Čitalački izazovi: Između motivacije i pritiska

Dolaskom Nove godine većina nas ulazi u onaj mindset „Nova godina – nova ja“. Razmišljamo o pozitivnim promenama, uvođenju zdravih navika… Ni svet knjigoljubaca nije drugačiji. Dok ostatak sveta pravi spisak zdravih navika za 2026. godinu, knjiški moljci – zmajevi i svi drugi pripadnici ovog rasprostranjenog ekosistema – imaju posebnu tradiciju, a to su čitalački izazovi.

Mnogi od nas uveliko prave spiskove knjige koje žele da pročitaju (tzv. TBR – To Be Read liste) ili razmišljaju o broju knjiga koji žele da pročitaju tokom godine dok posmatramo napredak koji smo napravili s prošlogodišnjim Goodreads izazovom.

 

To su oni mali ili epohalni, maltene Herkulijanski zadaci, koji sami sebi postavimo ne bismo li čitali raznovrsnije i više nego inače. Za nekoga oni predstavljaju svojevrsnu zabavnu igru, podstrek… dok drugi jednostavno vole evidenciju o svom dosadašnjem čitalačkom putovanju. Verovatno je najrasprostranjeniji i najpoznatiji Goodreads Reading Challenge koji svake godine okuplja na milione knjigoljubaca širom sveta. Pravila su jednostavna: sam odrediš koliko knjiga želiš da pročitaš za godinu dana. Za mnoge je ovo jednostavno i ohrabrujuće rešenje… osim ako ne vidite da ste u velikom zaostatku.
 
Knjigoljupci ih sprovode na različite načine:

– Sami odrede broj knjiga koji žele da pročitaju.

– Prate preporuke blogova (npr. StroyGraph Reading Challenge ili The52BookClub Reading Challenge koji je počeo 1. januara) ili zajednica (npr. Delfi Kutak ima mnogo zanimljivih izazova). Pokazalo se da je uvek dobro ako zajedno s nekim čitamo knjige… Tako znamo da ćemo uvek imati sagovornika.

– Neki kombinuju mesečne, sezonske, tematske izazove (npr. Knjige sa radnjom u različitim zemljama, Knjige za leto, #spooktobertbr, Reading Bingo, Knjige određenog pisca, Book Bingo, …)

– A postoje i oni koji čitaju spontano i na kraju prebroje samo šta su čitali… čisto da vide šta su do tog trenutka postigli. Ili jednostavno ne vode baš nikakvu evidenciju o knjigama koje čitaju. I to je sasvim u redu.
 
Mogućnosti su beskonačne. Idealni su ako želite da pratite kontinuitet i broj pročitanih knjiga.
 
 

Kao i sve drugo, i ovi izazovi mogu imati prednosti. Mogu biti podstek da čitamo više, samo treba uvek imati u vidu doslednost, a ne brzinu čitanja. Ovo je maraton, a ne sprint na 100 metara.

Preko izazova možemo otkriti nove naslove i izaći iz zone komfora i tako npr. pročitati fantastiku, umesto trilera ili nekog drugog žanra koji inače čitamo. Na taj način širimo čitalačke vidike i učimo nešto novo, iako izazovi najčešće podrazumevaju beletristiku.

Čitanje može biti zabavnije na ovaj način, pogotovo ako se pridružite nekom izazovu u kom učestvuje više ljudi. Kada pripadate zajednici koja ima ista interesovanja, potencijalne diskusije o knjigama su uvek dodatna motivacija.

Za neke vizuelne tipove prava radost se krije u „čekiranju“ i precrtavanju knjiga sa spiska, a naročito u grafikonima i procentima koje nude neki sajtovi ili aplikacije za vođenje evidencije pročitanih knjiga.

I sve je to lepo… Ali izazovi mogu biti, pa, izazovni. Iako su u suštini dobri, nisu za svakoga, a ni svaki period života. Meni su nekada unosili nemir kada shvatim da su prošli dani a da nisam pročitala ni stranicu ili kada mi izađe notifikacija da sam u zaostatku s brojem pročitanih knjiga kada odem na Goodreads.

Svi mi volimo da čitamo, ali nekada se prosto desi – život. Tu su obaveze, posao, umor… Dogodi se da zbog samozadatog cilja osećamo pritisak i da ono što inače treba da nam pričinjava radost, razbibrigu i time-out od svega, odjednom postane još jedna obaveza. U takvim trenucima čitanje ume da izgubi draž.

Da li sam jedina koja tako misli? Nadam se da nisam. Nekada vidim da neko prosto „guta“ knjige brzinom svetlosti i pomislim: „Slavice, kada spavaš? Da li ti je posao samo da čitaš?“ A ja? Ja tapkam u mestu, paničim i/ili dumskrolujem. Tada se javi ono: „Šta nije u redu sa tobom? Dozovi se pameti!“. Trebalo mi je malo vremena da svhatim da nemam problem. Čitanje nije takmičenje.

Svi imamo različite ritmove, obaveze, dobre i loše dane i to je sasvim u redu. Jedne nedelje pročitam knjigu od više od 400 strana… naredna dva meseca ne pročitam ni dva reda teksta. I to je opet u redu.

Na kraju krajeva, čitanje nema pravila. Ne postoji univerzalni čitalački izazov koji će svima odgovarati. Ne postoji „optimalan, idealan“ broj knjiga koje treba pročitati u 365 dana. Ne treba da radiš nešto samo zato što si video da to neko radi na Bookstagramu ili BookToku… ili u tvojoj omiljenoj Fejsbuk grupi. Na to šta drugi čitaju, ili kakve rutine imaju, treba gledati kao na preporuku. Čitalački izazovi su tu da nam pomognu, a ne da nam „dišu za vratom“ ili prebacuju (Shame! Shame!, kao ona baba u „Igri prestola“). Ako ti odgovaraju, super. Ako ti stvaraju stres, preskači ih.

Da ne budem licemerna… Naravno da sam i ove godine zacrtala svoj Goodreads Challenge, ali neće biti smak sveta ako ga ne ispunim.
 
Glavni ciljevi koje sam ove godine sebi odredila, a vama mogu da posluže kao inspiracija:

U suštini… želim da čitanje uvek bude ono zadovoljstvo koje mogu sebi da priuštim na kraju dana.

 
Autor: Tamara Stanojčić
Izvor: knjigolija.org