što želite da čitate. Istraživanja nam govore da odlučujuću ulogu igraju dve komponente: pristup velikom broju knjiga i izbor.

Ja imam sedmogodišnju devojčicu i trogodišnjeg dečaka. Kada je u pitanju trogodišnjak, držim stvari pod kontrolom. Čitam mu dr Susa, „Tamo gde su divlje stvari“ i ostale knjige koje sam volela kao dete. Međutim, sedmogodišnjakinju interesuju samo knjige bajki, a ja mrzim bajke. Da li da jednostavno popustim?

Ako razmišljate o tome, već ste na dobrom putu. Inače, ona uopšte ne bi čitala.

Kako bismo naučili da čitamo, moramo znati nekoliko važnih stvari. Moramo znati sva slova, kombinacije glasova i znakova, sled reči u rečenici, interpunkcijske znake i sl, sve to se može pronaći u bajkama.

Decu je potrebno pripremiti za život. Moramo ih naučiti da se snalaze, prepoznaju probleme i nalaze rešenja. Sirota uspavana lepotica ima problem – ubola se i zapala u dubok san. Šta je rešenje?

Bajke upoznaju decu sa strukturom priča, ali i fenomenima uzroka i posledice.

Isto možete činiti i sa tekstovima informativnog karaktera. Možete ukazivati detetu na sličnosti i suprotnosti, tražiti uzroke i posledice, proširiti njegov rečnik, objasniti mu interpunkciju, različite tipove rečenica itd.

Da li to znači da je Persi Džekson okej?

Da. U knjigama o Persiju Džeksonu deca se upoznaju sa imenima i likovima iz grčke i rimske mitologije. To su knjige prilagođene njihovom uzrastu i interesovanjima.

Albert Ajnštajn je jednom prilikom rekao: „Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. A ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još više bajki.“

Ako naša deca čitaju književni ekvivalent brze hrane, kako možemo da im pomognemo?

Sigurna sam da to već činite. Važno je da stvarate kod njih dobre navike time što ćete im redovno čitati. Rasporedite knjige svuda po kući, neka im budu lako dostupne. Razgovarajte sa njima o sadržaju knjiga, novim rečima i onome šta su naučili.

Pomenuli ste trogodišnjaka. Kod dece tog uzrasta bitan je razvoj mozga. Čak i kada ne umeju da čitaju, kada im neko drugi čita i razgovara sa njima, dečji mozak je aktivan, a to je najvažnije.

Što se starije dece tiče... Jedna mudra žena mi je dala dragocen savet kada je moj sin bio na pragu puberteta i nismo mogli da se složimo ni oko čega. Rekla mi je: „Ako budeš čitala ono što on čita, uvek ćete imati o čemu da razgovarate.“ I ja sam uradila baš to. On je čitao „Ratove zvezda“, „Zvezdane staze“. Mene ne zanima naučna fantastika, ali ipak sam čitala i odjednom smo imali pregršt tema za razgovor.

Ako u kući imate knjige, nije važno kakve, i koristite ih na interesantan način, ne možete pogrešiti.

Autor: Lora Lambert
Izvor: readbrightly.com
Prevod: Jelena Tanasković