Čitanje kao inspiracija za pisanje

Inspiraciju za pisanje nije uvek jednostavno pronaći. Naravno, postoji i ona spontana koja se javlja niotkuda – od jaja koja ste pojeli za doručak, telefonskog razgovora sa dugogodišnjim prijateljem, raštrkanih kriški limuna koje se iz nekog misterioznog razloga nalaze na pločniku. Ali dugotrajna inspiracija je nešto drugo. Pisanje je samo po sebi komplikovan proces, što važi i kada se time profesionalno bavite i kada imate lični projekat koji vam je važan a uključuje pisanje. Gorivo koje konstantno hrani ovaj komplikovani proces češće se javlja kod aktivnosti koja mu je suprotna. Drugim rečima – kod čitanja.

S tim na umu, nije baš ni da je lako pretvoriti iskrenu ljubav prema pisanoj reči u naviku da pišemo koja nas usput ispunjava. Mnogi se muče sa pisanjem iako to žarko žele da rade, što može rezultirati izrazitom neinspirisanošću ili nesigurnošću da se obratite uredniku ili izdavaču kojem se divite. Ili da nikada ne dovršite priču na kojoj dugo radite. Ili da zapustite svoj blog čije vam ažuriranje obično pruža zadovoljstvo.

Ne želim da se lažno predstavim kao neko ko lako ume da prebrodi ovakve scenarije. Na nesreću sam vrlo dobro upoznata sa svakim od njih, i sa svakim se i dalje borim. Isto tako verujem da svi imamo različite razloge zbog kojih se to dešava. Ali zato duboko verujem da je ultimativni izvor inspiracije za pisanje: čitanje! Ovo pišem i da bih sebe na to podsetila, ali i kako bih podelila ideje da možete kanalisati tu inspiraciju u sopstvene reči na papiru.

OSMISLITE INTERAKCIJU SA ŠTIVOM KOJE ČITATE (I SA DRUGIM ČITAOCIMA)

Čak iako prvobitno niste zamislili da pišete o knjigama, razmišljanje i komunikacija na tu temu može da vam pomogne da razumete šta vam se zapravo svidelo od onoga što ste pročitali. Razmena mišljenja u pisanoj formi ili naglas dodatno će vam podstaknuti naviku da se izražavate putem reči.

Pišite prikaze pročitanih knjiga

Bilo da pišete prikaze na svom blogu ili nekoj čitalačkoj platformi, postavljanjem sebe u situaciju u kojoj artikulišete svoje misli o književnom delu biće vam od velike koristi. Tako podstičete sposobnost da razumete pisanu reč, što zauzvrat utiče na to da imate više samopouzdanja kada se radi o vašem pisanju.

Možda ipak niste toliko zagrejani za ideju da objavite negativnu kritiku o tuđem radu? Ne verujete sopstvenoj sposobnosti da adekvatno ocenite tuđe delo? Uvek možete da se koncentrišete na raščlanjivanje onoga što vam se dopalo ili nije. I naravno, niko vas ne tera da javno objavite nešto negativno ukoliko to ne želite. U ovoj vežbi jedino je važno da objasnite sebi svoje utiske. Ukoliko želite da pišete na način koji će vas zadovoljiti, možda će biti od pomoći da razumete zašto tuđe delo u vama izaziva određena osećanja.

Osnujte ili se priključite književnom klubu ili nekoj onlajn čitalačkoj zajednici

Ne mora svaka promišljena kritika da bude u pisanom obliku! Javno deljenje sopstvenih utisaka ume da bude stresno, naročito u obliku koji je manje ili više trajan. Naravno, unos na blogu uvek može da se prepravi. Ali javno objavljivanje sopstvenih reči mnogo se razlikuje od neformalnog razgovora sa prijateljem.

Kad smo kod toga, niko ne tvrdi da su književne zajednice previše formalne ili nešto slično. Potrebno vam je da pronađete makar jednu osobu koja deli ljubav prema čitanju i da s njom isplanirate kada ćete čitati i razgovarati o pročitanoj knjizi. Razgovori možda neće istančati vaše spisateljske sposobnosti kao što to pisanje prikaza čini, ali vam zato pružaju priliku da svoje utiske i mišljenje direktno suočite sa tuđim pod kontrolisanim uslovima – što vam zauzvrat može pomoći kod samopouzdanja koje se tiče pisanja prikaza.

POKUŠAJTE DA PODRAŽAVATE VEŠTINU PISANJA I RADNU ETIKU, NIKAKO STIL

Ako ste u bilo kom životnom trenutku bili ozbiljni u vezi sa pisanjem, vrlo verovatno je postojao makar jedan pisac kom ste se divili. Kada duži rad predstavlja ideal, može biti neverovatno teško da ne pokušate da pišete kao ta osoba. To ne mora nužno biti loše, što ćemo uskoro podrobnije obraditi, pogotovo ako vam to deluje zabavno. Međutim, pokušaj da pišete kao neko kom se divite, svesno ili nesvesno, može vas namučiti oko sitnih detalja na način koji je proizvoljan i neprirodan. (Što naravno ne važi ukoliko je vaš glavni cilj da pišete dela fan fikcije.)

Istovremeno, nije jednostavno ukloniti osećanje divljenja prema tuđem zanatu, pa ćete se možda osećati da morate da se pozabavite tim osećajem.

Ako je to slučaj kod vas, probajte sledeće: umesto da imitirate tuđi stil, promislite šta oni svojim pisanjem postižu, i pokušajte to da podražavate.

Na primer, možda vaš omiljeni pisac piše jednu knjigu godišnje. To je cilj koji sebi možete da zacrtate. A možda piše dela mikrofikcije koja nikada nisu duža od jedne stranice. Postavite sebi cilj da pišete pod takvim ograničenjima. Oprobajte se u bilo čemu što vam zvuči zabavno i kao nešto što će vas ispuniti. Ograničenja koja zapravo ne određuju vaše delo mogu biti uzbudljiva i od velike pomoći.

Ako se odlučite da imitirate stil, probajte da ga primenite na drugi format

Imala sam period kada sam bila poprilično zaluđena kratkim pričama Džordža Sondersa. Nosila sam primerak „Desetog decembra“ kud god da sam išla. U tom periodu sam pisala satirične članke za lokalne novine, i pošto su mi se Sondersove priče stalno vrzmale po glavi, često sam razmišlja o njima dok sam pisala, pa mi se činilo da izmišljam sopstvene sondersovske junake kao fiktivne naratore mojih članaka.

Zatim sam shvatila da se moji naratori zapravo veoma razlikuju od njegovih, stilski i na druge načine. Ali njegova energija dopunjavala je moju. Bila sam inspirisana, ali nisam aktivno podražavala – makar ne na način na koji sam prvobitno mislila da to radim.

Kada primenite jedan stil na drugačiji format, uhvatićete se ukoštac sa „prevođenjem“ osećaja koje to delo pobuđuje na potpuno novu situaciju. To na neki način podstiče originalnost i kreativnost, bilo da to primećujete ili ne. Morate da izdvojite suštinu onoga čemu se divite u voljenom delu i pokušate da joj date sopstveni pečat.

Tako nešto što volite u tuđoj poeziji možete pretočiti u roman. Ili nešto iz tuđeg romana pretočite u književnu kritiku. Rezultat može biti, ne samo nešto što će vas učiniti srećnim/om već nešto što će mnogo više ličiti na vas nego što ste to možda očekivali.

ČITAJTE IZNOVA I VOLJENE KNJIGE DRŽITE NA VIDELU

Ovo možda zvuči kao očigledan predlog, ali toga se sama ne pridržavam. Ne dešava se često da ponovo pročitam knjigu za koju bih se zaklela da me dugo inspiriše, jer sam previše koncentrisana da pronađem nešto novo.

Ipak, s vremena na vreme desi se da se popravim, pa ću vam navesti šta sam primetila da pravi razliku.

Ponekad jednostavno nošenje omiljene knjige sa sobom može da podstakne inspiraciju ili da je ponovo pročitate

Možda vam deluje kao manje relevantan savet u doba elektronskih knjiga, ali to ne znači da ne možete ovaj savet da primenite i na ovaj format. Postarajte se da ona bude uvek na prvom mestu na vašem digitalnom čitaču ili aplikaciji.

Izdvojite posebnu policu ili stočić gde ćete držati knjige koje su vam važne

Ovo vas neće samo podstaknuti da ih ponovo pročitate, već će vas podsećati na vaše spisateljske ciljeve, ali vam i stvoriti pozitivnu atmosferu za pisanje.

MAKAR JEDNOM DNEVNO SE PODSETITE ŠTA ŽELITE DA POSTIGNETE

Jedan od najčešćih saveta koje možete čuti je: PIŠITE POMALO SVAKI DAN. Dodala bih i: ČITAJTE POMALO OD ONOGA ŠTO STE NAPISALI. Za ovo drugo može da bude bilo šta što pišete, ali samo ako se radi o pisanju koje radite iz zadovoljstva. Samo zapamtite da vas upravo posvećenost pisanju u stvari pokreće. To je lako zaboraviti, pogotovo u ovo suludo doba.

Svi ovi saveti ne moraju nužno da budu pretočeni na papir. Oni treba da vas podsete zašto to radite. Da vas podsete koji je vaš dugoročni plan. Zato to može biti jedna zapisana reč ili pak hiljade njih. Može da bude i ponovno čitanje omiljene knjige dok ne završite sa pisanjem. A može i jednostavno da sedite u tišini i smišljate zaplet naredne priče.

Upravo vas podsećanje na cilj gura kada vam se čini da sve ide po zlu. I bilo da ste toga svesni ili ne, vaše pisanje će se s vremenom razvijati i zreti dok god ga u potpunosti ne zanemarite. Iskreno, čak i da se to ponekad desi, jer se pisanje ne odigrava u vakuumu, vaše pisanje može da se razvija i zri baš kao i mi sami.

Svi ovi saveti verovatno ne mogu da se primene na svakoga. Ali se nadam da će vam dati ideje kako da održite inspiraciju.

Autor: Elizabet Kuk
Izvor: bookriot.com
Prevod: Aleksandra Branković