VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Čitanje fikcije ne znači da ste usamljeni (ali bi zato čitanje nefikcije to moglo značiti)
28.09.2018.
Ako puno čitate, drugi bi mogli nagovestiti ili vam čak reći direktno da vas to čini društveno neprilagođenim ili usamljenim.
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Međutim, ulazeći dublje u psihološke, socijalne i kulturološke aspekte čitanja, naišla sam na fascinantno istraživanje koje sugeriše suprotno.
„Knjigoljupci naspram štrebera: čitanje fikcije nasuprot esejistici, divergentna povezanost sa socijalnim veštinama i simulacija izmišljenih društava“ naziv je rada koji su napisali psiholozi Rejmond A. Mar i Kit Oatli. Uradili su neka fascinantna ispitivanja o uticaju čitanja na mozak a njihovi rezultati nisu izuzetak.
Knjigoljupci naspram štrebera u društvenoj sferi
Jednostavno rečeno, istraživanje „Knjigoljupci naspram štrebera“ pokazuje da, premda se na strasne čitaoce često gleda kao na čudake, taj bi stereotip mogao biti istinit samo za one koji čitaju dela iz oblasti esejistike.
Kako je to uopšte moguće?
Čitaoci fikcije poniru u svet književnih likova na način koji je sličan socijalnoj interakciji u stvarnom svetu. To im omogućava da poboljšaju ili bar održavaju sposobnost društvene komunikacije dok nefikcija to svojim čitaocima ne pruža.
Koji su dokazi za to?
Pa, proučavano je koliko su učesnici istraživanja bili izloženi fikciji i nefikciji tokom života, kao i njihov učinak na testovima empatije i socijalne inteligencije.
Uopšteno gledajući, što su učesnici više čitali fikciju, to su bolje prolazili na testovima društvenih sposobnosti. S druge strane, rezultati čitalaca esejistike i dela koja ne pripadaju fikciji su bili obrnuti tome.
Takođe, učesnici sa sklonošću da se više užive u priču – neodvojiv deo fikcije – bolje su predviđali svoje rezultate na testovima empatije. Možda ćete reći da su starosno doba, inteligencija ili pismenost mogli uticati na rezultate, ali to je sve uzeto u obzir.
Tako da uživajte u fikciji!
Međutim, ne zaboravite ni dela koja nisu fikcija! Ne mislim da ovo istraživanje treba tumačiti kao sugestiju da fikciju treba čitati više od knjiga koje nisu romaneskno štivo, već samo kao odgovor na stereotipe tipa „oni što čitaju su usamljeni“!
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Vladimir Martinović
Podelite na društvenim mrežama:
Roman „Sama u noći“ Trejsi Sijere dobija filmsku adaptaciju sa Milom Kunis u glavnoj ulozi
22.01.2026.
Roman „Sama u noći“ (Nightwatching), debitantsko ostvarenje američke autorke Trejsi Sijere, dobiće svoju filmsku adaptaciju, a glavnu ulogu tumačiće Mila Kunis, koja će ujedno biti i producentkinja fi...
više
Prikaz romana „Humano preseljenje“: Ima li svako svoje srećno mesto?
22.01.2026.
Ovo nije humoristički roman, kako možda sugeriše njegov siže, a nije ni čiklit ili moderni manifest feminizma na šta bi mogao uputiti crtež sa korica. Na prvi pogled neočekivano, ali s obzirom na...
više
Prikaz romana „Brod za Isu“: Zamke antropocentrizma
22.01.2026.
Na području gusto premreženom mitološkim referencama, u dubinama prošlosti gde se istorijsko znanje teško može razlučiti od predanja, Robert Perišić ispisuje jednu aktuelnu, a možda bi se moglo reći...
više
Prikaz romana „Sigurna kuća“: Kad žrtva progovori
22.01.2026.
Svijet svakodnevno postaje sve nesigurnije mjesto za život. Nasilje je početak i kraj priče, okvir našeg savremenog života, dominantna odrednica vremena u kojem živimo. Ratovi, naoružanje, oduzimanje ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.